Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   af Openbare vervoer

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [ses en dertig]

Openbare vervoer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Где је аутобуска станица? W-ar is-d-- ----a--e? W___ i_ d__ b________ W-a- i- d-e b-s-a-t-? --------------------- Waar is die bushalte? 0
Који аутобус вози у центар? W--t-r-b-s---an ---die midd---ad? W_____ b__ g___ n_ d__ m_________ W-t-e- b-s g-a- n- d-e m-d-e-t-d- --------------------------------- Watter bus gaan na die middestad? 0
Коју линију морам узети? W-t--- bu- moet-e- nee-? W_____ b__ m___ e_ n____ W-t-e- b-s m-e- e- n-e-? ------------------------ Watter bus moet ek neem? 0
Морам ли преседати? Moet ek o-r-l--? M___ e_ o_______ M-e- e- o-r-l-m- ---------------- Moet ek oorklim? 0
Где морам пресести? Waar m-----k-oo-k---? W___ m___ e_ o_______ W-a- m-e- e- o-r-l-m- --------------------- Waar moet ek oorklim? 0
Колико кошта карта? Ho--eel--o- ’n k--r-j--? H______ k__ ’_ k________ H-e-e-l k-s ’- k-a-t-i-? ------------------------ Hoeveel kos ’n kaartjie? 0
Колико станица има до центра? H-e-ee------e---- daa--v--r------iddest--? H______ h_____ i_ d___ v___ d__ m_________ H-e-e-l h-l-e- i- d-a- v-o- d-e m-d-e-t-d- ------------------------------------------ Hoeveel haltes is daar voor die middestad? 0
Морате овде изаћи. U-m-et -i-r----k-im. U m___ h___ u_______ U m-e- h-e- u-t-l-m- -------------------- U moet hier uitklim. 0
Морате изаћи назад. U moe- -gt-r-ui-k-i-. U m___ a____ u_______ U m-e- a-t-r u-t-l-m- --------------------- U moet agter uitklim. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Di---ol----e-t---- k---o-----m-n-t-. D__ v_______ t____ k__ o__ 5 m______ D-e v-l-e-d- t-e-n k-m o-r 5 m-n-t-. ------------------------------------ Die volgende trein kom oor 5 minute. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Di- vol-en-e --e- k-m-oor-10--inute. D__ v_______ t___ k__ o__ 1_ m______ D-e v-l-e-d- t-e- k-m o-r 1- m-n-t-. ------------------------------------ Die volgende trem kom oor 10 minute. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Die v--g-n---bu----m--or ---mi-ute. D__ v_______ b__ k__ o__ 1_ m______ D-e v-l-e-d- b-s k-m o-r 1- m-n-t-. ----------------------------------- Die volgende bus kom oor 15 minute. 0
Када вози задњи метро? W--n-er-----i- -aas-e-m-ltre--? W______ i_ d__ l_____ m________ W-n-e-r i- d-e l-a-t- m-l-r-i-? ------------------------------- Wanneer is die laaste moltrein? 0
Када вози задњи трамвај? Wann--r--s --e l-a--e-tr--? W______ i_ d__ l_____ t____ W-n-e-r i- d-e l-a-t- t-e-? --------------------------- Wanneer is die laaste trem? 0
Када вози задњи аутобус? Wanne-- -s-di- la-s----u-? W______ i_ d__ l_____ b___ W-n-e-r i- d-e l-a-t- b-s- -------------------------- Wanneer is die laaste bus? 0
Имате ли возну карту? H-t-- ’- k--r--ie? H__ u ’_ k________ H-t u ’- k-a-t-i-? ------------------ Het u ’n kaartjie? 0
Возну карту? – Не, немам. ’n -aar-ji---- --e- ek---t-n-e ’n k-a-tjie-n--. ’_ K________ – N___ e_ h__ n__ ’_ k_______ n___ ’- K-a-t-i-? – N-e- e- h-t n-e ’- k-a-t-i- n-e- ----------------------------------------------- ’n Kaartjie? – Nee, ek het nie ’n kaartjie nie. 0
Онда морате платити казну. Dan --e--u -n--oete-b-----. D__ m___ u ’_ b____ b______ D-n m-e- u ’- b-e-e b-t-a-. --------------------------- Dan moet u ’n boete betaal. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!