Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   am የበታች አንቀጾች: ከሆነ

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [ዘጠና ሶስት]

93 [zet’ena sositi]

የበታች አንቀጾች: ከሆነ

[ni’usi ḥāregi – kehone]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. ያፈ--ኝ-እንደሆነ --ው--። ያ____ እ____ አ_____ ያ-ቅ-ኝ እ-ደ-ነ አ-ው-ም- ------------------ ያፈቅረኝ እንደሆነ አላውቅም። 0
ya-ek’iren-i--n----o-e -l-wi-’---. y___________ i________ ā__________ y-f-k-i-e-y- i-i-e-o-e ā-a-i-’-m-. ---------------------------------- yafek’irenyi inidehone ālawik’imi.
Не знам да ли ће се он вратити. ተ-ልሶ-የ-መጣ-እ-ደሆነ -ላው-ም። ተ___ የ___ እ____ አ_____ ተ-ል- የ-መ- እ-ደ-ነ አ-ው-ም- ---------------------- ተመልሶ የሚመጣ እንደሆነ አላውቅም። 0
t--eli-o ye---et-- i-i-----e --a--k’i--. t_______ y________ i________ ā__________ t-m-l-s- y-m-m-t-a i-i-e-o-e ā-a-i-’-m-. ---------------------------------------- temeliso yemīmet’a inidehone ālawik’imi.
Не знам да ли ће ме позвати. እን----------ውቅም። እ________ አ_____ እ-ደ-ደ-ል-ኝ አ-ው-ም- ---------------- እንደሚደውልልኝ አላውቅም። 0
inid--ī-ewi----n-i -------im-. i_________________ ā__________ i-i-e-ī-e-i-i-i-y- ā-a-i-’-m-. ------------------------------ inidemīdewililinyi ālawik’imi.
Да ли ме он ипак воли? ድንገ--አ---ረ-ም----? ድ___ አ______ ይ___ ድ-ገ- አ-ፈ-ረ-ም ይ-ን- ----------------- ድንገት አያፈቅረኝም ይሆን? 0
d---get----a---’ire---m- y---ni? d_______ ā______________ y______ d-n-g-t- ā-a-e-’-r-n-i-i y-h-n-? -------------------------------- dinigeti āyafek’irenyimi yihoni?
Да ли ће се он вратити? ድ-----መ-ሶ ----- ይሆ-? ድ___ ተ___ አ____ ይ___ ድ-ገ- ተ-ል- አ-መ-ም ይ-ን- -------------------- ድንገት ተመልሶ አይመጣም ይሆን? 0
di--g-ti---m--iso ā---e-’-mi yi-on-? d_______ t_______ ā_________ y______ d-n-g-t- t-m-l-s- ā-i-e-’-m- y-h-n-? ------------------------------------ dinigeti temeliso āyimet’ami yihoni?
Да ли ће ме он позвати? ድንገ- -ይ-----ም-ይ--? ድ___ አ_______ ይ___ ድ-ገ- አ-ደ-ል-ኝ- ይ-ን- ------------------ ድንገት አይደውልልኝም ይሆን? 0
di--geti -y---wil-li----- -iho-i? d_______ ā_______________ y______ d-n-g-t- ā-i-e-i-i-i-y-m- y-h-n-? --------------------------------- dinigeti āyidewililinyimi yihoni?
Питам се да ли он мисли на мене. ስ- እኔ ቢ----ብ- --ሴን-ጠየ-ኝ። ስ_ እ_ ቢ___ ብ_ እ___ ጠ____ ስ- እ- ቢ-ስ- ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ------------------------ ስለ እኔ ቢያስብ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
s-le i-ē-bīya-ib--bi-ē-i--s-ni-t-e-e-u---. s___ i__ b_______ b___ i______ t__________ s-l- i-ē b-y-s-b- b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. ------------------------------------------ sile inē bīyasibi biyē irasēni t’eyekunyi.
Питам се да ли он има другу. ሌ- -- ቢይ-ስ--- እራሴ- ---ኝ። ሌ_ ሰ_ ቢ___ ብ_ እ___ ጠ____ ሌ- ሰ- ቢ-ዝ- ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ------------------------ ሌላ ሰው ቢይዝስ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
lēl- -ew-----i--si bi-ē-i----ni t’e--k-n-i. l___ s___ b_______ b___ i______ t__________ l-l- s-w- b-y-z-s- b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. ------------------------------------------- lēla sewi bīyizisi biyē irasēni t’eyekunyi.
