Рјечник

sr Везници 1   »   am መገናኛዎች 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [ዘጠና አራት]

94 [zet’ena ārati]

መገናኛዎች 1

[mesitets’amiri 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Чекај док киша не престане. ቆይ-፤ ዝናቡ--ስከሚ-ም ቆ_ ፤ ዝ__ እ_____ ቆ- ፤ ዝ-ቡ እ-ከ-ቆ- --------------- ቆይ ፤ ዝናቡ እስከሚቆም 0
k’--i-;-zi-ab--i--k--ī---mi k____ ; z_____ i___________ k-o-i ; z-n-b- i-i-e-ī-’-m- --------------------------- k’oyi ; zinabu isikemīk’omi
Чекај док завршим. ቆይ-- ---ምጨ-ስ ቆ_ ፤ እ______ ቆ- ፤ እ-ከ-ጨ-ስ ------------ ቆይ ፤ እስከምጨርስ 0
k--yi ; ---ke-ich’er--i k____ ; i______________ k-o-i ; i-i-e-i-h-e-i-i ----------------------- k’oyi ; isikemich’erisi
Чекај док се он не врати. ቆይ፤ ---እስኪመለ- ድ-ስ ቆ__ እ_ እ_____ ድ__ ቆ-፤ እ- እ-ኪ-ለ- ድ-ስ ----------------- ቆይ፤ እሱ እስኪመለስ ድረስ 0
k’--i; is- is-k-m-le------esi k_____ i__ i__________ d_____ k-o-i- i-u i-i-ī-e-e-i d-r-s- ----------------------------- k’oyi; isu isikīmelesi diresi
Ја чекам док ми се коса не осуши. ፀ------ደርቅ --- እጠ-ቃለ-/--ያለው። ፀ__ እ_____ ድ__ እ____________ ፀ-ሬ እ-ኪ-ር- ድ-ስ እ-ብ-ለ-/-ቆ-ለ-። ---------------------------- ፀጉሬ እስኪደርቅ ድረስ እጠብቃለው/እቆያለው። 0
t--’eg--ē---ikī----k’- --r-si --’e--k-ale-i/i--o--l-w-. t͟_______ i___________ d_____ i________________________ t-s-e-u-ē i-i-ī-e-i-’- d-r-s- i-’-b-k-a-e-i-i-’-y-l-w-. ------------------------------------------------------- t͟s’egurē isikīderik’i diresi it’ebik’alewi/ik’oyalewi.
Ја чекам док се филм не заврши. ፊል--እ-ከ--ል- --- -ጠ---ው/እቆያ--። ፊ__ እ______ ድ__ እ____________ ፊ-ሙ እ-ከ-ያ-ቅ ድ-ስ እ-ብ-ለ-/-ቆ-ለ-። ----------------------------- ፊልሙ እስከሚያልቅ ድረስ እጠብቃለው/እቆያለው። 0
f---mu i-i--mī-a---’i-d------i--ebik’alew-------a-ewi. f_____ i_____________ d_____ i________________________ f-l-m- i-i-e-ī-a-i-’- d-r-s- i-’-b-k-a-e-i-i-’-y-l-w-. ------------------------------------------------------ fīlimu isikemīyalik’i diresi it’ebik’alewi/ik’oyalewi.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. የትራፊክ --ራ- አረ-ጋዴ ---በራ --- እጠ-ቃ--/እ--ለው። የ____ መ___ አ____ እ____ ድ__ እ____________ የ-ራ-ክ መ-ራ- አ-ን-ዴ እ-ኪ-ራ ድ-ስ እ-ብ-ለ-/-ቆ-ለ-። ---------------------------------------- የትራፊክ መብራቱ አረንጋዴ እስኪበራ ድረስ እጠብቃለው/እቆያለው። 0
y-t-r-f--i me--ra-u ---n--adē -s-k-be----i--si -t-e---’ale---ik----l---. y_________ m_______ ā________ i________ d_____ i________________________ y-t-r-f-k- m-b-r-t- ā-e-i-a-ē i-i-ī-e-a d-r-s- i-’-b-k-a-e-i-i-’-y-l-w-. ------------------------------------------------------------------------ yetirafīki mebiratu ārenigadē isikībera diresi it’ebik’alewi/ik’oyalewi.
