Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца.
Професионални преводиоци су скупи.
Ипак је све важније разумети стране језике.
Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем.
Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење.
У данашње време постоји више таквих програма.
Али, квалитет машинских превода није добар.
То, разуме се, није кривица програмера.
Језици су врло комплексне структуре.
Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима.
Зато и није у стању да увек понуди добар превод.
Програм за превођење би морао у целости савладати један језик.
Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила.
Ово је практично немогуће.
Компјутеру је ипак лакше да рачуна.
За то је одличан.
Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе.
Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге.
За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима.
Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике.
Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење.
Па ипак, компјутери никада неће заменити човека.
Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак.
Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла.
Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове.
Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат.
Оне зависе од људског осећаја за језик.
А тако и треба ...