Рјечник

sr Прошлост 3   »   am ያለፈው ውጥረት 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ሰማንያ ሶስት]

83 [semaniya sositi]

ያለፈው ውጥረት 3

[halafī gīzē 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
телефонирати መ--ል መደወል መ-ወ- ---- መደወል 0
m--e---i medeweli m-d-w-l- -------- medeweli
Ја сам телефонирао / телефонирала. እ-----ኩኝ። እኔ ደወልኩኝ። እ- ደ-ል-ኝ- --------- እኔ ደወልኩኝ። 0
i-ē ---e--k--y-. inē dewelikunyi. i-ē d-w-l-k-n-i- ---------------- inē dewelikunyi.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ሰ-ቱ----- ---ኩኝ። ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ። ሰ-ቱ- በ-ሉ ደ-ል-ኝ- --------------- ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ። 0
s-‘a-u-i ----l- de-elikunyi. se‘atuni bemulu dewelikunyi. s-‘-t-n- b-m-l- d-w-l-k-n-i- ---------------------------- se‘atuni bemulu dewelikunyi.
питати መጠየቅ መጠየቅ መ-የ- ---- መጠየቅ 0
m--’e-e-’i met’eyek’i m-t-e-e-’- ---------- met’eyek’i
Ја сам питао / питала. እኔ-ጠ-ኩኝ እኔ ጠየኩኝ እ- ጠ-ኩ- ------- እኔ ጠየኩኝ 0
i-ē----y-----i inē t’eyekunyi i-ē t-e-e-u-y- -------------- inē t’eyekunyi
Ја сам увек питао / питала. እኔ -- ጠየኩኝ እኔ ሁሌ ጠየኩኝ እ- ሁ- ጠ-ኩ- ---------- እኔ ሁሌ ጠየኩኝ 0
in--hul----eyek-nyi inē hulē t’eyekunyi i-ē h-l- t-e-e-u-y- ------------------- inē hulē t’eyekunyi
испричати መ-ረክ መተረክ መ-ረ- ---- መተረክ 0
meter--i metereki m-t-r-k- -------- metereki
Ја сам испричао / испричала. እ- ---ኝ እኔ ተረኩኝ እ- ተ-ኩ- ------- እኔ ተረኩኝ 0
in--ter-k---i inē terekunyi i-ē t-r-k-n-i ------------- inē terekunyi
Ја сам испричао / испричала целу причу. ታ-ኩን --- -ረኩ-። ታሪኩን በሙሉ ተረኩኝ። ታ-ኩ- በ-ሉ ተ-ኩ-። -------------- ታሪኩን በሙሉ ተረኩኝ። 0
ta------ -e--lu-te----n-i. tarīkuni bemulu terekunyi. t-r-k-n- b-m-l- t-r-k-n-i- -------------------------- tarīkuni bemulu terekunyi.
учити መማር መማር መ-ር --- መማር 0
m--ari memari m-m-r- ------ memari
Ја сам учио / учила. እ------ኝ እኔ ተማርኩኝ እ- ተ-ር-ኝ -------- እኔ ተማርኩኝ 0
i-- tem-r--u-yi inē temarikunyi i-ē t-m-r-k-n-i --------------- inē temarikunyi
Ја сам учио / учила цело вече. ም--- -ሙሉ--ማር--። ምሽቱን በሙሉ ተማርኩኝ። ም-ቱ- በ-ሉ ተ-ር-ኝ- --------------- ምሽቱን በሙሉ ተማርኩኝ። 0
m--h-tu---be--l- ----r--u-y-. mishituni bemulu temarikunyi. m-s-i-u-i b-m-l- t-m-r-k-n-i- ----------------------------- mishituni bemulu temarikunyi.
радити መስ-ት መስራት መ-ራ- ---- መስራት 0
m--i---i mesirati m-s-r-t- -------- mesirati
Ја сам радио / радила. እኔ--ራ--ራ-። እኔ ስራ ሰራው። እ- ስ- ሰ-ው- ---------- እኔ ስራ ሰራው። 0
i-- sira -e-awi. inē sira serawi. i-ē s-r- s-r-w-. ---------------- inē sira serawi.
Ја сам радио / радила цели дан. እኔ ቀኑ---ሉ -ራው። እኔ ቀኑን ሙሉ ሰራው። እ- ቀ-ን ሙ- ሰ-ው- -------------- እኔ ቀኑን ሙሉ ሰራው። 0
i-- k-e-----mul- se-a--. inē k’enuni mulu serawi. i-ē k-e-u-i m-l- s-r-w-. ------------------------ inē k’enuni mulu serawi.
јести መመገብ/ መ--ት መመገብ/ መብላት መ-ገ-/ መ-ላ- ---------- መመገብ/ መብላት 0
m--e-e--- meb--ati memegebi/ mebilati m-m-g-b-/ m-b-l-t- ------------------ memegebi/ mebilati
Ја сам јео / јела. እኔ -መ--ኩ---በላሁኝ። እኔ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። እ- ተ-ገ-ኩ-/ በ-ሁ-። ---------------- እኔ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
inē-----ge----------el---n--. inē temegebikunyi/ belahunyi. i-ē t-m-g-b-k-n-i- b-l-h-n-i- ----------------------------- inē temegebikunyi/ belahunyi.
Ја сам појео / појела сву храну. እ--ም--ን--ሙ- ተመገብኩኝ- --ሁኝ። እኔ ምግቡን በሙሉ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። እ- ም-ቡ- በ-ሉ ተ-ገ-ኩ-/ በ-ሁ-። ------------------------- እኔ ምግቡን በሙሉ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
in- migi-u---bemu-u -eme-e-i--ny-/ be-a----i. inē migibuni bemulu temegebikunyi/ belahunyi. i-ē m-g-b-n- b-m-l- t-m-g-b-k-n-i- b-l-h-n-i- --------------------------------------------- inē migibuni bemulu temegebikunyi/ belahunyi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.