Рјечник

sr Прошлост 1   »   am ያለፈው አስጨናቂ 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [ሰማንያ አንድ]

81 [semaniya ānidi]

ያለፈው አስጨናቂ 1

[halafī gīzē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
писати መፃፍ መፃፍ መ-ፍ --- መፃፍ 0
me---’-fi met-s’afi m-t-s-a-i --------- met͟s’afi
Он је написао писмо. እሱ-ደብ-- -ፈ። እሱ ደብዳቤ ፃፈ። እ- ደ-ዳ- ፃ-። ----------- እሱ ደብዳቤ ፃፈ። 0
isu de-id-bē-t͟---fe. isu debidabē t-s’afe. i-u d-b-d-b- t-s-a-e- --------------------- isu debidabē t͟s’afe.
А она је написала разгледницу. እ--እሷ ፖ---ካ----ፈች። እና እሷ ፖስት ካርድ ፃፈች። እ- እ- ፖ-ት ካ-ድ ፃ-ች- ------------------ እና እሷ ፖስት ካርድ ፃፈች። 0
ina --wa -o-it---a-id---͟--a-ech-. ina iswa positi karidi t-s’afechi. i-a i-w- p-s-t- k-r-d- t-s-a-e-h-. ---------------------------------- ina iswa positi karidi t͟s’afechi.
читати ማን-ብ ማንበብ ማ-በ- ---- ማንበብ 0
man--ebi manibebi m-n-b-b- -------- manibebi
Он је читао илустровани часопис. እ--መጽ-ት አ---። እሱ መጽሔት አነበበ። እ- መ-ሔ- አ-በ-። ------------- እሱ መጽሔት አነበበ። 0
i-u ---s-ih--ti ā------. isu mets’ih-ēti ānebebe. i-u m-t-’-h-ē-i ā-e-e-e- ------------------------ isu mets’iḥēti ānebebe.
А она је читала књигу. እና ----ፅሐ---ነበ--። እና እሷ መፅሐፍ አነበበች። እ- እ- መ-ሐ- አ-በ-ች- ----------------- እና እሷ መፅሐፍ አነበበች። 0
ina-i-w--me--s---̣-f- ān---b-c--. ina iswa met-s’ih-āfi ānebebechi. i-a i-w- m-t-s-i-̣-f- ā-e-e-e-h-. --------------------------------- ina iswa met͟s’iḥāfi ānebebechi.
узети መውሰድ መውሰድ መ-ሰ- ---- መውሰድ 0
m--i-e-i mewisedi m-w-s-d- -------- mewisedi
Он је узео цигарету. እ- ሲ-- ወሰደ። እሱ ሲጋራ ወሰደ። እ- ሲ-ራ ወ-ደ- ----------- እሱ ሲጋራ ወሰደ። 0
i-u sīg----w--ed-. isu sīgara wesede. i-u s-g-r- w-s-d-. ------------------ isu sīgara wesede.
Она је узела комад чоколаде. እሷ -----ኮ-ት ወሰ-ች። እሷ ነጠላ ቸኮላት ወሰደች። እ- ነ-ላ ቸ-ላ- ወ-ደ-። ----------------- እሷ ነጠላ ቸኮላት ወሰደች። 0
iswa--e-’-l--c-----a-i -e-e-ec--. iswa net’ela chekolati wesedechi. i-w- n-t-e-a c-e-o-a-i w-s-d-c-i- --------------------------------- iswa net’ela chekolati wesedechi.
Он је био неверан, али је она била верна. እሱ-የ-ይ-መ- ነበር -ን-----ማ- -በ-ች። እሱ የማይታመን ነበር ግን እሷ ታማኝ ነበረች። እ- የ-ይ-መ- ነ-ር ግ- እ- ታ-ኝ ነ-ረ-። ----------------------------- እሱ የማይታመን ነበር ግን እሷ ታማኝ ነበረች። 0
i-u---mayita-eni---b--i ---- iswa ta-a-y- ne---ech-. isu yemayitameni neberi gini iswa tamanyi neberechi. i-u y-m-y-t-m-n- n-b-r- g-n- i-w- t-m-n-i n-b-r-c-i- ---------------------------------------------------- isu yemayitameni neberi gini iswa tamanyi neberechi.
Он је био лењ, али је она била вредна. እሱ---ፍ ነ-- ---እ- --- ---- ነበ-ች። እሱ ሰነፍ ነበረ ግን እሷ ታታሪ ስራተኛ ነበረች። እ- ሰ-ፍ ነ-ረ ግ- እ- ታ-ሪ ስ-ተ- ነ-ረ-። ------------------------------- እሱ ሰነፍ ነበረ ግን እሷ ታታሪ ስራተኛ ነበረች። 0
isu -e--f--ne-e-e g-n- -s---ta------i-----ya -e-e-e--i. isu senefi nebere gini iswa tatarī siratenya neberechi. i-u s-n-f- n-b-r- g-n- i-w- t-t-r- s-r-t-n-a n-b-r-c-i- ------------------------------------------------------- isu senefi nebere gini iswa tatarī siratenya neberechi.
Он је био сиромашан, али је она била богата. እሱ--ሃ-ነበረ-ግን-እሷ--ብ----በ--። እሱ ድሃ ነበረ ግን እሷ ሀብታም ነበረች። እ- ድ- ነ-ረ ግ- እ- ሀ-ታ- ነ-ረ-። -------------------------- እሱ ድሃ ነበረ ግን እሷ ሀብታም ነበረች። 0
