Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   sr нешто смети

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [седамдесет и три]

73 [sedamdeset i tri]

нешто смети

[nešto smeti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Smiješ li već voziti auto? С-е--ли-ве--во--т--ау--? С___ л_ в__ в_____ а____ С-е- л- в-ћ в-з-т- а-т-? ------------------------ Смеш ли већ возити ауто? 0
Sm-š-l----ć-v--i-i---t-? S___ l_ v__ v_____ a____ S-e- l- v-c- v-z-t- a-t-? ------------------------- Smeš li već voziti auto?
Smiješ li već piti alkohol? С------ -е--пити а-ко-о-? С___ л_ в__ п___ а_______ С-е- л- в-ћ п-т- а-к-х-л- ------------------------- Смеш ли већ пити алкохол? 0
Sm---li-v-ć-p-ti -----ol? S___ l_ v__ p___ a_______ S-e- l- v-c- p-t- a-k-h-l- -------------------------- Smeš li već piti alkohol?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? С-еш-ли-в---с-м-путова-- ---но-тр--ст--? С___ л_ в__ с__ п_______ у и____________ С-е- л- в-ћ с-м п-т-в-т- у и-о-т-а-с-в-? ---------------------------------------- Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 0
S-eš l--v----s-m p----at--- ----tr--stv-? S___ l_ v__ s__ p_______ u i____________ S-e- l- v-c- s-m p-t-v-t- u i-o-t-a-s-v-? ----------------------------------------- Smeš li već sam putovati u inostranstvo?
smjeti с-ети с____ с-е-и ----- смети 0
sme-i s____ s-e-i ----- smeti
Smijemo li ovdje pušiti? См--о-л--о--е--у--т-? С____ л_ о___ п______ С-е-о л- о-д- п-ш-т-? --------------------- Смемо ли овде пушити? 0
Sme-o-li o--- p-ši-i? S____ l_ o___ p______ S-e-o l- o-d- p-š-t-? --------------------- Smemo li ovde pušiti?
Smije li se ovdje pušiti? Сме -и-се ---е -ушит-? С__ л_ с_ о___ п______ С-е л- с- о-д- п-ш-т-? ---------------------- Сме ли се овде пушити? 0
Sme -- se o-d- ---i-i? S__ l_ s_ o___ p______ S-e l- s- o-d- p-š-t-? ---------------------- Sme li se ovde pušiti?
Smije li se platiti kreditnom karticom? Сме -- -е----т-ти--реди--о- к-р---о-? С__ л_ с_ п______ к________ к________ С-е л- с- п-а-и-и к-е-и-н-м к-р-и-о-? ------------------------------------- Сме ли се платити кредитном картицом? 0
Sme li -e p--t-ti--redi-no- k-rt-co-? S__ l_ s_ p______ k________ k________ S-e l- s- p-a-i-i k-e-i-n-m k-r-i-o-? ------------------------------------- Sme li se platiti kreditnom karticom?
Smije li se platiti čekom? См- л---- -л----и-чек--? С__ л_ с_ п______ ч_____ С-е л- с- п-а-и-и ч-к-м- ------------------------ Сме ли се платити чеком? 0
Sme -i--- pla-iti-ček-m? S__ l_ s_ p______ č_____ S-e l- s- p-a-i-i č-k-m- ------------------------ Sme li se platiti čekom?
Smije li se platiti samo gotovinom? С-е--и--- --ати-и --мо-----вин-м? С__ л_ с_ п______ с___ г_________ С-е л- с- п-а-и-и с-м- г-т-в-н-м- --------------------------------- Сме ли се платити само готовином? 0
Sm--li-s----a-i-- -a-o-g---v-n-m? S__ l_ s_ p______ s___ g_________ S-e l- s- p-a-i-i s-m- g-t-v-n-m- --------------------------------- Sme li se platiti samo gotovinom?
Smijem li telefonirati? С--- л- ---еф-ни-а-и? С___ л_ т____________ С-е- л- т-л-ф-н-р-т-? --------------------- Смем ли телефонирати? 0
Smem li-te---on-r-ti? S___ l_ t____________ S-e- l- t-l-f-n-r-t-? --------------------- Smem li telefonirati?
Smijem li nešto pitati? Сме-----неш-о пит---? С___ л_ н____ п______ С-е- л- н-ш-о п-т-т-? --------------------- Смем ли нешто питати? 0
Smem -i -e----p-----? S___ l_ n____ p______ S-e- l- n-š-o p-t-t-? --------------------- Smem li nešto pitati?
Smijem li nešto reći? С--м -и----то -ећ-? С___ л_ н____ р____ С-е- л- н-ш-о р-ћ-? ------------------- Смем ли нешто рећи? 0
Sme- ----e-to--e-́-? S___ l_ n____ r____ S-e- l- n-š-o r-c-i- -------------------- Smem li nešto reći?
On ne smije spavati u parku. Он-н- с-е-с--ва-- у парк-. О_ н_ с__ с______ у п_____ О- н- с-е с-а-а-и у п-р-у- -------------------------- Он не сме спавати у парку. 0
O---e-sme-spav-t- u -ark-. O_ n_ s__ s______ u p_____ O- n- s-e s-a-a-i u p-r-u- -------------------------- On ne sme spavati u parku.
On ne smije spavati u autu. О---е--м-----ват--у---т-. О_ н_ с__ с______ у а____ О- н- с-е с-а-а-и у а-т-. ------------------------- Он не сме спавати у ауту. 0
On--e s-- spa-at- u ---u. O_ n_ s__ s______ u a____ O- n- s-e s-a-a-i u a-t-. ------------------------- On ne sme spavati u autu.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. О- н--с-- --а--ти н- --лезн-чк----тани-и. О_ н_ с__ с______ н_ ж__________ с_______ О- н- с-е с-а-а-и н- ж-л-з-и-к-ј с-а-и-и- ----------------------------------------- Он не сме спавати на железничкој станици. 0
On -e--me--p-va-- -a-žel--n-čkoj--t-ni-i. O_ n_ s__ s______ n_ ž__________ s_______ O- n- s-e s-a-a-i n- ž-l-z-i-k-j s-a-i-i- ----------------------------------------- On ne sme spavati na železničkoj stanici.
Smijemo li sjesti? С-емо-л--сести? С____ л_ с_____ С-е-о л- с-с-и- --------------- Смемо ли сести? 0
S---- li -e--i? S____ l_ s_____ S-e-o l- s-s-i- --------------- Smemo li sesti?
Smijemo li dobiti jelovnik? См-м- -и-доб-т- -е--в---? С____ л_ д_____ ј________ С-е-о л- д-б-т- ј-л-в-и-? ------------------------- Смемо ли добити јеловник? 0
S-emo -i ----ti-j--ov-ik? S____ l_ d_____ j________ S-e-o l- d-b-t- j-l-v-i-? ------------------------- Smemo li dobiti jelovnik?
Možemo li platiti odvojeno? М------л- -----ти од-ој-н-? М_____ л_ п______ о________ М-ж-м- л- п-а-и-и о-в-ј-н-? --------------------------- Можемо ли платити одвојено? 0
Mo---o-li platiti-od--j---? M_____ l_ p______ o________ M-ž-m- l- p-a-i-i o-v-j-n-? --------------------------- Možemo li platiti odvojeno?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!