Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   sr Постављати питања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шездесет и два]

62 [šezdeset i dva]

Постављати питања 1

[Postavljati pitanja 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
učiti уч-ти у____ у-и-и ----- учити 0
u-iti u____ u-i-i ----- učiti
Uče li učenici puno? У-е--и--ч-ници -----? У__ л_ у______ м_____ У-е л- у-е-и-и м-о-о- --------------------- Уче ли ученици много? 0
U-- -----eni---m-o--? U__ l_ u______ m_____ U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo?
Ne, oni uče malo. Не- -ни--ч- м-л-. Н__ о__ у__ м____ Н-, о-и у-е м-л-. ----------------- Не, они уче мало. 0
Ne,--n--uče-m--o. N__ o__ u__ m____ N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo.
pitati пи-ати п_____ п-т-т- ------ питати 0
pi--ti p_____ p-t-t- ------ pitati
Pitate li često učitelja? П--а-е ли--есто--ч-т-ља? П_____ л_ ч____ у_______ П-т-т- л- ч-с-о у-и-е-а- ------------------------ Питате ли често учитеља? 0
Pit-t- l- ---t- u--te---? P_____ l_ č____ u________ P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja?
Ne, ne pitam ga često. Н-- н---ит-м-г--че-т-. Н__ н_ п____ г_ ч_____ Н-, н- п-т-м г- ч-с-о- ---------------------- Не, не питам га често. 0
Ne, n- -ita--ga -esto. N__ n_ p____ g_ č_____ N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često.
odgovoriti о-говор-ти о_________ о-г-в-р-т- ---------- одговорити 0
o--o--riti o_________ o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti
Odgovorite, molim Vas. Одговор-те, моли- ---. О__________ м____ В___ О-г-в-р-т-, м-л-м В-с- ---------------------- Одговорите, молим Вас. 0
O-g--ori----molim--a-. O__________ m____ V___ O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas.
Odgovaram. Ј---дго----м. Ј_ о_________ Ј- о-г-в-р-м- ------------- Ја одговарам. 0
J- -d-ova---. J_ o_________ J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram.
raditi р---ти р_____ р-д-т- ------ радити 0
raditi r_____ r-d-t- ------ raditi
Radi li on upravo? Р--и-ли-о---право? Р___ л_ о_ у______ Р-д- л- о- у-р-в-? ------------------ Ради ли он управо? 0
Ra-i--i-on-up-a--? R___ l_ o_ u______ R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo?
Da, on upravo radi. Да- -пр--------. Д__ у_____ р____ Д-, у-р-в- р-д-. ---------------- Да, управо ради. 0
Da------v--radi. D__ u_____ r____ D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi.
dolaziti д----и-и д_______ д-л-з-т- -------- долазити 0
d-l-ziti d_______ d-l-z-t- -------- dolaziti
Dolazite li? Д-лаз-т- ли--и? Д_______ л_ В__ Д-л-з-т- л- В-? --------------- Долазите ли Ви? 0
Dol----- ---Vi? D_______ l_ V__ D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi?
Da, dolazimo odmah. Д-- д--азим----мах. Д__ д_______ о_____ Д-, д-л-з-м- о-м-х- ------------------- Да, долазимо одмах. 0
Da----l-z-m--od---. D__ d_______ o_____ D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah.
stanovati с-а-ов-ти с________ с-а-о-а-и --------- становати 0
stanov--i s________ s-a-o-a-i --------- stanovati
Stanujete li u Berlinu? С---ује-е-ли-- Берл-н-? С________ л_ у Б_______ С-а-у-е-е л- у Б-р-и-у- ----------------------- Станујете ли у Берлину? 0
Stan-j----l- u-Be---nu? S________ l_ u B_______ S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu?
Da, stanujem u Berlinu. Д-,-ј- ст----е--у-Берл---. Д__ ј_ с_______ у Б_______ Д-, ј- с-а-у-е- у Б-р-и-у- -------------------------- Да, ја станујем у Берлину. 0
D-,-j- s-a-u----- Berli-u. D__ j_ s_______ u B_______ D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!