Рјечник

sr У граду   »   ad Къалэм

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [тIокIырэ тфырэ]

25 [tIokIyrje tfyrje]

Къалэм

[Kaljem]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. С- в--за-ы- сыкI---шIо-гъу--ъ. С_ в_______ с____ с___________ С- в-к-а-ы- с-к-о с-I-и-ъ-а-ъ- ------------------------------ Сэ вокзалым сыкIо сшIоигъуагъ. 0
Sje----za----sykIo---h-o-g-ag. S__ v_______ s____ s__________ S-e v-k-a-y- s-k-o s-h-o-g-a-. ------------------------------ Sje vokzalym sykIo sshIoiguag.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Сэ----э-ор--- с-кI- -ш-оигъ--гъ. С_ а_________ с____ с___________ С- а-р-п-р-ы- с-к-о с-I-и-ъ-а-ъ- -------------------------------- Сэ аэрэпортым сыкIо сшIоигъуагъ. 0
Sj- -jer--por-ym s-k-o-s-h--igu-g. S__ a___________ s____ s__________ S-e a-e-j-p-r-y- s-k-o s-h-o-g-a-. ---------------------------------- Sje ajerjeportym sykIo sshIoiguag.
Хтео / хтела бих до центра града. Сэ ---лэ-гу-чэ- -ык-о----оигъу-г-. С_ к____ г_____ с____ с___________ С- к-э-э г-п-э- с-к-о с-I-и-ъ-а-ъ- ---------------------------------- Сэ къэлэ гупчэм сыкIо сшIоигъуагъ. 0
Sje--jelj- --pc-je- -y-Io--shI-igua-. S__ k_____ g_______ s____ s__________ S-e k-e-j- g-p-h-e- s-k-o s-h-o-g-a-. ------------------------------------- Sje kjelje gupchjem sykIo sshIoiguag.
Како да идем до железничке станице? В--залым-с---у-тэ---ын-с-- слъ-к-ы---? В_______ с________ с______ с__________ В-к-а-ы- с-д-у-т-у с-н-с-н с-ъ-к-ы-т-? -------------------------------------- Вокзалым сыдэущтэу сынэсын слъэкIыщта? 0
Vokz-lym-s-dj-u--h---- sy--es-n ------y---t-? V_______ s____________ s_______ s____________ V-k-a-y- s-d-e-s-h-j-u s-n-e-y- s-j-k-y-h-t-? --------------------------------------------- Vokzalym sydjeushhtjeu synjesyn sljekIyshhta?
Како да идем до аеродрома? Аэ--п-т-м-с--э---э---ы--с-н с---к-----? А________ с________ с______ с__________ А-р-п-т-м с-д-у-т-у с-н-с-н с-ъ-к-ы-т-? --------------------------------------- Аэропртым сыдэущтэу сынэсын слъэкIыщта? 0
A--ro--t----ydj-u-h-tj-u-s---es-- -l-ek-yshh-a? A_________ s____________ s_______ s____________ A-e-o-r-y- s-d-e-s-h-j-u s-n-e-y- s-j-k-y-h-t-? ----------------------------------------------- Ajeroprtym sydjeushhtjeu synjesyn sljekIyshhta?
Како да идем до центра града? Къ----гуп--м -ы--у---у--ынэ-ын сл----ыщ-а? К____ г_____ с________ с______ с__________ К-э-э г-п-э- с-д-у-т-у с-н-с-н с-ъ-к-ы-т-? ------------------------------------------ Къэлэ гупчэм сыдэущтэу сынэсын слъэкIыщта? 0
K----- -u--h--m --dje---htjeu -y-je--- s--ek-y----a? K_____ g_______ s____________ s_______ s____________ K-e-j- g-p-h-e- s-d-e-s-h-j-u s-n-e-y- s-j-k-y-h-t-? ---------------------------------------------------- Kjelje gupchjem sydjeushhtjeu synjesyn sljekIyshhta?
Требам такси. Т-к------ы--а--. Т____ с_________ Т-к-и с-щ-к-а-ъ- ---------------- Такси сищыкIагъ. 0
Tak-- sis-hy-Ia-. T____ s__________ T-k-i s-s-h-k-a-. ----------------- Taksi sishhykIag.
Требам план града. Къ-л-м----р-- --щ-к--гъ. К_____ и_____ с_________ К-а-э- и-а-т- с-щ-к-а-ъ- ------------------------ Къалэм икартэ сищыкIагъ. 0