Када путујеш на годишњи одмор? እረፍ--ጉዞ-የ--ሄደው-ጂው--- ነ-？ እ___ ጉ_ የ________ መ_ ነ__ እ-ፍ- ጉ- የ-ት-ደ-/-ው መ- ነ-？ ------------------------ እረፍት ጉዞ የምትሄደው/ጂው መቼ ነው？ 0
i-efi---gu---y-m------ewi--ī-- m--h- ----？ i______ g___ y________________ m____ n____ i-e-i-i g-z- y-m-t-h-d-w-/-ī-i m-c-ē n-w-？ ------------------------------------------ irefiti guzo yemitihēdewi/jīwi mechē newi？
Још пре летњег распуста? ከ-ጋው---ፍት-በ------? ከ___ እ_______ በ___ ከ-ጋ- እ-ፍ-/-አ- በ-ት- ------------------ ከበጋው እረፍት/በአል በፊት? 0
keb--aw---ref---/-e--li be-ī--? k_______ i_____________ b______ k-b-g-w- i-e-i-i-b-’-l- b-f-t-? ------------------------------- kebegawi irefiti/be’āli befīti?
Да, још пре него почне летњи распуст. አ- --የ--ው-እ-ፍ--ከ---- በፊት። አ_ ፤ የ___ እ___ ከ____ በ___ አ- ፤ የ-ጋ- እ-ፍ- ከ-ጀ-ሩ በ-ት- ------------------------- አዎ ፤ የበጋው እረፍት ከመጀመሩ በፊት። 0
ā---;-----g-w-----fi-i--e--j--e-- b---ti. ā__ ; y_______ i______ k_________ b______ ā-o ; y-b-g-w- i-e-i-i k-m-j-m-r- b-f-t-. ----------------------------------------- āwo ; yebegawi irefiti kemejemeru befīti.
Поправи кров, пре него што почне зима. ክ-ም- -ይ-ም- ---ው- ---። ክ___ ሳ____ ጣ____ ጠ___ ክ-ም- ሳ-ጀ-ር ጣ-ያ-ን ጠ-ን- --------------------- ክረምቱ ሳይጀምር ጣሪያውን ጠግን። 0
kire-itu -ayije-i---t-a-ī---i-i-t-----i. k_______ s_________ t__________ t_______ k-r-m-t- s-y-j-m-r- t-a-ī-a-i-i t-e-i-i- ---------------------------------------- kiremitu sayijemiri t’arīyawini t’egini.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. ጠ-ጴዛው--ር-ከመቀመጥህ------ እ-ህን-ሽን-----ቢ። ጠ____ ጋ_ ከ_______ በ__ እ______ ታ_____ ጠ-ጴ-ው ጋ- ከ-ቀ-ጥ-/- በ-ት እ-ህ-/-ን ታ-ብ-ቢ- ------------------------------------ ጠረጴዛው ጋር ከመቀመጥህ/ሽ በፊት እጅህን/ሽን ታጠብ/ቢ። 0
t’-r---------g--i -emek’e-et-i-i-s-i---fī-i --ihini-s--n---at’ebi-bī. t___________ g___ k_________________ b_____ i____________ t__________ t-e-e-’-z-w- g-r- k-m-k-e-e-’-h-/-h- b-f-t- i-i-i-i-s-i-i t-t-e-i-b-. --------------------------------------------------------------------- t’erep’ēzawi gari kemek’emet’ihi/shi befīti ijihini/shini tat’ebi/bī.
