Рјечник

sr нешто образложити 2   »   am ምክንያቶችን መስጠት 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [ሰባ ስድስት]

76 [seba sidisiti]

ምክንያቶችን መስጠት 2

[mikiniyati mak’irebi 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? ለም- ----ህም- ሽም? ለ__ አ______ ሽ__ ለ-ን አ-መ-ህ-/ ሽ-? --------------- ለምን አልመጣህም/ ሽም? 0
le-i----lim-t--hi--/-sh-mi? l_____ ā____________ s_____ l-m-n- ā-i-e-’-h-m-/ s-i-i- --------------------------- lemini ālimet’ahimi/ shimi?
Био / Била сам болестан / болесна. አ-- ነ--። አ__ ነ___ አ-ኝ ነ-ረ- -------- አሞኝ ነበረ። 0
ām--y----b---. ā_____ n______ ā-o-y- n-b-r-. -------------- āmonyi nebere.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. ያል--ሁ- አሞ---ለ--ር ነ-። ያ_____ አ__ ስ____ ነ__ ያ-መ-ሁ- አ-ኝ ስ-ነ-ር ነ-። -------------------- ያልመጣሁት አሞኝ ስለነበር ነው። 0
y---m--’-h--i-ā--n-i -i--n-ber- ---i. y____________ ā_____ s_________ n____ y-l-m-t-a-u-i ā-o-y- s-l-n-b-r- n-w-. ------------------------------------- yalimet’ahuti āmonyi sileneberi newi.
Зашто она није дошла? እሷ -ምን -ልመጣ-ም? እ_ ለ__ አ______ እ- ለ-ን አ-መ-ች-? -------------- እሷ ለምን አልመጣችም? 0
is-a-le-ini ālimet’a-----? i___ l_____ ā_____________ i-w- l-m-n- ā-i-e-’-c-i-i- -------------------------- iswa lemini ālimet’achimi?
Она је била уморна. ደ-ሟ- ነ--። ደ___ ነ___ ደ-ሟ- ነ-ረ- --------- ደክሟት ነበረ። 0
d-k---ati-neber-. d________ n______ d-k-m-a-i n-b-r-. ----------------- dekimwati nebere.
Она није дошла, јер је била уморна. ያ--ጣ-- -ክሟ- ---በ- -ው። ያ_____ ደ___ ስ____ ነ__ ያ-መ-ች- ደ-ሟ- ስ-ነ-ር ነ-። --------------------- ያልመጣችው ደክሟት ስለነበር ነው። 0
y---met---hiwi-d--im--t- si-e-e-e-i ne--. y_____________ d________ s_________ n____ y-l-m-t-a-h-w- d-k-m-a-i s-l-n-b-r- n-w-. ----------------------------------------- yalimet’achiwi dekimwati sileneberi newi.
Зашто он није дошао? እሱ-ለም- -ል-ጣም? እ_ ለ__ አ_____ እ- ለ-ን አ-መ-ም- ------------- እሱ ለምን አልመጣም? 0
i----emini--l--e-’a-i? i__ l_____ ā__________ i-u l-m-n- ā-i-e-’-m-? ---------------------- isu lemini ālimet’ami?
Он није имао воље. ፍላጎ- የለውም ፍ___ የ___ ፍ-ጎ- የ-ው- --------- ፍላጎት የለውም 0
fil--o----el---mi f_______ y_______ f-l-g-t- y-l-w-m- ----------------- filagoti yelewimi
Он није дошао, јер није имао воље. ፍ-ጎ--ስ-ልነበ-----መ--። ፍ___ ስ______ አ_____ ፍ-ጎ- ስ-ል-በ-ው አ-መ-ም- ------------------- ፍላጎት ስላልነበረው አልመጣም። 0
fi--goti --la-i-e-e---i ---met--mi. f_______ s_____________ ā__________ f-l-g-t- s-l-l-n-b-r-w- ā-i-e-’-m-. ----------------------------------- filagoti silalineberewi ālimet’ami.
Зашто ви нисте дошли? እናንተ -ም- -ልመ--ሁ-? እ___ ለ__ አ_______ እ-ን- ለ-ን አ-መ-ች-ም- ----------------- እናንተ ለምን አልመጣችሁም? 0
