Рјечник

sr У граду   »   ru В городе

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двадцать пять]

25 [dvadtsatʹ pyatʹ]

В городе

V gorode

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Мн--нужно-н--в-кза-. М__ н____ н_ в______ М-е н-ж-о н- в-к-а-. -------------------- Мне нужно на вокзал. 0
M-e-nuz--o -a--o-z--. M__ n_____ n_ v______ M-e n-z-n- n- v-k-a-. --------------------- Mne nuzhno na vokzal.
Хтео / хтела бих до аеродрома. М-- нуж---в аэро-ор-. М__ н____ в а________ М-е н-ж-о в а-р-п-р-. --------------------- Мне нужно в аэропорт. 0
M---nuzhn--v-aerop-r-. M__ n_____ v a________ M-e n-z-n- v a-r-p-r-. ---------------------- Mne nuzhno v aeroport.
Хтео / хтела бих до центра града. М-- -уж-о --ц-нтр гор-да. М__ н____ в ц____ г______ М-е н-ж-о в ц-н-р г-р-д-. ------------------------- Мне нужно в центр города. 0
Mn---uzhno-v t-ent- go--da. M__ n_____ v t_____ g______ M-e n-z-n- v t-e-t- g-r-d-. --------------------------- Mne nuzhno v tsentr goroda.
Како да идем до железничке станице? Ка- мн- по--ст---а-вокзал? К__ м__ п______ н_ в______ К-к м-е п-п-с-ь н- в-к-а-? -------------------------- Как мне попасть на вокзал? 0
Ka- ----po--stʹ -- vokz--? K__ m__ p______ n_ v______ K-k m-e p-p-s-ʹ n- v-k-a-? -------------------------- Kak mne popastʹ na vokzal?
Како да идем до аеродрома? К-к-м-- -о-а-т--в а-р-п-рт? К__ м__ п______ в а________ К-к м-е п-п-с-ь в а-р-п-р-? --------------------------- Как мне попасть в аэропорт? 0
K-k---e-p--as-- v ---opo--? K__ m__ p______ v a________ K-k m-e p-p-s-ʹ v a-r-p-r-? --------------------------- Kak mne popastʹ v aeroport?
Како да идем до центра града? К------ п-па-т--в--е-тр -о-о--? К__ м__ п______ в ц____ г______ К-к м-е п-п-с-ь в ц-н-р г-р-д-? ------------------------------- Как мне попасть в центр города? 0
Ka- -n- ------------e--r--or---? K__ m__ p______ v t_____ g______ K-k m-e p-p-s-ʹ v t-e-t- g-r-d-? -------------------------------- Kak mne popastʹ v tsentr goroda?
Требам такси. М-е-ну-но т--с-. М__ н____ т_____ М-е н-ж-о т-к-и- ---------------- Мне нужно такси. 0
Mne--uzh-o--ak--. M__ n_____ t_____ M-e n-z-n- t-k-i- ----------------- Mne nuzhno taksi.
Требам план града. М----уж-а-к-рта --р---. М__ н____ к____ г______ М-е н-ж-а к-р-а г-р-д-. ----------------------- Мне нужна карта города. 0
M-e-n----a kar-a--or-da. M__ n_____ k____ g______ M-e n-z-n- k-r-a g-r-d-. ------------------------ Mne nuzhna karta goroda.
Требам хотел. М-- -у-----о-т-ни--. М__ н____ г_________ М-е н-ж-а г-с-и-и-а- -------------------- Мне нужна гостиница. 0
M---nu--n---os-ini--a. M__ n_____ g__________ M-e n-z-n- g-s-i-i-s-. ---------------------- Mne nuzhna gostinitsa.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Я-х--ел------хоте-а б---зять----и-у-н- п--к--. Я х____ б_ / х_____ б_ в____ м_____ н_ п______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- в-я-ь м-ш-н- н- п-о-а-. ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы взять машину на прокат. 0