Питам се да ли он лаже. ቢዋ- ---እራሴ----ኩ-። ቢ__ ብ_ እ___ ጠ____ ቢ-ሽ ብ- እ-ሴ- ጠ-ኩ-። ----------------- ቢዋሽ ብዬ እራሴን ጠየኩኝ። 0
b---s-i----ē -ras-n---’e--k-n--. b______ b___ i______ t__________ b-w-s-i b-y- i-a-ē-i t-e-e-u-y-. -------------------------------- bīwashi biyē irasēni t’eyekunyi.
Мисли ли он ипак на мене? እ-ን-እ-ሰ---ይሆን-ወይ? እ__ እ____ ይ__ ወ__ እ-ን እ-ሰ-ኝ ይ-ን ወ-? ----------------- እኔን እያሰበኝ ይሆን ወይ? 0
i-ēn- -yase-eny- -ihon--w--i? i____ i_________ y_____ w____ i-ē-i i-a-e-e-y- y-h-n- w-y-? ----------------------------- inēni iyasebenyi yihoni weyi?
Има ли он ипак неку другу? ሌላ ሰ- ይ- --ን-ወ-? ሌ_ ሰ_ ይ_ ይ__ ወ__ ሌ- ሰ- ይ- ይ-ን ወ-? ---------------- ሌላ ሰው ይዞ ይሆን ወይ? 0
lē-a-s------zo yiho-i-w--i? l___ s___ y___ y_____ w____ l-l- s-w- y-z- y-h-n- w-y-? --------------------------- lēla sewi yizo yihoni weyi?
Говори ли он ипак истину? እ-ነ-ን -ግሮኝ ------? እ____ ነ___ ይ__ ወ__ እ-ነ-ን ነ-ሮ- ይ-ን ወ-? ------------------ እውነቱን ነግሮኝ ይሆን ወይ? 0
i----tu-i neg--ony--yi--n----y-? i________ n________ y_____ w____ i-i-e-u-i n-g-r-n-i y-h-n- w-y-? -------------------------------- iwinetuni negironyi yihoni weyi?
Сумњам да ли ме он стварно воли. በ--ጥ------ ወ- ብ--እ----ለው። በ___ ይ____ ወ_ ብ_ እ_______ በ-ግ- ይ-ደ-ል ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- ------------------------- በርግጥ ይወደኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
be-i-it’i-y--e--ny--i-w-yi-b-yē----e---’ira-e-i. b________ y__________ w___ b___ i_______________ b-r-g-t-i y-w-d-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- ------------------------------------------------ berigit’i yiwedenyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Сумњам да ли ће ми писати. ይጽ-ልኛል ወይ-ብዬ-እጠ-----። ይ_____ ወ_ ብ_ እ_______ ይ-ፍ-ኛ- ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- --------------------- ይጽፍልኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
yi-----i----al- ---i-b--- it’-----ir---w-. y______________ w___ b___ i_______________ y-t-’-f-l-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- ------------------------------------------ yits’ifilinyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Сумњам да ли ће ме оженити. ያገባ------ብዬ--ጠረጥ---። ያ____ ወ_ ብ_ እ_______ ያ-ባ-ል ወ- ብ- እ-ረ-ራ-ው- -------------------- ያገባኛል ወይ ብዬ እጠረጥራለው። 0
y--e---y-l- we-- -iyē------e--i---ewi. y__________ w___ b___ i_______________ y-g-b-n-a-i w-y- b-y- i-’-r-t-i-a-e-i- -------------------------------------- yagebanyali weyi biyē it’eret’iralewi.
Да ли ме он стварно воли? በ--- ይወ-ኝ -ሆ-? በ___ ይ___ ይ___ በ-ነ- ይ-ደ- ይ-ን- -------------- በውነት ይወደኝ ይሆን? 0
b-wi-et- y--e-eny- y-h-n-? b_______ y________ y______ b-w-n-t- y-w-d-n-i y-h-n-? -------------------------- bewineti yiwedenyi yihoni?
Да ли ће ми он ипак писати? ይፅ--- ይሆን? ይ____ ይ___ ይ-ፍ-ኝ ይ-ን- ---------- ይፅፍልኝ ይሆን? 0
yi--s’ifil---i---h---? y____________ y______ y-t-s-i-i-i-y- y-h-n-? ---------------------- yit͟s’ifilinyi yihoni?
Да ли ће ме он ипак оженити? ያገባኝ----? ያ___ ይ___ ያ-ባ- ይ-ን- --------- ያገባኝ ይሆን? 0
y----a--i y-h---? y________ y______ y-g-b-n-i y-h-n-? ----------------- yagebanyi yihoni?

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...