Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

Pitati – prošlost 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Koju si kravatu nosio? К--у -р-в-----и но--о-/--оси-а? К___ к______ с_ н____ / н______ К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
K-j- -r----u -i --s-o-/ n-----? K___ k______ s_ n____ / n______ K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Koji auto si kupio / kupila? Ко-и а--- си-к-----/-к-----? К___ а___ с_ к____ / к______ К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
Ko-- a-t---- -upio --k-p-la? K___ a___ s_ k____ / k______ K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? На --ј- -о-и---си---е---а-ен-/-п--т--а-ена? Н_ к___ н_____ с_ п_________ / п___________ Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
Na -o-e n---n- -i--r--p-a-́e- /-pr----aće--? N_ k___ n_____ s_ p_________ / p___________ N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Koga ste vidjeli? К-га -т- -и--л-? К___ с__ в______ К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
Ko-a-s---vid--i? K___ s__ v______ K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Koga ste sreli? Ко-а сте-ср--и? К___ с__ с_____ К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
K-ga --e s-el-? K___ s__ s_____ K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Koga ste prepoznali? К-г--с---пре--з--ли? К___ с__ п__________ К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
Kog--s-e---e-o-na-i? K___ s__ p__________ K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Kada ste se ustali? К-да-с-- ----л-? К___ с__ у______ К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
K--- --e--s----? K___ s__ u______ K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Kada ste započeli? Када с-е----ел-? К___ с__ п______ К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K-da s-e-p----i? K___ s__ p______ K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Kada ste prestali? Кад- сте-пре-та-и? К___ с__ п________ К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
K-d----e ---st--i? K___ s__ p________ K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Zašto ste se probudili? Зашто с-е с- пробу-и--? З____ с__ с_ п_________ З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Za--o -t- s--pr---d-l-? Z____ s__ s_ p_________ Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Zašto ste postali učitelj? З--т- с-е --с-ал---чит-љ? З____ с__ п______ у______ З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Z--t- -te-po-t---------lj? Z____ s__ p______ u_______ Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Zašto ste uzeli taksi? Заш-о-с-е-уз--- та---? З____ с__ у____ т_____ З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Za--o --e uze-i--ak-i? Z____ s__ u____ t_____ Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Odakle ste došli? Од--ле -те --ш--? О_____ с__ д_____ О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
Oda-l---t- d-š--? O_____ s__ d_____ O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Kamo ste išli? Гд--с-е -шл-? Г__ с__ и____ Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
Gd- -t- iš--? G__ s__ i____ G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Gdje ste bili? Г-е--т--би-и? Г__ с__ б____ Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
Gde s-- -il-? G__ s__ b____ G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Kome si pomogao / pomogla? Ком- ----о-о----/-по--гла? К___ с_ п______ / п_______ К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
K-me si po--g-- / po---la? K___ s_ p______ / p_______ K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kome si pisao / pisala? К-ме-с- пис-о-/ п-с---? К___ с_ п____ / п______ К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
K-m- si-pi--o-- p-sa--? K___ s_ p____ / p______ K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kome si odgovorio / odgovorila? К-ме-----дг--ори- /-о-г--о-ила? К___ с_ о________ / о__________ К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
K-me s----g---rio-- -dgovoril-? K___ s_ o________ / o__________ K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...