Рјечник

sr У граду   »   he ‫בעיר‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [עשרים וחמש]‬

25 [essrim w\'xamesh]

‫בעיר‬

[ba'ir]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫א-- --יך - ה לה-יע-לת--ת--רכ-ת-‬ ‫___ צ___ / ה ל____ ל____ ה______ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ --------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע לתחנת הרכבת.‬ 0
a-i ts-r--h--sri-----l'-ag-'- l'-a-an-t --------t. a__ t_______________ l_______ l________ h_________ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-t-x-n-t h-r-k-v-t- -------------------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a l'taxanat harakevet.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫--- -ר-ך---ה לה--- -שדה ה------‬ ‫___ צ___ / ה ל____ ל___ ה_______ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-.- --------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע לשדה התעופה.‬ 0
a-i ts-------s--k--- l-----'--l-s--e----t--uf-h. a__ t_______________ l_______ l______ h_________ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a lissdeh hate'ufah.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫א-י-צר-- --ה----יע ל-רכז -----‬ ‫___ צ___ / ה ל____ ל____ ה_____ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ג-ע ל-ר-ז ה-י-.- -------------------------------- ‫אני צריך / ה להגיע למרכז העיר.‬ 0
a-i-tsa---h-t-ri-h-h-l'h-gi'a l'me--a- h-'-r. a__ t_______________ l_______ l_______ h_____ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-g-'- l-m-r-a- h-'-r- --------------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah l'hagi'a l'merkaz ha'ir.
Како да идем до железничке станице? ‫--- -ג--ים ל--נ- ה-כ-ת-‬ ‫___ מ_____ ל____ ה______ ‫-י- מ-י-י- ל-ח-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------- ‫איך מגיעים לתחנת הרכבת?‬ 0
ikh--'g-'i- l-t-xanat-ha-a-ev--? i__ m______ l________ h_________ i-h m-g-'-m l-t-x-n-t h-r-k-v-t- -------------------------------- ikh m'gi'im l'taxanat harakevet?
Како да идем до аеродрома? ‫א-ך ---ע-ם--שד- התע---?‬ ‫___ מ_____ ל___ ה_______ ‫-י- מ-י-י- ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------- ‫איך מגיעים לשדה התעופה?‬ 0
i---m'gi----l-s---- h-t-'ufah? i__ m______ l______ h_________ i-h m-g-'-m l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------ ikh m'gi'im lissdeh hate'ufah?
Како да идем до центра града? ‫--- --יע-ם למ----העי--‬ ‫___ מ_____ ל____ ה_____ ‫-י- מ-י-י- ל-ר-ז ה-י-?- ------------------------ ‫איך מגיעים למרכז העיר?‬ 0
i-h-------- -'-er----h-'--? i__ m______ l_______ h_____ i-h m-g-'-m l-m-r-a- h-'-r- --------------------------- ikh m'gi'im l'merkaz ha'ir?
Требам такси. ‫-נ- ----------הז-י- -וני-.‬ ‫___ צ___ / ה ל_____ מ______ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ז-י- מ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫אני צריך / ה להזמין מונית.‬ 0
a-- tsarik---sr--ha- l'-az--n m--it. a__ t_______________ l_______ m_____ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-h-z-i- m-n-t- ------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah l'hazmin monit.
Требам план града. ‫א-י--ר---/-- מ-ה-של---יר-‬ ‫___ צ___ / ה מ__ ש_ ה_____ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ה ש- ה-י-.- --------------------------- ‫אני צריך / ה מפה של העיר.‬ 0
an- t-a-ikh-t--i-hah -a--h-shel-ha'i-. a__ t_______________ m____ s___ h_____ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-p-h s-e- h-'-r- -------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah mapah shel ha'ir.
