Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   en Public transportation

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [thirty-six]

Public transportation

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
Где је аутобуска станица? Wh--- is the-b-- s-op? W____ i_ t__ b__ s____ W-e-e i- t-e b-s s-o-? ---------------------- Where is the bus stop? 0
Који аутобус вози у центар? Wh-c- bus-g-e--to --e---ty--e-t---- --nter-(-m--? W____ b__ g___ t_ t__ c___ c_____ / c_____ (_____ W-i-h b-s g-e- t- t-e c-t- c-n-r- / c-n-e- (-m-)- ------------------------------------------------- Which bus goes to the city centre / center (am.)? 0
Коју линију морам узети? Whi-h bus-d- I ---e-to---ke? W____ b__ d_ I h___ t_ t____ W-i-h b-s d- I h-v- t- t-k-? ---------------------------- Which bus do I have to take? 0
Морам ли преседати? Do - h--- t- -----e? D_ I h___ t_ c______ D- I h-v- t- c-a-g-? -------------------- Do I have to change? 0
Где морам пресести? Wh-r--d- I have-to cha---? W____ d_ I h___ t_ c______ W-e-e d- I h-v- t- c-a-g-? -------------------------- Where do I have to change? 0
Колико кошта карта? How---ch-do-s-a--ick----ost? H__ m___ d___ a t_____ c____ H-w m-c- d-e- a t-c-e- c-s-? ---------------------------- How much does a ticket cost? 0
Колико станица има до центра? Ho- ---y ---ps -re-there---for- do-nto-- /--h- -i-y-cen-r-? H__ m___ s____ a__ t____ b_____ d_______ / t__ c___ c______ H-w m-n- s-o-s a-e t-e-e b-f-r- d-w-t-w- / t-e c-t- c-n-r-? ----------------------------------------------------------- How many stops are there before downtown / the city centre? 0
Морате овде изаћи. Yo- --v- t---et of--h---. Y__ h___ t_ g__ o__ h____ Y-u h-v- t- g-t o-f h-r-. ------------------------- You have to get off here. 0
Морате изаћи назад. You ha-e-t---e---ff at -he-----. Y__ h___ t_ g__ o__ a_ t__ b____ Y-u h-v- t- g-t o-f a- t-e b-c-. -------------------------------- You have to get off at the back. 0
Следећи метро долази за 5 минута. The nex- --a-n-is -n---minut-s. T__ n___ t____ i_ i_ 5 m_______ T-e n-x- t-a-n i- i- 5 m-n-t-s- ------------------------------- The next train is in 5 minutes. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. T-e--ext tr-m -------0 m----es. T__ n___ t___ i_ i_ 1_ m_______ T-e n-x- t-a- i- i- 1- m-n-t-s- ------------------------------- The next tram is in 10 minutes. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Th- nex- --- -s i- 15 -i-ut--. T__ n___ b__ i_ i_ 1_ m_______ T-e n-x- b-s i- i- 1- m-n-t-s- ------------------------------ The next bus is in 15 minutes. 0
Када вози задњи метро? W-e- -s-t-e-las- -----? W___ i_ t__ l___ t_____ W-e- i- t-e l-s- t-a-n- ----------------------- When is the last train? 0
Када вози задњи трамвај? W-e- -s--he -a-t t-a-? W___ i_ t__ l___ t____ W-e- i- t-e l-s- t-a-? ---------------------- When is the last tram? 0
Када вози задњи аутобус? Wh---is--he l-s----s? W___ i_ t__ l___ b___ W-e- i- t-e l-s- b-s- --------------------- When is the last bus? 0
Имате ли возну карту? Do--ou have-- t-----? D_ y__ h___ a t______ D- y-u h-v- a t-c-e-? --------------------- Do you have a ticket? 0
Возну карту? – Не, немам. A tic-et? –---- I d--’- h-ve o--. A t______ – N__ I d____ h___ o___ A t-c-e-? – N-, I d-n-t h-v- o-e- --------------------------------- A ticket? – No, I don’t have one. 0
Онда морате платити казну. T-----o- -av- t----y-a -i-e. T___ y__ h___ t_ p__ a f____ T-e- y-u h-v- t- p-y a f-n-. ---------------------------- Then you have to pay a fine. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!