Затвори прозор, пре него што изађеш. ከ-ውጣ-ህ---ት መስ-ቱ------። ከ_____ በ__ መ____ ዝ____ ከ-ው-ት- በ-ት መ-ኮ-ን ዝ-/-። ---------------------- ከመውጣትህ በፊት መስኮቱን ዝጋ/ጊ። 0
ke--wi-’a---- be-īti-me--k----i-----/g-. k____________ b_____ m_________ z_______ k-m-w-t-a-i-i b-f-t- m-s-k-t-n- z-g-/-ī- ---------------------------------------- kemewit’atihi befīti mesikotuni ziga/gī.
Када ћеш доћи кући? ወ- ቤት--ቼ---ጣለ---? ወ_ ቤ_ መ_ ት_______ ወ- ቤ- መ- ት-ጣ-ህ-ሽ- ----------------- ወደ ቤት መቼ ትመጣለህ/ሽ? 0
w--- -----mec---time--ale---sh-? w___ b___ m____ t_______________ w-d- b-t- m-c-ē t-m-t-a-e-i-s-i- -------------------------------- wede bēti mechē timet’alehi/shi?
Након наставе? ከትም--ት -ኋ-? ከ_____ በ___ ከ-ም-ር- በ-ላ- ----------- ከትምህርት በኋላ? 0
ket---h-ri-- --ḫ-a-a? k___________ b_______ k-t-m-h-r-t- b-h-w-l-? ---------------------- ketimihiriti beḫwala?
Да, након што се настава заврши. አዎ-፤ -ም--ት ካለቀ-በ--። አ_ ፤ ት____ ካ__ በ___ አ- ፤ ት-ህ-ት ካ-ቀ በ-ላ- ------------------- አዎ ፤ ትምህርት ካለቀ በኋላ። 0
āwo-- -i-------i kalek---b-h-w-l-. ā__ ; t_________ k______ b_______ ā-o ; t-m-h-r-t- k-l-k-e b-h-w-l-. ---------------------------------- āwo ; timihiriti kalek’e beḫwala.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. አ-ጋ ከ--ሰበ- በ-ላ መስ-ት -ይ---። አ__ ከ_____ በ__ መ___ አ_____ አ-ጋ ከ-ረ-በ- በ-ላ መ-ራ- አ-ች-ም- -------------------------- አደጋ ከደረሰበት በኋላ መስራት አይችልም። 0
ā-e-a---d-reseb-ti --h-w-l- --sirat---y-c--lim-. ā____ k___________ b______ m_______ ā__________ ā-e-a k-d-r-s-b-t- b-h-w-l- m-s-r-t- ā-i-h-l-m-. ------------------------------------------------ ādega kederesebeti beḫwala mesirati āyichilimi.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. ስ----ካጣ በ-ላ-ወ- -ሜ-----። ስ___ ካ_ በ__ ወ_ አ___ ሄ__ ስ-ው- ካ- በ-ላ ወ- አ-ሪ- ሄ-። ----------------------- ስራውን ካጣ በኋላ ወደ አሜሪካ ሄደ። 0
s-----ni kat’--b--̮wa-a-w-de----r--- -ēd-. s_______ k____ b______ w___ ā______ h____ s-r-w-n- k-t-a b-h-w-l- w-d- ā-ē-ī-a h-d-. ------------------------------------------ sirawini kat’a beḫwala wede āmērīka hēde.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. አሜሪካ ከ----ኋ- -ብ-ም --። አ___ ከ__ ብ__ ሃ___ ሆ__ አ-ሪ- ከ-ደ ብ-ላ ሃ-ታ- ሆ-። --------------------- አሜሪካ ከሄደ ብኋላ ሃብታም ሆነ። 0
ā-ēr-ka-k----e-b-h--al- ha-i--mi-h-n-. ā______ k_____ b______ h_______ h____ ā-ē-ī-a k-h-d- b-h-w-l- h-b-t-m- h-n-. -------------------------------------- āmērīka kehēde biḫwala habitami hone.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...