Y- kh-tel--y /-k--tela by -z--tʹ ---hi-u na------t. Y_ k_____ b_ / k______ b_ v_____ m______ n_ p______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- v-y-t- m-s-i-u n- p-o-a-. --------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by vzyatʹ mashinu na prokat.
Овде је моја кредитна картица. Во--моя-кр-д-тная--а-т---а. В__ м__ к________ к________ В-т м-я к-е-и-н-я к-р-о-к-. --------------------------- Вот моя кредитная карточка. 0
Vot mo---k-e---na---k----ch--. V__ m___ k_________ k_________ V-t m-y- k-e-i-n-y- k-r-o-h-a- ------------------------------ Vot moya kreditnaya kartochka.
Овде је моја возачка дозвола. В-т --и--оди--ль-к-е-п----. В__ м__ в___________ п_____ В-т м-и в-д-т-л-с-и- п-а-а- --------------------------- Вот мои водительские права. 0
V-t---- -odit---sk-ye-pr---. V__ m__ v____________ p_____ V-t m-i v-d-t-l-s-i-e p-a-a- ---------------------------- Vot moi voditelʹskiye prava.
Шта се има видети у граду? Ч-----ж---у-и--т-------од-? Ч__ м____ у______ в г______ Ч-о м-ж-о у-и-е-ь в г-р-д-? --------------------------- Что можно увидеть в городе? 0
C--o --zhno--v-d-tʹ - ---od-? C___ m_____ u______ v g______ C-t- m-z-n- u-i-e-ʹ v g-r-d-? ----------------------------- Chto mozhno uvidetʹ v gorode?
Идите у стари град. Ид-т- в-с-ар-------д. И____ в с_____ г_____ И-и-е в с-а-ы- г-р-д- --------------------- Идите в старый город. 0
Id--e----t-ryy g---d. I____ v s_____ g_____ I-i-e v s-a-y- g-r-d- --------------------- Idite v staryy gorod.
Направите обилазак града. С--ер--те--бз------экскур--- -- --ро--. С________ о_______ э________ п_ г______ С-в-р-и-е о-з-р-у- э-с-у-с-ю п- г-р-д-. --------------------------------------- Совершите обзорную экскурсию по городу. 0
S--e-shit- o---r-uyu -ks-u-siy--p--g---du. S_________ o________ e_________ p_ g______ S-v-r-h-t- o-z-r-u-u e-s-u-s-y- p- g-r-d-. ------------------------------------------ Sovershite obzornuyu ekskursiyu po gorodu.
Идите до луке. Сх--и-е-в--орт. С______ в п____ С-о-и-е в п-р-. --------------- Сходите в порт. 0
Sk-o---e-v---rt. S_______ v p____ S-h-d-t- v p-r-. ---------------- Skhodite v port.
Направите обилазак лукe. С-е--и-е-на--к----си- ---п----. С_______ н_ э________ п_ п_____ С-е-д-т- н- э-с-у-с-ю п- п-р-у- ------------------------------- Съездите на экскурсию по порту. 0
Sʺ----i---n---ksku-siy- -o--or-u. S________ n_ e_________ p_ p_____ S-y-z-i-e n- e-s-u-s-y- p- p-r-u- --------------------------------- Sʺyezdite na ekskursiyu po portu.
Које још знаменитости постоје? Как---------р--е--т-льн--т---сть кр--- --г-? К____ д____________________ е___ к____ т____ К-к-е д-с-о-р-м-ч-т-л-н-с-и е-т- к-о-е т-г-? -------------------------------------------- Какие достопримечательности есть кроме того? 0
Ka---- d-s--p---ec-ate---os------t- k---e-togo? K_____ d_____________________ y____ k____ t____ K-k-y- d-s-o-r-m-c-a-e-ʹ-o-t- y-s-ʹ k-o-e t-g-? ----------------------------------------------- Kakiye dostoprimechatelʹnosti yestʹ krome togo?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!