Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   sr Сати

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [осам]

8 [osam]

Сати

[Sati]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Oprostite! Из--ни-е! И________ И-в-н-т-! --------- Извините! 0
Izvin---! I________ I-v-n-t-! --------- Izvinite!
Koliko je sati, molim Vas? Моли- -а---ко-ик---е---т-? М____ В___ к_____ ј_ с____ М-л-м В-с- к-л-к- ј- с-т-? -------------------------- Молим Вас, колико је сати? 0
Mo------s--ko--k---- -a-i? M____ V___ k_____ j_ s____ M-l-m V-s- k-l-k- j- s-t-? -------------------------- Molim Vas, koliko je sati?
Hvala Vam puno! Много-хв-ла! М____ х_____ М-о-о х-а-а- ------------ Много хвала! 0
M-o-o h--la! M____ h_____ M-o-o h-a-a- ------------ Mnogo hvala!
Jedan je sat. Је--н-је---т. Ј____ ј_ с___ Ј-д-н ј- с-т- ------------- Један је сат. 0
Jedan j- sat. J____ j_ s___ J-d-n j- s-t- ------------- Jedan je sat.
Dva su sata. Дв- ---са--. Д__ с_ с____ Д-а с- с-т-. ------------ Два су сата. 0
Dv--su--a--. D__ s_ s____ D-a s- s-t-. ------------ Dva su sata.
Tri su sata. Три--- с-та. Т__ с_ с____ Т-и с- с-т-. ------------ Три су сата. 0
T-- -- -a--. T__ s_ s____ T-i s- s-t-. ------------ Tri su sata.
Četiri su sata. Че-ир--с-----а. Ч_____ с_ с____ Ч-т-р- с- с-т-. --------------- Четири су сата. 0
Č-ti-i-s- -a--. Č_____ s_ s____ Č-t-r- s- s-t-. --------------- Četiri su sata.
Pet je sati. Пет -е сат-. П__ ј_ с____ П-т ј- с-т-. ------------ Пет је сати. 0
Pet je sat-. P__ j_ s____ P-t j- s-t-. ------------ Pet je sati.
Šest je sati. Шест-ј-----и. Ш___ ј_ с____ Ш-с- ј- с-т-. ------------- Шест је сати. 0
Š--t je s-ti. Š___ j_ s____ Š-s- j- s-t-. ------------- Šest je sati.
Sedam je sati. Сед-м ј--с--и. С____ ј_ с____ С-д-м ј- с-т-. -------------- Седам је сати. 0
S-d-- -e sati. S____ j_ s____ S-d-m j- s-t-. -------------- Sedam je sati.
Osam je sati. О-----е-с--и. О___ ј_ с____ О-а- ј- с-т-. ------------- Осам је сати. 0
O----j-----i. O___ j_ s____ O-a- j- s-t-. ------------- Osam je sati.
Devet je sati. Де-ет-је -ати . Д____ ј_ с___ . Д-в-т ј- с-т- . --------------- Девет је сати . 0
D-v----e s-t- . D____ j_ s___ . D-v-t j- s-t- . --------------- Devet je sati .
Deset je sati. Д---т -е-с---. Д____ ј_ с____ Д-с-т ј- с-т-. -------------- Десет је сати. 0
Dese--j---a--. D____ j_ s____ D-s-t j- s-t-. -------------- Deset je sati.
Jedanaest je sati. Ј----а--- -- -ати. Ј________ ј_ с____ Ј-д-н-е-т ј- с-т-. ------------------ Једанаест је сати. 0
J----a----je --ti. J________ j_ s____ J-d-n-e-t j- s-t-. ------------------ Jedanaest je sati.
Dvanaest je sati. Д--н-е----- -ат-. Д_______ ј_ с____ Д-а-а-с- ј- с-т-. ----------------- Дванаест је сати. 0
Dva--es--j--s--i. D_______ j_ s____ D-a-a-s- j- s-t-. ----------------- Dvanaest je sati.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Је-н---и---а -----езде-ет се-ун--. Ј____ м_____ и__ ш_______ с_______ Ј-д-а м-н-т- и-а ш-з-е-е- с-к-н-и- ---------------------------------- Једна минута има шездесет секунди. 0
Jedna-----ta--ma-šezdese- sek----. J____ m_____ i__ š_______ s_______ J-d-a m-n-t- i-a š-z-e-e- s-k-n-i- ---------------------------------- Jedna minuta ima šezdeset sekundi.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Је-а--са--и-- ш--дес-т ми---а. Ј____ с__ и__ ш_______ м______ Ј-д-н с-т и-а ш-з-е-е- м-н-т-. ------------------------------ Један сат има шездесет минута. 0
Je--n sa- ima š-z----- mi-uta. J____ s__ i__ š_______ m______ J-d-n s-t i-a š-z-e-e- m-n-t-. ------------------------------ Jedan sat ima šezdeset minuta.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Ј--ан ----и-а -вадес-т - че-и-и с-та. Ј____ д__ и__ д_______ и ч_____ с____ Ј-д-н д-н и-а д-а-е-е- и ч-т-р- с-т-. ------------------------------------- Један дан има двадесет и четири сата. 0
Je--n -a--i-a--vad-s-- - --tiri s-t-. J____ d__ i__ d_______ i č_____ s____ J-d-n d-n i-a d-a-e-e- i č-t-r- s-t-. ------------------------------------- Jedan dan ima dvadeset i četiri sata.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...