Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   am ትናንት - ዛሬ - ነገ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [አስር]

10 [አስር]

ትናንት - ዛሬ - ነገ

tilaniti ; zarē ; nege

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Јуче је била субота. ት-ን-ና ቅዳሜ ነ-ረ። ት____ ቅ__ ነ___ ት-ን-ና ቅ-ሜ ነ-ረ- -------------- ትላንትና ቅዳሜ ነበረ። 0
t-lan--ina--’ida-ē ---e-e. t_________ k______ n______ t-l-n-t-n- k-i-a-ē n-b-r-. -------------------------- tilanitina k’idamē nebere.
Јуче сам био / била у биоскопу. ትላን-ና-ፊል--ቤ--ነበ--ኝ። ት____ ፊ__ ቤ_ ነ_____ ት-ን-ና ፊ-ም ቤ- ነ-ር-ኝ- ------------------- ትላንትና ፊልም ቤት ነበርኩኝ። 0
t-----t--- f-limi-b--i -e--ri-un--. t_________ f_____ b___ n___________ t-l-n-t-n- f-l-m- b-t- n-b-r-k-n-i- ----------------------------------- tilanitina fīlimi bēti neberikunyi.
Филм је био интересантан. ፊልሙ--ጓጊ ነበረ። ፊ__ አ__ ነ___ ፊ-ሙ አ-ጊ ነ-ረ- ------------ ፊልሙ አጓጊ ነበረ። 0
f-li-----wagī n-b-r-. f_____ ā_____ n______ f-l-m- ā-w-g- n-b-r-. --------------------- fīlimu āgwagī nebere.
Данас је недеља. ዛሬ-እ-ድ---። ዛ_ እ__ ነ__ ዛ- እ-ድ ነ-። ---------- ዛሬ እሁድ ነው። 0
z-r- --ud----wi. z___ i____ n____ z-r- i-u-i n-w-. ---------------- zarē ihudi newi.
Данас не радим. ዛ- -ኔ--ልሰ-ም። ዛ_ እ_ አ_____ ዛ- እ- አ-ሰ-ም- ------------ ዛሬ እኔ አልሰራም። 0
z-r----- ā-i--ra-i. z___ i__ ā_________ z-r- i-ē ā-i-e-a-i- ------------------- zarē inē āliserami.
Остајем код куће. እኔ -- ው-- ነው--ም-መጠ-። እ_ ቤ_ ው__ ነ_ የ______ እ- ቤ- ው-ጥ ነ- የ-ቀ-ጠ-። -------------------- እኔ ቤት ውስጥ ነው የምቀመጠው። 0
i-- -ē------i-’- n--- -e-i---m---e-i. i__ b___ w______ n___ y______________ i-ē b-t- w-s-t-i n-w- y-m-k-e-e-’-w-. ------------------------------------- inē bēti wisit’i newi yemik’emet’ewi.
Сутра је понедељак. ነገ -ኞ--ው ። ነ_ ሰ_ ነ_ ። ነ- ሰ- ነ- ። ---------- ነገ ሰኞ ነው ። 0
n--e -en-o-n--i-. n___ s____ n___ . n-g- s-n-o n-w- . ----------------- nege senyo newi .
Сутра поново радим. እኔ--ገ----ገ- ስ-----ለው። እ_ ነ_ እ____ ስ_ እ_____ እ- ነ- እ-ደ-ና ስ- እ-ራ-ው- --------------------- እኔ ነገ እንደገና ስራ እሰራለው። 0
in---ege --ide-ena s-r--is-rale-i. i__ n___ i________ s___ i_________ i-ē n-g- i-i-e-e-a s-r- i-e-a-e-i- ---------------------------------- inē nege inidegena sira iseralewi.
Ја радим у бироу. እ- -- --ጥ-ነ- የ----። እ_ ቢ_ ው__ ነ_ የ_____ እ- ቢ- ው-ጥ ነ- የ-ሰ-ው- ------------------- እኔ ቢሮ ውስጥ ነው የምሰራው። 0