Ka--e- -k-rtje ----hy---g. K_____ i______ s__________ K-l-e- i-a-t-e s-s-h-k-a-. -------------------------- Kaljem ikartje sishhykIag.
Требам хотел. С------Iэ---ы---. С_ х______ с_____ С- х-а-I-щ с-ф-й- ----------------- Сэ хьакIэщ сыфай. 0
S-e-h---Ijes---sy---. S__ h_________ s_____ S-e h-a-I-e-h- s-f-j- --------------------- Sje h'akIjeshh syfaj.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. С- маши-э ---)--ьафыбгэ---ыфай. С_ м_____ (___ х________ с_____ С- м-ш-н- (-у- х-а-ы-г-у с-ф-й- ------------------------------- Сэ машинэ (ку) хьафыбгэу сыфай. 0
S-e-----in---(ku- h---ybg--u s-f-j. S__ m_______ (___ h_________ s_____ S-e m-s-i-j- (-u- h-a-y-g-e- s-f-j- ----------------------------------- Sje mashinje (ku) h'afybgjeu syfaj.
Овде је моја кредитна картица. Мыр -ик-ед-- --р-. М__ с_______ к____ М-р с-к-е-и- к-р-. ------------------ Мыр сикредит карт. 0
My---i--ed-t-k--t. M__ s_______ k____ M-r s-k-e-i- k-r-. ------------------ Myr sikredit kart.
Овде је моја возачка дозвола. Мыхэр-с-пр---х. М____ с________ М-х-р с-п-а-э-. --------------- Мыхэр сиправэх. 0
M---er --pravjeh. M_____ s_________ M-h-e- s-p-a-j-h- ----------------- Myhjer sipravjeh.
Шта се има видети у граду? Мы -ъ-----с---у--пл----у--э---? М_ к_____ с__ у_________ д_____ М- к-а-э- с-д у-э-л-ы-э- д-т-р- ------------------------------- Мы къалэм сыд узэплъынэу дэтыр? 0
M- --l-e- sy----jep-ynj-u--je---? M_ k_____ s__ u__________ d______ M- k-l-e- s-d u-j-p-y-j-u d-e-y-? --------------------------------- My kaljem syd uzjeplynjeu djetyr?
Идите у стари град. Къ-----ы- ш--к-у. К________ ш______ К-э-э-ъ-м ш-у-I-. ----------------- Къэлэжъым шъукIу. 0
Kj--j---ym---u---. K_________ s______ K-e-j-z-y- s-u-I-. ------------------ Kjeljezhym shukIu.
Направите обилазак града. Къалэр -ъыз--эш-у-л-ы--. К_____ к________________ К-а-э- к-ы-э-э-ъ-п-ъ-х-. ------------------------ Къалэр къызэпэшъуплъыхь. 0
K--j-r -yzje--esh---yh-. K_____ k________________ K-l-e- k-z-e-j-s-u-l-h-. ------------------------ Kaljer kyzjepjeshuplyh'.
Идите до луке. К-ухь--цуп-эм-ш---I-. К____________ ш______ К-у-ь-у-у-I-м ш-у-I-. --------------------- КъухьэуцупIэм шъукIу. 0
K-h-j-u-u--j-m-shuk--. K_____________ s______ K-h-j-u-u-I-e- s-u-I-. ---------------------- Kuh'jeucupIjem shukIu.
Направите обилазак лукe. Къ-хь---у--э--къэш---л--хь. К____________ к____________ К-у-ь-у-у-I-р к-э-ъ-п-ъ-х-. --------------------------- КъухьэуцупIэр къэшъуплъыхь. 0
K-h-je----Ij-r kj-s---l---. K_____________ k___________ K-h-j-u-u-I-e- k-e-h-p-y-'- --------------------------- Kuh'jeucupIjer kjeshuplyh'.
Које још знаменитости постоје? Сы---эм-к--у---э----э -ъ-н-- д-т-р? С__ н_______ у_______ х_____ д_____ С-д н-м-к-э- у-э-л-м- х-у-э- д-т-р- ----------------------------------- Сыд нэмыкIэу узэплъмэ хъунэу дэтыр? 0
S---n---y-I--------pl-j---u---u ----yr? S__ n_________ u________ h_____ d______ S-d n-e-y-I-e- u-j-p-m-e h-n-e- d-e-y-? --------------------------------------- Syd njemykIjeu uzjeplmje hunjeu djetyr?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!