i-a-it---e-i-i -li-e---ch-h---? i______ l_____ ā_______________ i-a-i-e l-m-n- ā-i-e-’-c-i-u-i- ------------------------------- inanite lemini ālimet’achihumi?
Наш ауто је покварен. መኪና-ን-ተ--ሽቶ --። መ____ ተ____ ነ__ መ-ና-ን ተ-ላ-ቶ ነ-። --------------- መኪናችን ተበላሽቶ ነው። 0
m--ī---hi-i --b-l-shito --wi. m__________ t__________ n____ m-k-n-c-i-i t-b-l-s-i-o n-w-. ----------------------------- mekīnachini tebelashito newi.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. ያል-ጣ-- መ-ናችን--ለተ-ላሸ --። ያ_____ መ____ ስ_____ ነ__ ያ-መ-ነ- መ-ና-ን ስ-ተ-ላ- ነ-። ----------------------- ያልመጣነው መኪናችን ስለተበላሸ ነው። 0
y-li--t---e-i----īna-h-ni -ile---e---he--e--. y____________ m__________ s____________ n____ y-l-m-t-a-e-i m-k-n-c-i-i s-l-t-b-l-s-e n-w-. --------------------------------------------- yalimet’anewi mekīnachini siletebelashe newi.
Зашто људи нису дошли? ለ---ን -ው-----ያ-መ--? ለ____ ነ_ ሰ__ ያ_____ ለ-ን-ን ነ- ሰ-ች ያ-መ-ት- ------------------- ለምንድን ነው ሰዎች ያልመጡት? 0
l-mini-ini --w- --wo-h--y-lim-t-ut-? l_________ n___ s______ y___________ l-m-n-d-n- n-w- s-w-c-i y-l-m-t-u-i- ------------------------------------ leminidini newi sewochi yalimet’uti?
Пропустили су воз. ባ---አመለ--ው ባ__ አ_____ ባ-ር አ-ለ-ቸ- ---------- ባቡር አመለጣቸው 0
ba--ri ā-el-t-a----i b_____ ā____________ b-b-r- ā-e-e-’-c-e-i -------------------- baburi āmelet’achewi
Они нису дошли, јер су пропустили воз. እ---ያልመጡ- --ር--ም---- ነ- ። እ__ ያ____ ባ__ አ_____ ነ_ ። እ-ሱ ያ-መ-ት ባ-ር አ-ል-ቸ- ነ- ። ------------------------- እነሱ ያልመጡት ባቡር አምልጣቸው ነው ። 0
ine-u ya-im-t’-t- --b------il-t’--h-wi-n-wi . i____ y__________ b_____ ā____________ n___ . i-e-u y-l-m-t-u-i b-b-r- ā-i-i-’-c-e-i n-w- . --------------------------------------------- inesu yalimet’uti baburi āmilit’achewi newi .
Зашто ти ниси дошао / дошла? ለ----ልመጣ-ም/ -ም? ለ__ አ______ ሽ__ ለ-ን አ-መ-ህ-/ ሽ-? --------------- ለምን አልመጣህም/ ሽም? 0
le-ini --i-e-----m-- sh-m-? l_____ ā____________ s_____ l-m-n- ā-i-e-’-h-m-/ s-i-i- --------------------------- lemini ālimet’ahimi/ shimi?
Ја нисам смео / смела. አ---ቀ---ም አ________ አ-ተ-ቀ-ል-ም --------- አልተፈቀደልኝም 0
ā--t--ek’e--li---mi ā__________________ ā-i-e-e-’-d-l-n-i-i ------------------- ālitefek’edelinyimi
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. ያ--ጣሁት------ቀደ-- ነ-ረ። ያ_____ ስ________ ነ___ ያ-መ-ሁ- ስ-ል-ፈ-ደ-ኝ ነ-ረ- --------------------- ያልመጣሁት ስላልተፈቀደልኝ ነበረ። 0
yal-m--’-hu----ila-----ek---e---y--neb---. y____________ s___________________ n______ y-l-m-t-a-u-i s-l-l-t-f-k-e-e-i-y- n-b-r-. ------------------------------------------ yalimet’ahuti silalitefek’edelinyi nebere.

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...