Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   no Kollektivtrafikk

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trettiseks]

Kollektivtrafikk

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Где је аутобуска станица? H----er-b---h-ldepla---n? H___ e_ b________________ H-o- e- b-s-h-l-e-l-s-e-? ------------------------- Hvor er bussholdeplassen? 0
Који аутобус вози у центар? H-i-ken --s- g-r--i--sent-u-? H______ b___ g__ t__ s_______ H-i-k-n b-s- g-r t-l s-n-r-m- ----------------------------- Hvilken buss går til sentrum? 0
Коју линију морам узети? H-il-e- ------må j----a? H______ l____ m_ j__ t__ H-i-k-n l-n-e m- j-g t-? ------------------------ Hvilken linje må jeg ta? 0
Морам ли преседати? M- j-g by--- b--s? M_ j__ b____ b____ M- j-g b-t-e b-s-? ------------------ Må jeg bytte buss? 0
Где морам пресести? H-o--m--j-g-b--te? H___ m_ j__ b_____ H-o- m- j-g b-t-e- ------------------ Hvor må jeg bytte? 0
Колико кошта карта? H-- ko-t-r----------? H__ k_____ b_________ H-a k-s-e- b-l-e-t-n- --------------------- Hva koster billetten? 0
Колико станица има до центра? Hv----a-ge -t-p- -- det --l --nt-um? H___ m____ s____ e_ d__ t__ s_______ H-o- m-n-e s-o-p e- d-t t-l s-n-r-m- ------------------------------------ Hvor mange stopp er det til sentrum? 0
Морате овде изаћи. Du m- -- -v h--. D_ m_ g_ a_ h___ D- m- g- a- h-r- ---------------- Du må gå av her. 0
Морате изаћи назад. D- må-----e -us- -e-. D_ m_ b____ b___ h___ D- m- b-t-e b-s- h-r- --------------------- Du må bytte buss her. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Nest- T-b-n- k-mm---o- fe- minut---. N____ T_____ k_____ o_ f__ m________ N-s-e T-b-n- k-m-e- o- f-m m-n-t-e-. ------------------------------------ Neste T-bane kommer om fem minutter. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. N-s-e t---k -om--r-om ----in-t--r. N____ t____ k_____ o_ t_ m________ N-s-e t-i-k k-m-e- o- t- m-n-t-e-. ---------------------------------- Neste trikk kommer om ti minutter. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Nes-e -us- kom--- om f-m-----i-u-t-r. N____ b___ k_____ o_ f_____ m________ N-s-e b-s- k-m-e- o- f-m-e- m-n-t-e-. ------------------------------------- Neste buss kommer om femten minutter. 0
Када вози задњи метро? Nå--g-r--e-----t- T-b-nen? N__ g__ d__ s____ T_______ N-r g-r d-n s-s-e T-b-n-n- -------------------------- Når går den siste T-banen? 0
Када вози задњи трамвај? Når---r -e--si-t- tr-kk--? N__ g__ d__ s____ t_______ N-r g-r d-n s-s-e t-i-k-n- -------------------------- Når går den siste trikken? 0
Када вози задњи аутобус? Nå- g-- den ---t- bu-s--? N__ g__ d__ s____ b______ N-r g-r d-n s-s-e b-s-e-? ------------------------- Når går den siste bussen? 0
Имате ли возну карту? Har -- --l----? H__ d_ b_______ H-r d- b-l-e-t- --------------- Har du billett? 0
Возну карту? – Не, немам. Bi-l-t-?-–-Ne-- d-t--ar---g i-ke. B_______ – N___ d__ h__ j__ i____ B-l-e-t- – N-i- d-t h-r j-g i-k-. --------------------------------- Billett? – Nei, det har jeg ikke. 0
Онда морате платити казну. Da-må -u-b----e---t. D_ m_ d_ b_____ b___ D- m- d- b-t-l- b-t- -------------------- Da må du betale bot. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!