Рјечник

sr Сати   »   am ጊዜው

8 [осам]

Сати

Сати

8 [ስምንት]

8 [siminiti]

ጊዜው

se‘ati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Извините! ይቅር-ዎን! ይ______ ይ-ር-ዎ-! ------- ይቅርታዎን! 0
y---i--tawon-! y_____________ y-k-i-i-a-o-i- -------------- yik’iritawoni!
Молим Вас, колико је сати? እ---/----- -ን- -ው? እ_____ ሰ__ ስ__ ነ__ እ-ክ-/- ሰ-ት ስ-ት ነ-? ------------------ እባክህ/ሽ ሰዓት ስንት ነው? 0
iba---i/--- -e---- ----ti n-wi? i__________ s_____ s_____ n____ i-a-i-i-s-i s-‘-t- s-n-t- n-w-? ------------------------------- ibakihi/shi se‘ati siniti newi?
Много хвала! እ-- -ጣም-አ--ግ-ለ-። እ__ በ__ አ_______ እ-ግ በ-ም አ-ሰ-ና-ው- ---------------- እጅግ በጣም አመሰግናለው። 0
i---i ---’-m--ā-e-e-i-al--i. i____ b______ ā_____________ i-i-i b-t-a-i ā-e-e-i-a-e-i- ---------------------------- ijigi bet’ami āmeseginalewi.
Један је сат. አንድ ሰ-----። አ__ ሰ__ ነ__ አ-ድ ሰ-ት ነ-። ----------- አንድ ሰዓት ነው። 0
ā-i-i----at- ---i. ā____ s_____ n____ ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------ ānidi se‘ati newi.
Два су сата. ሁለ--ሰዓ--ነው። ሁ__ ሰ__ ነ__ ሁ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሁለት ሰዓት ነው። 0
h-l-t---e-at--n-w-. h_____ s_____ n____ h-l-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- huleti se‘ati newi.
Три су сата. ሶ----ዓት---። ሶ__ ሰ__ ነ__ ሶ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሶስት ሰዓት ነው። 0
s--i---s--a-- new-. s_____ s_____ n____ s-s-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- sositi se‘ati newi.
Четири су сата. አራ- -ዓ- -ው። አ__ ሰ__ ነ__ አ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- አራት ሰዓት ነው። 0
āra-- s---ti---w-. ā____ s_____ n____ ā-a-i s-‘-t- n-w-. ------------------ ārati se‘ati newi.
Пет је сати. አ-----ዓት --። አ___ ሰ__ ነ__ አ-ስ- ሰ-ት ነ-። ------------ አምስት ሰዓት ነው። 0
ā-is-ti s-‘a---new-. ā______ s_____ n____ ā-i-i-i s-‘-t- n-w-. -------------------- āmisiti se‘ati newi.
Шест је сати. ስድስ- ሰ-- ነ-። ስ___ ሰ__ ነ__ ስ-ስ- ሰ-ት ነ-። ------------ ስድስት ሰዓት ነው። 0
s-dis-ti----ati -ewi. s_______ s_____ n____ s-d-s-t- s-‘-t- n-w-. --------------------- sidisiti se‘ati newi.
Седам је сати. ሰ-ት -ዓት -ው። ሰ__ ሰ__ ነ__ ሰ-ት ሰ-ት ነ-። ----------- ሰባት ሰዓት ነው። 0
s-ba-i----at- n-wi. s_____ s_____ n____ s-b-t- s-‘-t- n-w-. ------------------- sebati se‘ati newi.
Осам је сати. ስ--- -ዓት--ው። ስ___ ሰ__ ነ__ ስ-ን- ሰ-ት ነ-። ------------ ስምንት ሰዓት ነው። 0
simin--i-se---i --w-. s_______ s_____ n____ s-m-n-t- s-‘-t- n-w-. --------------------- siminiti se‘ati newi.
Девет је сати . ዘ-ኝ ሰ-- -ው። ዘ__ ሰ__ ነ__ ዘ-ኝ ሰ-ት ነ-። ----------- ዘጠኝ ሰዓት ነው። 0
ze-’-----s-------e--. z_______ s_____ n____ z-t-e-y- s-‘-t- n-w-. --------------------- zet’enyi se‘ati newi.
Десет је сати. አ-ር--ዓ--ነ-። አ__ ሰ__ ነ__ አ-ር ሰ-ት ነ-። ----------- አስር ሰዓት ነው። 0
āsi-- --‘--i ne--. ā____ s_____ n____ ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------ āsiri se‘ati newi.
Једанаест је сати. አ-- አንድ -ዓት---። አ__ አ__ ሰ__ ነ__ አ-ራ አ-ድ ሰ-ት ነ-። --------------- አስራ አንድ ሰዓት ነው። 0
āsira ānidi---‘at----wi. ā____ ā____ s_____ n____ ā-i-a ā-i-i s-‘-t- n-w-. ------------------------ āsira ānidi se‘ati newi.
Дванаест је сати. አ----ለ- ሰዓ- ነው። አ__ ሁ__ ሰ__ ነ__ አ-ራ ሁ-ት ሰ-ት ነ-። --------------- አስራ ሁለት ሰዓት ነው። 0
ā-ira ----ti se‘-t- -e--. ā____ h_____ s_____ n____ ā-i-a h-l-t- s-‘-t- n-w-. ------------------------- āsira huleti se‘ati newi.
Једна минута има шездесет секунди. አንድ---ቃ -----ከ-ዶ--አሉት። አ__ ደ__ ስ__ ሰ____ አ___ አ-ድ ደ-ቃ ስ-ሳ ሰ-ን-ች አ-ት- ---------------------- አንድ ደቂቃ ስልሳ ሰከንዶች አሉት። 0
āni-i-d-k’-k-a -i--s--sek-nido-h--ā-u-i. ā____ d_______ s_____ s__________ ā_____ ā-i-i d-k-ī-’- s-l-s- s-k-n-d-c-i ā-u-i- ---------------------------------------- ānidi dek’īk’a silisa sekenidochi āluti.
Један сат има шездесет минута. አ---ሰ-ት---ሳ-ደቂ--- --ት። አ__ ሰ__ ስ__ ደ____ አ___ አ-ድ ሰ-ት ስ-ሳ ደ-ቃ-ች አ-ት- ---------------------- አንድ ሰዓት ስልሳ ደቂቃዎች አሉት። 0
ān-di -----i -ili-- --k--k’-wo--i --u-i. ā____ s_____ s_____ d____________ ā_____ ā-i-i s-‘-t- s-l-s- d-k-ī-’-w-c-i ā-u-i- ---------------------------------------- ānidi se‘ati silisa dek’īk’awochi āluti.
Један дан има двадесет и четири сата. አ-ድ ----ያ-አ-ት--ዓቶች-አ-ት። አ__ ቀ_ ሃ_ አ__ ሰ___ አ___ አ-ድ ቀ- ሃ- አ-ት ሰ-ቶ- አ-ት- ----------------------- አንድ ቀን ሃያ አራት ሰዓቶች አሉት። 0
ā---i k---- h-ya ā-a-- -e‘a----- āl-ti. ā____ k____ h___ ā____ s________ ā_____ ā-i-i k-e-i h-y- ā-a-i s-‘-t-c-i ā-u-i- --------------------------------------- ānidi k’eni haya ārati se‘atochi āluti.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...