Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   da På hotellet – ankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [syvogtyve]

På hotellet – ankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? H-- I--t le-i-- -ære---? H__ I e_ l_____ v_______ H-r I e- l-d-g- v-r-l-e- ------------------------ Har I et ledigt værelse? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Jeg h-r -e-t--t -- væ---se. J__ h__ b______ e_ v_______ J-g h-r b-s-i-t e- v-r-l-e- --------------------------- Jeg har bestilt et værelse. 0
Moje ime je Miler. M-- nav--e--M-----. M__ n___ e_ M______ M-t n-v- e- M-l-e-. ------------------- Mit navn er Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Je--h-r---u- f-- -t --k-ltvær--se. J__ h__ b___ f__ e_ e_____________ J-g h-r b-u- f-r e- e-k-l-v-r-l-e- ---------------------------------- Jeg har brug for et enkeltværelse. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Je--ha- bru- --r e--d-bbe-tvær----. J__ h__ b___ f__ e_ d______________ J-g h-r b-u- f-r e- d-b-e-t-æ-e-s-. ----------------------------------- Jeg har brug for et dobbeltværelse. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Hv---k-ster-væ---set-per----? H___ k_____ v_______ p__ n___ H-a- k-s-e- v-r-l-e- p-r n-t- ----------------------------- Hvad koster værelset per nat? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. J-g v-l-ger-e-h------ v-rel-e -ed ba-. J__ v__ g____ h___ e_ v______ m__ b___ J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-d- -------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med bad. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Jeg-v-l-------hav- -t ---els---ed-bru---a-. J__ v__ g____ h___ e_ v______ m__ b________ J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-u-e-a-. ------------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med brusebad. 0
Mogu li vidjeti sobu? M- j----e-vær--s-t? M_ j__ s_ v________ M- j-g s- v-r-l-e-? ------------------- Må jeg se værelset? 0
Ima li ovdje garaža? E- d-r e- -a-a--? E_ d__ e_ g______ E- d-r e- g-r-g-? ----------------- Er der en garage? 0
Ima li ovdje sef? E- d-r --------s-ab? E_ d__ e_ p_________ E- d-r e- p-n-e-k-b- -------------------- Er der et pengeskab? 0
Ima li ovdje faks? E----r-----a-? E_ d__ e_ f___ E- d-r e- f-x- -------------- Er der en fax? 0
Dobro, uzeću sobu. Go--- jeg-t-ge----relset. G____ j__ t____ v________ G-d-, j-g t-g-r v-r-l-e-. ------------------------- Godt, jeg tager værelset. 0
Ovdje su ključevi. H-r -r --gl--n-. H__ e_ n________ H-r e- n-g-e-n-. ---------------- Her er nøglerne. 0
Ovdje je moj prtljag. H---er-m-- b--a-e. H__ e_ m__ b______ H-r e- m-n b-g-g-. ------------------ Her er min bagage. 0
U koliko sati je doručak? H-o-n-r--r-d-- -----nm-d? H______ e_ d__ m_________ H-o-n-r e- d-r m-r-e-m-d- ------------------------- Hvornår er der morgenmad? 0
U koliko sati je ručak? H-ornå- e---er -rok--t? H______ e_ d__ f_______ H-o-n-r e- d-r f-o-o-t- ----------------------- Hvornår er der frokost? 0
U koliko sati je večera? Hvo-n-- er-d-r-m---ag-mad? H______ e_ d__ m__________ H-o-n-r e- d-r m-d-a-s-a-? -------------------------- Hvornår er der middagsmad? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + danski (1-100) MP3 danski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…