Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   uk В готелі – прибуття

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [Двадцять сім]

27 [Dvadtsyatʹ sim]

В готелі – прибуття

[V hoteli – prybuttya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? У ----є ві-ь-- -імн-та? У в__ є в_____ к_______ У в-с є в-л-н- к-м-а-а- ----------------------- У вас є вільна кімната? 0
U--a--ye v-l--- -im-at-? U v__ y_ v_____ k_______ U v-s y- v-l-n- k-m-a-a- ------------------------ U vas ye vilʹna kimnata?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Я -а--з---ув-в-- за--зерв--а-- -ім-ату. Я з___________ / з____________ к_______ Я з-р-з-р-у-а- / з-р-з-р-у-а-а к-м-а-у- --------------------------------------- Я зарезервував / зарезервувала кімнату. 0
YA z---zer--v-- - -ar--e-v-val------a--. Y_ z___________ / z____________ k_______ Y- z-r-z-r-u-a- / z-r-z-r-u-a-a k-m-a-u- ---------------------------------------- YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu.
Moje ime je Miler. Мо- ім-я-- -юлле-. М__ і___ – М______ М-є і-’- – М-л-е-. ------------------ Моє ім’я – Мюллер. 0
M-----mʺya ---y-l--r. M___ i____ – M_______ M-y- i-ʺ-a – M-u-l-r- --------------------- Moye imʺya – Myuller.
Trebam jednokrevetnu sobu. М-ні--от-ібна окр--а-к--н---. М___ п_______ о_____ к_______ М-н- п-т-і-н- о-р-м- к-м-а-а- ----------------------------- Мені потрібна окрема кімната. 0
Meni po----na-o--e----i-n-t-. M___ p_______ o_____ k_______ M-n- p-t-i-n- o-r-m- k-m-a-a- ----------------------------- Meni potribna okrema kimnata.
Trebam dvokrevetnu sobu. М-ні-потр---а---м---а-------ох. М___ п_______ к______ д__ д____ М-н- п-т-і-н- к-м-а-а д-я д-о-. ------------------------------- Мені потрібна кімната для двох. 0
M--- -ot-ib-a ki-nat---ly- dvo-h. M___ p_______ k______ d___ d_____ M-n- p-t-i-n- k-m-a-a d-y- d-o-h- --------------------------------- Meni potribna kimnata dlya dvokh.
Koliko košta soba za jednu noć? С-іль-и кошту- ------а-на--і-? С______ к_____ к______ н_ н___ С-і-ь-и к-ш-у- к-м-а-а н- н-ч- ------------------------------ Скільки коштує кімната на ніч? 0
Skilʹky --s-t-----i-nata na --ch? S______ k_______ k______ n_ n____ S-i-ʹ-y k-s-t-y- k-m-a-a n- n-c-? --------------------------------- Skilʹky koshtuye kimnata na nich?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Я-хо-- кі-н----з----но-. Я х___ к______ з в______ Я х-ч- к-м-а-у з в-н-о-. ------------------------ Я хочу кімнату з ванною. 0
YA k-ochu-k--n-t- - v-nno-u. Y_ k_____ k______ z v_______ Y- k-o-h- k-m-a-u z v-n-o-u- ---------------------------- YA khochu kimnatu z vannoyu.
Želim jednu sobu sa tušem. Я -о-у -ім---у-- -ушем. Я х___ к______ з д_____ Я х-ч- к-м-а-у з д-ш-м- ----------------------- Я хочу кімнату з душем. 0
Y- k-o--u kimnatu z--u-he-. Y_ k_____ k______ z d______ Y- k-o-h- k-m-a-u z d-s-e-. --------------------------- YA khochu kimnatu z dushem.
Mogu li vidjeti sobu? Чи--ожу --под--итися--а кім--т-? Ч_ м___ я п_________ н_ к_______ Ч- м-ж- я п-д-в-т-с- н- к-м-а-у- -------------------------------- Чи можу я подивитися на кімнату? 0
C-y -o--u-ya --d--yt------- k-m-at-? C__ m____ y_ p__________ n_ k_______ C-y m-z-u y- p-d-v-t-s-a n- k-m-a-u- ------------------------------------ Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu?
Ima li ovdje garaža? Ч- є-ту- ---аж? Ч_ є т__ г_____ Ч- є т-т г-р-ж- --------------- Чи є тут гараж? 0
C-y-y- -ut -arazh? C__ y_ t__ h______ C-y y- t-t h-r-z-? ------------------ Chy ye tut harazh?
Ima li ovdje sef? Чи-є-ту----йф? Ч_ є т__ с____ Ч- є т-т с-й-? -------------- Чи є тут сейф? 0
Chy ye-t-t------? C__ y_ t__ s____ C-y y- t-t s-y-f- ----------------- Chy ye tut sey̆f?
Ima li ovdje faks? Чи-- ту- фак-? Ч_ є т__ ф____ Ч- є т-т ф-к-? -------------- Чи є тут факс? 0
Ch- ye-----f-k-? C__ y_ t__ f____ C-y y- t-t f-k-? ---------------- Chy ye tut faks?
Dobro, uzeću sobu. До-р-- - б-р---імн-ту. Д_____ я б___ к_______ Д-б-е- я б-р- к-м-а-у- ---------------------- Добре, я беру кімнату. 0
D-bre- -- --r- kim-at-. D_____ y_ b___ k_______ D-b-e- y- b-r- k-m-a-u- ----------------------- Dobre, ya beru kimnatu.
Ovdje su ključevi. О-- к-юч-. О__ к_____ О-ь к-ю-і- ---------- Ось ключі. 0
Osʹ-k----hi. O__ k_______ O-ʹ k-y-c-i- ------------ Osʹ klyuchi.
Ovdje je moj prtljag. Ось мій-----ж. О__ м__ б_____ О-ь м-й б-г-ж- -------------- Ось мій багаж. 0
O-ʹ mi-- -ah---. O__ m__ b______ O-ʹ m-y- b-h-z-. ---------------- Osʹ miy̆ bahazh.
U koliko sati je doručak? О---трій--о-и-і -о---ть---снід----? О к_____ г_____ п________ с________ О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я с-і-а-о-? ----------------------------------- О котрій годині подається сніданок? 0
O----ri-̆ -ody-i-pod-y--------n-dano-? O k_____ h_____ p__________ s________ O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a s-i-a-o-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya snidanok?
U koliko sati je ručak? О-к------г-д-ні-п----т--я-----? О к_____ г_____ п________ о____ О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я о-і-? ------------------------------- О котрій годині подається обід? 0
O-ko-ri-- --dyni-p---yetʹ-y----id? O k_____ h_____ p__________ o____ O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a o-i-? ---------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya obid?
U koliko sati je večera? О -о-рі---од--і-под-є--с- -е--р-? О к_____ г_____ п________ в______ О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я в-ч-р-? --------------------------------- О котрій годині подається вечеря? 0
O--o-riy̆ h----i po-a------a -ech----? O k_____ h_____ p__________ v________ O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a v-c-e-y-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya vecherya?

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…