На земаљској кугли живи око седам милијарди људи,
Сви они говоре неким језиком.
Нажалост, то није увек исти језик.
Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике.
Ово веома често изискује велике напоре.
Али, има и језика који су врло слични.
Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других.
Овај феномен назива се
mutualintelligibility.
У оквиру ње разликујемо две подврсте.
Прва је усмено обострано разумевање.
Овде се људи међусобно разумеју у разговору.
Али, они не разумеју писмени облик језика.
Зато што језици имају различит писани облик.
Као пример можемо навести урду и хинди.
У другу варијанту спада писано међусобно разумевање.
У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику.
При томе у разговору не разумемо шта онај други каже.
Разлог томе су огромне разлике у изговору.
Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик.
Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте.
Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику.
Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски.
Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости.
То је слуњај кад се говорници различито разумеју.
Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих.
Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце.
У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект.
Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.