Да-л- je-то--оз з----рли-?
Д_ л_ j_ т_ в__ з_ Б______
Д- л- j- т- в-з з- Б-р-и-?
--------------------------
Да ли je то воз за Берлин? 0 Da li--- t---oz -a ----i-?D_ l_ j_ t_ v__ z_ B______D- l- j- t- v-z z- B-r-i-?--------------------------Da li je to voz za Berlin?
К-да ст--- воз у--е-л--?
К___ с____ в__ у Б______
К-д- с-и-е в-з у Б-р-и-?
------------------------
Када стиже воз у Берлин? 0 K-d--s-----voz-- -erl--?K___ s____ v__ u B______K-d- s-i-e v-z u B-r-i-?------------------------Kada stiže voz u Berlin?
Мис-и------е--- м-је-м--то.
М_____ д_ ј_ т_ м___ м_____
М-с-и- д- ј- т- м-ј- м-с-о-
---------------------------
Мислим да је то моје место. 0 M--l----- j--t--mo--------.M_____ d_ j_ t_ m___ m_____M-s-i- d- j- t- m-j- m-s-o----------------------------Mislim da je to moje mesto.
Где--у-к--а з--с-ав---?
Г__ с_ к___ з_ с_______
Г-е с- к-л- з- с-а-а-е-
-----------------------
Где су кола за спавање? 0 Gd---u--o---z----av--j-?G__ s_ k___ z_ s________G-e s- k-l- z- s-a-a-j-?------------------------Gde su kola za spavanje?
К-ла за ---вање--у ------ј- -оз-.
К___ з_ с______ с_ н_ к____ в____
К-л- з- с-а-а-е с- н- к-а-у в-з-.
---------------------------------
Кола за спавање су на крају воза. 0 K-l- -a-sp-va-----u-n- -ra----oz-.K___ z_ s_______ s_ n_ k____ v____K-l- z- s-a-a-j- s- n- k-a-u v-z-.----------------------------------Kola za spavanje su na kraju voza.
А г-е-је-в-----з- ру------? - Н--поч--к-.
А г__ ј_ в____ з_ р________ – Н_ п_______
А г-е ј- в-г-н з- р-ч-в-њ-? – Н- п-ч-т-у-
-----------------------------------------
А где је вагон за ручавање? – На почетку. 0 A gde--e -a--n z- ---av-nje- --N---oč--ku.A g__ j_ v____ z_ r_________ – N_ p_______A g-e j- v-g-n z- r-č-v-n-e- – N- p-č-t-u-------------------------------------------A gde je vagon za ručavanje? – Na početku.
Мо-у--и ------и-у сре-и--?
М___ л_ с______ у с_______
М-г- л- с-а-а-и у с-е-и-и-
--------------------------
Могу ли спавати у средини? 0 Mog- ---s-a-ati---s-e-in-?M___ l_ s______ u s_______M-g- l- s-a-a-i u s-e-i-i---------------------------Mogu li spavati u sredini?
М-ж- -и ---овд- -о-ит- неш-о-за ---ти----ити?
М___ л_ с_ о___ д_____ н____ з_ ј____ и п____
М-ж- л- с- о-д- д-б-т- н-ш-о з- ј-с-и и п-т-?
---------------------------------------------
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? 0 Mo-e-l--se--vde-dobiti--eš-- z- je--- ---i-i?M___ l_ s_ o___ d_____ n____ z_ j____ i p____M-ž- l- s- o-d- d-b-t- n-š-o z- j-s-i i p-t-?---------------------------------------------Može li se ovde dobiti nešto za jesti i piti?
Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta.
Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi.
Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci.
Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk.
Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi.
Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči.
Tako dobivaju mnogo važnih informacija.
Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni.
Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija.
Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku.
Bebe tada opet počinju čitati s usana.
Na taj način uče formirati strane zvukove.
Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči.
Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika.
Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore.
Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju.
To je jako važno za malu djecu.
Tada znaju da ih se razumjelo.
Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju.
Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti.
Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke.
Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana.
U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona.
Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku.
Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku.
Također su pritom bile pozornije.
Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu.
Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike.
To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi.
Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe.
Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente.
Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski.
Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika.
Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim.
Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata.
Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik.
Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova.
Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi.
Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda.
Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira.
Poljski time ne spada baš u najlakše jezike…
Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!