in- bī-o w-s-----new----miserawi. i__ b___ w______ n___ y__________ i-ē b-r- w-s-t-i n-w- y-m-s-r-w-. --------------------------------- inē bīro wisit’i newi yemiserawi.
Ко је то? ያ ማ- --?/ ያ- -ን--ት? ያ ማ_ ነ___ ያ_ ማ_ ና__ ያ ማ- ነ-?- ያ- ማ- ና-? ------------------- ያ ማን ነው?/ ያቺ ማን ናት? 0
ya -an- n-w--/---ch- man- n-t-? y_ m___ n_____ y____ m___ n____ y- m-n- n-w-?- y-c-ī m-n- n-t-? ------------------------------- ya mani newi?/ yachī mani nati?
То је Петaр. ያ-ፔ-- -ው። ያ ፔ__ ነ__ ያ ፔ-ር ነ-። --------- ያ ፔተር ነው። 0
y- pē-er- -ewi. y_ p_____ n____ y- p-t-r- n-w-. --------------- ya pēteri newi.
Петар је студент. ፔተ- ተማ- ነ-። ፔ__ ተ__ ነ__ ፔ-ር ተ-ሪ ነ-። ----------- ፔተር ተማሪ ነው። 0
pēt-ri t--a-ī---w-. p_____ t_____ n____ p-t-r- t-m-r- n-w-. ------------------- pēteri temarī newi.
Ко је то? ያ- -ን--ት?/ ያ -ን--ው? ያ_ ማ_ ና___ ያ ማ_ ነ__ ያ- ማ- ና-?- ያ ማ- ነ-? ------------------- ያቺ ማን ናት?/ ያ ማን ነው? 0
ya--ī m-n- n--i?/-----a---n-w-? y____ m___ n_____ y_ m___ n____ y-c-ī m-n- n-t-?- y- m-n- n-w-? ------------------------------- yachī mani nati?/ ya mani newi?
То је Марта. ያቺ-ማ-- -ት። ያ_ ማ__ ና__ ያ- ማ-ታ ና-። ---------- ያቺ ማርታ ናት። 0
y--h--m-r--a--ati. y____ m_____ n____ y-c-ī m-r-t- n-t-. ------------------ yachī marita nati.
Марта је секретарица. ማር----- -ት። ማ__ ፀ__ ና__ ማ-ታ ፀ-ፊ ና-። ----------- ማርታ ፀሐፊ ናት። 0
m--i-a--͟s’e-̣--- n-ti. m_____ t͟_______ n____ m-r-t- t-s-e-̣-f- n-t-. ----------------------- marita t͟s’eḥāfī nati.
Петар и Марта су пријатељи. ፔ--------- -ደኛ--ች ---። ፔ__ እ_ ማ__ ጋ_____ ና___ ፔ-ር እ- ማ-ታ ጋ-ኛ-ቾ- ና-ው- ---------------------- ፔተር እና ማርታ ጋደኛማቾች ናቸው። 0
pēt-r--in- -ar--a--ade-ya-achoc-i n--hew-. p_____ i__ m_____ g______________ n_______ p-t-r- i-a m-r-t- g-d-n-a-a-h-c-i n-c-e-i- ------------------------------------------ pēteri ina marita gadenyamachochi nachewi.
Петар је Мартин пријатељ. ፔተ--የ--- ጋ-ኛ--ው። ፔ__ የ___ ጋ__ ነ__ ፔ-ር የ-ር- ጋ-ኛ ነ-። ---------------- ፔተር የማርታ ጋደኛ ነው። 0
p-te-- -e-ari-a-----nya ne--. p_____ y_______ g______ n____ p-t-r- y-m-r-t- g-d-n-a n-w-. ----------------------------- pēteri yemarita gadenya newi.
Марта је Петрова пријатељица. ማርታ --ተር ጋ---ና-። ማ__ የ___ ጋ__ ና__ ማ-ታ የ-ተ- ጋ-ኛ ና-። ---------------- ማርታ የፔተር ጋደኛ ናት። 0
m-r-------ē--ri-gad---- n---. m_____ y_______ g______ n____ m-r-t- y-p-t-r- g-d-n-a n-t-. ----------------------------- marita yepēteri gadenya nati.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!