Рјечник

sr Бројеви   »   am ቁጥሮች

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [ሰባት]

7 [sebati]

ቁጥሮች

[k’ut’irochi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ја бројим: እ- እ--ራለው፦ እኔ እቆጥራለው፦ እ- እ-ጥ-ለ-፦ ---------- እኔ እቆጥራለው፦ 0
inē ik-ot’--al----- inē ik’ot’iralewi:- i-ē i-’-t-i-a-e-i-- ------------------- inē ik’ot’iralewi:-
један, два, три አ--፤--ለት ፤-ስት አንድ፤ ሁለት ፤ሶስት አ-ድ- ሁ-ት ፤-ስ- ------------- አንድ፤ ሁለት ፤ሶስት 0
ā-i-i--hul-ti ;---iti ānidi; huleti ;sositi ā-i-i- h-l-t- ;-o-i-i --------------------- ānidi; huleti ;sositi
Ја бројим до три. እ-ከ -ስት-ቆጠር-። እስከ ሶስት ቆጠርኩ። እ-ከ ሶ-ት ቆ-ር-። ------------- እስከ ሶስት ቆጠርኩ። 0
i-ike s---ti-k’-t--r-k-. isike sositi k’ot’eriku. i-i-e s-s-t- k-o-’-r-k-. ------------------------ isike sositi k’ot’eriku.
Ја бројим даље: እ------ -ቆ---ው፦ እኔ ተጨማሪ እቆጥራለው፦ እ- ተ-ማ- እ-ጥ-ለ-፦ --------------- እኔ ተጨማሪ እቆጥራለው፦ 0
in- -e-------ī -k---’-rale---- inē tech’emarī ik’ot’iralewi:- i-ē t-c-’-m-r- i-’-t-i-a-e-i-- ------------------------------ inē tech’emarī ik’ot’iralewi:-
четири, пет, шест, አራ--፤ --ስ--- ስድስት አራት ፤ አምስት ፤ ስድስት አ-ት ፤ አ-ስ- ፤ ስ-ስ- ----------------- አራት ፤ አምስት ፤ ስድስት 0
ārati-- --i---i-; -----iti ārati ; āmisiti ; sidisiti ā-a-i ; ā-i-i-i ; s-d-s-t- -------------------------- ārati ; āmisiti ; sidisiti
седам, осам, девет ሰባ--፤--ም-ት ፤---ኝ ሰባት ፤ ስምንት ፤ ዘጠኝ ሰ-ት ፤ ስ-ን- ፤ ዘ-ኝ ---------------- ሰባት ፤ ስምንት ፤ ዘጠኝ 0
seba-i---si---iti---z-t’en-i sebati ; siminiti ; zet’enyi s-b-t- ; s-m-n-t- ; z-t-e-y- ---------------------------- sebati ; siminiti ; zet’enyi
Ја бројим. እኔ-እ--ራለው። እኔ እቆጥራለው። እ- እ-ጥ-ለ-። ---------- እኔ እቆጥራለው። 0
in--ik-ot---al-w-. inē ik’ot’iralewi. i-ē i-’-t-i-a-e-i- ------------------ inē ik’ot’iralewi.
Ти бројиш. አንተ/ቺ---ጥ--ህ-ሪ-ለሽ። አንተ/ቺ ትቆጥራለህ/ሪያለሽ። አ-ተ-ቺ ት-ጥ-ለ-/-ያ-ሽ- ------------------ አንተ/ቺ ትቆጥራለህ/ሪያለሽ። 0
āni--/-h--t-k’-t’----ehi--ī-a-eshi. ānite/chī tik’ot’iralehi/rīyaleshi. ā-i-e-c-ī t-k-o-’-r-l-h-/-ī-a-e-h-. ----------------------------------- ānite/chī tik’ot’iralehi/rīyaleshi.
Он броји. እሱ ----ል። እሱ ይቆጥራል። እ- ይ-ጥ-ል- --------- እሱ ይቆጥራል። 0
is- -ik’o-’ir---. isu yik’ot’irali. i-u y-k-o-’-r-l-. ----------------- isu yik’ot’irali.
Један. Први. አ-- - አን-ኛ አንድ – አንደኛ አ-ድ – አ-ደ- ---------- አንድ – አንደኛ 0
ānid- --ā--d-n-a ānidi – ānidenya ā-i-i – ā-i-e-y- ---------------- ānidi – ānidenya
Два. Други. ሁ-ት-- ሁለ-ኛ ሁለት – ሁለተኛ ሁ-ት – ሁ-ተ- ---------- ሁለት – ሁለተኛ 0
h---ti-– -u----n-a huleti – huletenya h-l-t- – h-l-t-n-a ------------------ huleti – huletenya
Три. Трећи. ሶ-ት---ሶ--ኛ ሶስት – ሶስተኛ ሶ-ት – ሶ-ተ- ---------- ሶስት – ሶስተኛ 0
s----i-- ---ite--a sositi – sositenya s-s-t- – s-s-t-n-a ------------------ sositi – sositenya
Четири. Четврти. አ-- –--ራተኛ አራት – አራተኛ አ-ት – አ-ተ- ---------- አራት – አራተኛ 0
ā---i –---aten-a ārati – āratenya ā-a-i – ā-a-e-y- ---------------- ārati – āratenya
Пет. Пети. አም-ት – -ም-ተኛ አምስት – አምስተኛ አ-ስ- – አ-ስ-ኛ ------------ አምስት – አምስተኛ 0
āmi-iti-- ā--site-ya āmisiti – āmisitenya ā-i-i-i – ā-i-i-e-y- -------------------- āmisiti – āmisitenya
Шест. Шести. ስ-ስት-–--ድስተኛ ስድስት – ስድስተኛ ስ-ስ- – ስ-ስ-ኛ ------------ ስድስት – ስድስተኛ 0
s--is-t- - sid--ite-ya sidisiti – sidisitenya s-d-s-t- – s-d-s-t-n-a ---------------------- sidisiti – sidisitenya
Седам. Седми. ስባት-– ስባ-ኛ ስባት – ስባተኛ ስ-ት – ስ-ተ- ---------- ስባት – ስባተኛ 0
s---ti – --bat--ya sibati – sibatenya s-b-t- – s-b-t-n-a ------------------ sibati – sibatenya
Осам. Осми. ስ--ት----ምንተኛ ስምንት – ስምንተኛ ስ-ን- – ስ-ን-ኛ ------------ ስምንት – ስምንተኛ 0
s--in--- - ---i--te-ya siminiti – siminitenya s-m-n-t- – s-m-n-t-n-a ---------------------- siminiti – siminitenya
Девет. Девети. ዘ-ኝ-- ---ኛ ዘጠኝ – ዘጠነኛ ዘ-ኝ – ዘ-ነ- ---------- ዘጠኝ – ዘጠነኛ 0
ze--e--i – -et-e--nya zet’enyi – zet’enenya z-t-e-y- – z-t-e-e-y- --------------------- zet’enyi – zet’enenya

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...