Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   am የያዙ ተውላጠሮች 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [ስልሳ ስድስት]

66 [ስልሳ ስድስት]

የያዙ ተውላጠሮች 1

āgenazabī tewilat’e simi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
ја – мој / моја / моје እኔ –--ኔ እ_ – የ_ እ- – የ- ------- እኔ – የኔ 0
inē --ye-ē i__ – y___ i-ē – y-n- ---------- inē – yenē
Ја не могу наћи мој кључ. ቁል-ን ማ-ኘት-አ-----። ቁ___ ማ___ አ______ ቁ-ፌ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ቁልፌን ማግኘት አልቻልኩም። 0
k---i--n- --g-ny--- -l-c-a--k---. k________ m________ ā____________ k-u-i-ē-i m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. --------------------------------- k’ulifēni maginyeti ālichalikumi.
Ја не могу наћи моју возну карту. ትኬ-ን -ግ-- -ልቻ--ም። ት___ ማ___ አ______ ት-ቴ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ትኬቴን ማግኘት አልቻልኩም። 0
t-kē-ē-i -a--nyet- -li-----ku--. t_______ m________ ā____________ t-k-t-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. -------------------------------- tikētēni maginyeti ālichalikumi.
ти – твој / твоја / твоје አን-----–--ንተ/ቺ አ___ ቺ – ያ____ አ-ተ- ቺ – ያ-ተ-ቺ -------------- አንተ/ ቺ – ያንተ/ቺ 0
ān---/--hī-– y-n-t--c-ī ā_____ c__ – y_________ ā-i-e- c-ī – y-n-t-/-h- ----------------------- ānite/ chī – yanite/chī
Јеси ли нашао твој кључ? ቁል-ህን/-- አገ----ሽው? ቁ_______ አ________ ቁ-ፍ-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ቁልፍህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
k’-li---in--shini-----y-----/--i--? k________________ ā________________ k-u-i-i-i-i-s-i-i ā-e-y-k-w-/-h-w-? ----------------------------------- k’ulifihini/shini āgenyekewi/shiwi?
Јеси ли нашао твоју возну карту? ት--ህ------ገኘከው--ው? ት_______ አ________ ት-ት-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ትኬትህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
t------ini/sh-n--ā--n---e-i/shi-i? t_______________ ā________________ t-k-t-h-n-/-h-n- ā-e-y-k-w-/-h-w-? ---------------------------------- tikētihini/shini āgenyekewi/shiwi?
он – његов / његова / његово እ- - የሱ እ_ – የ_ እ- – የ- ------- እሱ – የሱ 0
i-u-– ---u i__ – y___ i-u – y-s- ---------- isu – yesu
Знаш ли где је његов кључ? የ---ል- የ----ዳ--ታ-ቃለህ/---? የ_ ቁ__ የ_ እ___ ታ_________ የ- ቁ-ፍ የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ቁልፍ የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
y--- -’---f--yet--i----l------k’-l--i/ya-es--? y___ k______ y___ i______ t___________________ y-s- k-u-i-i y-t- i-i-a-e t-w-k-a-e-i-y-l-s-i- ---------------------------------------------- yesu k’ulifi yeti inidale tawik’alehi/yaleshi?
Знаш ли где је његова возна карта? የ- --ት----እ--- -ውቃ----ለሽ? የ_ ት__ የ_ እ___ ታ_________ የ- ት-ት የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ትኬት የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
y-s- tik-t--yeti in-d----t-w-k--le--/-a-e-h-? y___ t_____ y___ i______ t___________________ y-s- t-k-t- y-t- i-i-a-e t-w-k-a-e-i-y-l-s-i- --------------------------------------------- yesu tikēti yeti inidale tawik’alehi/yaleshi?
она – њен / њена / њено እሷ – --ሷ እ_ – የ__ እ- – የ-ሷ -------- እሷ – የእሷ 0
is-a---ye---wa i___ – y______ i-w- – y-’-s-a -------------- iswa – ye’iswa
Њен новац је нестао. የ-ሷ---ዘ- የለም። የ__ ገ___ የ___ የ-ሷ ገ-ዘ- የ-ም- ------------- የእሷ ገንዘብ የለም። 0
ye--s-a ge-i--b--y--e-i. y______ g_______ y______ y-’-s-a g-n-z-b- y-l-m-. ------------------------ ye’iswa genizebi yelemi.
Њена кредитна картица је такође нестала. እ---እ----ን- ---ም--ለም። እ_ የ__ የ___ ካ___ የ___ እ- የ-ሷ የ-ን- ካ-ድ- የ-ም- --------------------- እና የእሷ የባንክ ካርድም የለም። 0
i-- ye’is-a-y-b-niki -a----m------m-. i__ y______ y_______ k_______ y______ i-a y-’-s-a y-b-n-k- k-r-d-m- y-l-m-. ------------------------------------- ina ye’iswa yebaniki karidimi yelemi.
ми – наш / наша / наше እኛ---የእኛ እ_ – የ__ እ- – የ-ኛ -------- እኛ – የእኛ 0
iny--– ----nya i___ – y______ i-y- – y-’-n-a -------------- inya – ye’inya
Наш деда је болестан. የእ----ድ------መ-ተ----። የ__ ወ__ አ__ ህ____ ነ__ የ-ኛ ወ-ድ አ-ት ህ-ም-ኛ ነ-። --------------------- የእኛ ወንድ አያት ህመምተኛ ነው። 0
y--i--- -eni-- ---ti --mem-t-nya newi. y______ w_____ ā____ h__________ n____ y-’-n-a w-n-d- ā-a-i h-m-m-t-n-a n-w-. -------------------------------------- ye’inya wenidi āyati himemitenya newi.
Наша бака је здрава. የ-ኛ--- አያት ጤ-ኛ --። የ__ ሴ_ አ__ ጤ__ ና__ የ-ኛ ሴ- አ-ት ጤ-ኛ ና-። ------------------ የእኛ ሴት አያት ጤነኛ ናት። 0
ye’iny--s-t------i--’-ne-ya -at-. y______ s___ ā____ t_______ n____ y-’-n-a s-t- ā-a-i t-ē-e-y- n-t-. --------------------------------- ye’inya sēti āyati t’ēnenya nati.
ви – ваш / ваша / ваше እ-ንተ-- ---ንተ እ___ – የ____ እ-ን- – የ-ና-ተ ------------ እናንተ – የእናንተ 0
i--n--- -----inani-e i______ – y_________ i-a-i-e – y-’-n-n-t- -------------------- inanite – ye’inanite
Децо, где је ваш тата? ልጆ-! የ-ና-- አባ- የ--ነው? ል___ የ____ አ__ የ_ ነ__ ል-ች- የ-ና-ተ አ-ት የ- ነ-? --------------------- ልጆች! የእናንተ አባት የት ነው? 0
lijochi!-y-’i-a-it- āba-i-yeti-n--i? l_______ y_________ ā____ y___ n____ l-j-c-i- y-’-n-n-t- ā-a-i y-t- n-w-? ------------------------------------ lijochi! ye’inanite ābati yeti newi?
Децо, где је ваша мама? ል-ች!-የእ--ተ እናት የት ናት? ል___ የ____ እ__ የ_ ና__ ል-ች- የ-ና-ተ እ-ት የ- ና-? --------------------- ልጆች! የእናንተ እናት የት ናት? 0
li-ochi! -e-i--ni-e --ati ye-- na-i? l_______ y_________ i____ y___ n____ l-j-c-i- y-’-n-n-t- i-a-i y-t- n-t-? ------------------------------------ lijochi! ye’inanite inati yeti nati?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!