i---diha -e-er--g----isw----b-ta-i--e-e-e---. isu diha nebere gini iswa hābitami neberechi. i-u d-h- n-b-r- g-n- i-w- h-b-t-m- n-b-r-c-i- --------------------------------------------- isu diha nebere gini iswa hābitami neberechi.
Он није имао новца, већ дуговe. እ- -ንም -ንዘብ አልነበረው- - እዳ--ን-። እሱ ምንም ገንዘብ አልነበረውም ፤ እዳ እንጂ። እ- ም-ም ገ-ዘ- አ-ነ-ረ-ም ፤ እ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ምንም ገንዘብ አልነበረውም ፤ እዳ እንጂ። 0
is- min--- g-n---b- āli-e--r----- ; -----n---. isu minimi genizebi ālineberewimi ; ida inijī. i-u m-n-m- g-n-z-b- ā-i-e-e-e-i-i ; i-a i-i-ī- ---------------------------------------------- isu minimi genizebi ālineberewimi ; ida inijī.
Он није имао среће, већ пех. እ--ም-ም----እ-ል አል-በ-ውም --መ-ፎ-እድ- -ን-። እሱ ምንም ጥሩ እድል አልነበረውም ፤ መጥፎ እድል እንጂ። እ- ም-ም ጥ- እ-ል አ-ነ-ረ-ም ፤ መ-ፎ እ-ል እ-ጂ- ------------------------------------ እሱ ምንም ጥሩ እድል አልነበረውም ፤ መጥፎ እድል እንጂ። 0
i-- m-n--i t-ir- -di-i-ālineb--e-imi ; m---ifo-id--i ini--. isu minimi t’iru idili ālineberewimi ; met’ifo idili inijī. i-u m-n-m- t-i-u i-i-i ā-i-e-e-e-i-i ; m-t-i-o i-i-i i-i-ī- ----------------------------------------------------------- isu minimi t’iru idili ālineberewimi ; met’ifo idili inijī.
Он није имао успех, већ неуспех. እ- -ኬ-----ነበ-ም ፤--ማይሳካለት --ጂ። እሱ ስኬታማ አልነበረም ፤ የማይሳካለት እንጂ። እ- ስ-ታ- አ-ነ-ረ- ፤ የ-ይ-ካ-ት እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ስኬታማ አልነበረም ፤ የማይሳካለት እንጂ። 0
i-- -ikēt-m- ----e-----i ; y-ma-isa--leti---i--. isu sikētama ālineberemi ; yemayisakaleti inijī. i-u s-k-t-m- ā-i-e-e-e-i ; y-m-y-s-k-l-t- i-i-ī- ------------------------------------------------ isu sikētama ālineberemi ; yemayisakaleti inijī.
Он није био задовољан, већ незадовољан. እ--እረክቶ-----ረ----እርካታ-ቢስ --ጂ። እሱ እረክቶ አልነበረም ፤ እርካታ ቢስ እንጂ። እ- እ-ክ- አ-ነ-ረ- ፤ እ-ካ- ቢ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ እረክቶ አልነበረም ፤ እርካታ ቢስ እንጂ። 0
isu -r--i-o āl----er-mi ;--ri--t----si-i--jī. isu irekito ālineberemi ; irikata bīsi inijī. i-u i-e-i-o ā-i-e-e-e-i ; i-i-a-a b-s- i-i-ī- --------------------------------------------- isu irekito ālineberemi ; irikata bīsi inijī.
Он није био срећан, већ несрећан. እሱ--ስተ- አ------፤ ሐ-ን-ኛ-እን-። እሱ ደስተኛ አልነበረም ፤ ሐዘንተኛ እንጂ። እ- ደ-ተ- አ-ነ-ረ- ፤ ሐ-ን-ኛ እ-ጂ- --------------------------- እሱ ደስተኛ አልነበረም ፤ ሐዘንተኛ እንጂ። 0
i-u-d-s-ten-- ā--n---re-i ;--̣-ze--te--a -ni--. isu desitenya ālineberemi ; h-āzenitenya inijī. i-u d-s-t-n-a ā-i-e-e-e-i ; h-ā-e-i-e-y- i-i-ī- ----------------------------------------------- isu desitenya ālineberemi ; ḥāzenitenya inijī.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. እሱ-ሰው----- ---በረም ፤--ተጠ- እ--። እሱ ሰው ተግባቢ አልነበረም ፤ የተጠላ እንጂ። እ- ሰ- ተ-ባ- አ-ነ-ረ- ፤ የ-ጠ- እ-ጂ- ----------------------------- እሱ ሰው ተግባቢ አልነበረም ፤ የተጠላ እንጂ። 0
isu -e---t-g-b-b- ā-in-----mi ; --te--e-a--n--ī. isu sewi tegibabī ālineberemi ; yetet’ela inijī. i-u s-w- t-g-b-b- ā-i-e-e-e-i ; y-t-t-e-a i-i-ī- ------------------------------------------------ isu sewi tegibabī ālineberemi ; yetet’ela inijī.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.