Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   sk V hoteli – príchod

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dvadsaťsedem]

V hoteli – príchod

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Imate li slobodnu sobu? M--e vo--ú ---u? M___ v____ i____ M-t- v-ľ-ú i-b-? ---------------- Máte voľnú izbu? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. R-ze-----l --m s--je--u izb-. R_________ s__ s_ j____ i____ R-z-r-o-a- s-m s- j-d-u i-b-. ----------------------------- Rezervoval som si jednu izbu. 0
Moje ime je Miler. M--e-m--o--e Mü---r. M___ m___ j_ M______ M-j- m-n- j- M-l-e-. -------------------- Moje meno je Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. P-----ujem-jedn---ste-o-----b-. P_________ j_____________ i____ P-t-e-u-e- j-d-o-o-t-ľ-v- i-b-. ------------------------------- Potrebujem jednoposteľovú izbu. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. P--reb-j-m --o-post-ľo-ú i--u. P_________ d____________ i____ P-t-e-u-e- d-o-p-s-e-o-ú i-b-. ------------------------------ Potrebujem dvojposteľovú izbu. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Ko----stojí iz-- n--n--? K____ s____ i___ n_ n___ K-ľ-o s-o-í i-b- n- n-c- ------------------------ Koľko stojí izba na noc? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. C--el by so- i-bu ---úpeľň-u. C____ b_ s__ i___ s k________ C-c-l b- s-m i-b- s k-p-ľ-o-. ----------------------------- Chcel by som izbu s kúpeľňou. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Chc-l--y-------bu--o----ch-u. C____ b_ s__ i___ s_ s_______ C-c-l b- s-m i-b- s- s-r-h-u- ----------------------------- Chcel by som izbu so sprchou. 0
Mogu li vidjeti sobu? Mô-em---d------ i-b-? M____ v_____ t_ i____ M-ž-m v-d-e- t- i-b-? --------------------- Môžem vidieť tú izbu? 0
Ima li ovdje garaža? M-te--- gará-? M___ t_ g_____ M-t- t- g-r-ž- -------------- Máte tu garáž? 0
Ima li ovdje sef? M-t------re-o-? M___ t_ t______ M-t- t- t-e-o-? --------------- Máte tu trezor? 0
Ima li ovdje faks? M--e-t- ---? M___ t_ f___ M-t- t- f-x- ------------ Máte tu fax? 0
Dobro, uzeću sobu. Do--e, be-iem-tú-izb-. D_____ b_____ t_ i____ D-b-e- b-r-e- t- i-b-. ---------------------- Dobre, beriem tú izbu. 0
Ovdje su ključevi. Tu----k-ú-e. T_ s_ k_____ T- s- k-ú-e- ------------ Tu sú kľúče. 0
Ovdje je moj prtljag. T- ----o---bat---na. T_ j_ m___ b________ T- j- m-j- b-t-ž-n-. -------------------- Tu je moja batožina. 0
U koliko sati je doručak? Kedy -- r----ky? K___ s_ r_______ K-d- s- r-ň-j-y- ---------------- Kedy sú raňajky? 0
U koliko sati je ručak? K-dy--e-o-ed? K___ j_ o____ K-d- j- o-e-? ------------- Kedy je obed? 0
U koliko sati je večera? K-d--j- v-č---? K___ j_ v______ K-d- j- v-č-r-? --------------- Kedy je večera? 0

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…