Требам хотел. ‫א----ר-ך / ה מ-ו--‬ ‫___ צ___ / ה מ_____ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ו-.- -------------------- ‫אני צריך / ה מלון.‬ 0
a------ri--/t-rikh----a---. a__ t_______________ m_____ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-l-n- --------------------------- ani tsarikh/tsrikhah malon.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫-נ---וצ--לש-ו--רכ-.‬ ‫___ ר___ ל____ ר____ ‫-נ- ר-צ- ל-כ-ר ר-ב-‬ --------------------- ‫אני רוצה לשכור רכב.‬ 0
an--rut-eh-----k-r ---hev. a__ r_____ l______ r______ a-i r-t-e- l-s-k-r r-k-e-. -------------------------- ani rutseh lisskor rekhev.
Овде је моја кредитна картица. ‫---כר-י- -----י--ל--‬ ‫__ כ____ ה_____ ש____ ‫-ה כ-ט-ס ה-ש-א- ש-י-‬ ---------------------- ‫זה כרטיס האשראי שלי.‬ 0
ze--k----s ha'a-------s-eli. z__ k_____ h_________ s_____ z-h k-r-i- h-'-s-r-'- s-e-i- ---------------------------- zeh kartis ha'ashra'i sseli.
Овде је моја возачка дозвола. ‫ז- ר---ו--ה---גה -ל-.‬ ‫__ ר_____ ה_____ ש____ ‫-ה ר-ש-ו- ה-ה-ג- ש-י-‬ ----------------------- ‫זה רישיון הנהיגה שלי.‬ 0
z-h --sh-on ha----ga- -seli. z__ r______ h________ s_____ z-h r-s-i-n h-n-h-g-h s-e-i- ---------------------------- zeh rishion hanehigah sseli.
Шта се има видети у граду? ‫מ--י- לר-ו---ע---‬ ‫__ י_ ל____ ב_____ ‫-ה י- ל-א-ת ב-י-?- ------------------- ‫מה יש לראות בעיר?‬ 0
mah -esh--ir--t -a'i-? m__ y___ l_____ b_____ m-h y-s- l-r-o- b-'-r- ---------------------- mah yesh lir'ot ba'ir?
Идите у стари град. ‫כד-י-ל---לכת-ל-----ע-י-ה.‬ ‫____ ל_ ל___ ל___ ה_______ ‫-ד-י ל- ל-כ- ל-י- ה-ת-ק-.- --------------------------- ‫כדאי לך ללכת לעיר העתיקה.‬ 0
k---'- l-k-a/lakh---lek----l-----h-'a-i---. k_____ l_________ l_______ l____ h_________ k-d-'- l-k-a-l-k- l-l-k-e- l-'-r h-'-t-q-h- ------------------------------------------- keda'y lekha/lakh lalekhet la'ir ha'atiqah.
Направите обилазак града. ‫---י -ך-ל--ו---יור--ע--.‬ ‫____ ל_ ל____ ס___ ב_____ ‫-ד-י ל- ל-ש-ת ס-ו- ב-י-.- -------------------------- ‫כדאי לך לעשות סיור בעיר.‬ 0
ke---- l--ha--a-----'-s-ot siu---a'-r. k_____ l_________ l_______ s___ b_____ k-d-'- l-k-a-l-k- l-'-s-o- s-u- b-'-r- -------------------------------------- keda'y lekha/lakh la'assot siur ba'ir.
Идите до луке. ‫כ--י-לך -לכ---נ-ל.‬ ‫____ ל_ ל___ ל_____ ‫-ד-י ל- ל-כ- ל-מ-.- -------------------- ‫כדאי לך ללכת לנמל.‬ 0
k-da'--lek-a/la-h --le-het l-na--l. k_____ l_________ l_______ l_______ k-d-'- l-k-a-l-k- l-l-k-e- l-n-m-l- ----------------------------------- keda'y lekha/lakh lalekhet lanamal.
Направите обилазак лукe. ‫כדא--ל---ע-ות סי-ר---מ-.‬ ‫____ ל_ ל____ ס___ ב_____ ‫-ד-י ל- ל-ש-ת ס-ו- ב-מ-.- -------------------------- ‫כדאי לך לעשות סיור בנמל.‬ 0
keda'y---k-a/la-- --'a--o- s--r---n----. k_____ l_________ l_______ s___ b_______ k-d-'- l-k-a-l-k- l-'-s-o- s-u- b-n-m-l- ---------------------------------------- keda'y lekha/lakh la'assot siur banamal.
Које још знаменитости постоје? ‫אי-ה---רי- -----ם--דא- ל---ת -וץ מז-?‬ ‫____ א____ נ_____ כ___ ל____ ח__ מ____ ‫-י-ה א-ר-ם נ-ס-י- כ-א- ל-א-ת ח-ץ מ-ה-‬ --------------------------------------- ‫איזה אתרים נוספים כדאי לראות חוץ מזה?‬ 0
eyzeh a--r-m nos-f-- -eda-- -ir'-t-x-t--mizeh? e____ a_____ n______ k_____ l_____ x___ m_____ e-z-h a-a-i- n-s-f-m k-d-'- l-r-o- x-t- m-z-h- ---------------------------------------------- eyzeh atarim nosafim keda'y lir'ot xots mizeh?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!