Рјечник

sr Лица   »   am ሰዎች

1 [један]

Лица

Лица

1 [አንድ]

1 [አንድ]

ሰዎች

sewochi /hizibi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
ја -ኔ እ_ እ- -- እኔ 0
i-ē i__ i-ē --- inē
ја и ти እኔ-እና አ-ተ/ቺ እ_ እ_ አ____ እ- እ- አ-ተ-ቺ ----------- እኔ እና አንተ/ቺ 0
inē-----ān-t----ī i__ i__ ā________ i-ē i-a ā-i-e-c-ī ----------------- inē ina ānite/chī
нас двоје እኛ ሁ-ታ--ም እ_ ሁ_____ እ- ሁ-ታ-ን- --------- እኛ ሁለታችንም 0
in---h--et-chin--i i___ h____________ i-y- h-l-t-c-i-i-i ------------------ inya huletachinimi
он እ- እ_ እ- -- እሱ 0
i-u i__ i-u --- isu
он и она እሱ--ና-እሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
i-u --a i-wa i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
њих двоје እ-ሱ--ለ-ም እ__ ሁ___ እ-ሱ ሁ-ቱ- -------- እነሱ ሁለቱም 0
i--s----letumi i____ h_______ i-e-u h-l-t-m- -------------- inesu huletumi
мушкарац ወንድ ወ__ ወ-ድ --- ወንድ 0
w-nidi w_____ w-n-d- ------ wenidi
жена -ት ሴ_ ሴ- -- ሴት 0
sēti s___ s-t- ---- sēti
дете -ጅ ል_ ል- -- ልጅ 0
l--i l___ l-j- ---- liji
једна породица ቤተሰብ ቤ___ ቤ-ሰ- ---- ቤተሰብ 0
b------i b_______ b-t-s-b- -------- bētesebi
моја породица የ- ቤተሰብ የ_ ቤ___ የ- ቤ-ሰ- ------- የኔ ቤተሰብ 0
yenē bē-e-e-i y___ b_______ y-n- b-t-s-b- ------------- yenē bētesebi
Моја породица је овде. ቤተሰ- እዚ--ናቸው። ቤ___ እ__ ና___ ቤ-ሰ- እ-ህ ና-ው- ------------- ቤተሰቤ እዚህ ናቸው። 0
b-te---ē--z-h--nach---. b_______ i____ n_______ b-t-s-b- i-ī-i n-c-e-i- ----------------------- bētesebē izīhi nachewi.
Ја сам овде. እ- -ዚ- -ኝ። እ_ እ__ ነ__ እ- እ-ህ ነ-። ---------- እኔ እዚህ ነኝ። 0
in--i--hi-----i. i__ i____ n_____ i-ē i-ī-i n-n-i- ---------------- inē izīhi nenyi.
Ти си овде. አ-ተ-አን---ዚ---ህ---። አ______ እ__ ነ_____ አ-ተ-አ-ቺ እ-ህ ነ-/-ሽ- ------------------ አንተ/አንቺ እዚህ ነህ/ነሽ። 0
ān-te-ā---hī-iz--i-n-hi-n--hi. ā___________ i____ n__________ ā-i-e-ā-i-h- i-ī-i n-h-/-e-h-. ------------------------------ ānite/ānichī izīhi nehi/neshi.
Он је овде и она је овде. እ--እዚህ--- እና እ----ህ ና-። እ_ እ__ ነ_ እ_ እ_ እ__ ና__ እ- እ-ህ ነ- እ- እ- እ-ህ ና-። ----------------------- እሱ እዚህ ነው እና እሷ እዚህ ናት። 0
is---z--i -e---ina--s---izīhi-n-ti. i__ i____ n___ i__ i___ i____ n____ i-u i-ī-i n-w- i-a i-w- i-ī-i n-t-. ----------------------------------- isu izīhi newi ina iswa izīhi nati.
Ми смо овде. እ---ዚህ--ን። እ_ እ__ ነ__ እ- እ-ህ ነ-። ---------- እኛ እዚህ ነን። 0
in-a --ī-- n--i. i___ i____ n____ i-y- i-ī-i n-n-. ---------------- inya izīhi neni.
Ви сте овде. እናን- እ-----ሁ። እ___ እ__ ና___ እ-ን- እ-ህ ና-ሁ- ------------- እናንተ እዚህ ናችሁ። 0
inan-te-iz-h--n-chi--. i______ i____ n_______ i-a-i-e i-ī-i n-c-i-u- ---------------------- inanite izīhi nachihu.
Они су сви овде. እ-ሱ--ሉ- --ህ-ና--። እ__ ሁ__ እ__ ና___ እ-ሱ ሁ-ም እ-ህ ና-ው- ---------------- እነሱ ሁሉም እዚህ ናቸው። 0
i-e-----l-m--iz-h--n--h-wi. i____ h_____ i____ n_______ i-e-u h-l-m- i-ī-i n-c-e-i- --------------------------- inesu hulumi izīhi nachewi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!