Рјечник

sr У граду   »   fa ‫در شهر‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [بیست و پنج]‬

25 [bist-o-panj]

‫در شهر‬

[dar shahr]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫-- -ی‌خ---- -- ا---گ-ه قط-ر---و--‬ ‫من می-خواهم به ایستگاه قطار بروم.‬ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-.- ----------------------------------- ‫من می‌خواهم به ایستگاه قطار بروم.‬ 0
m-n---k---a- be taraf-e-i-t--h-e gha--r-be-av-m. man mikhâham be taraf-e istgâh-e ghatâr beravam. m-n m-k-â-a- b- t-r-f-e i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------------------ man mikhâham be taraf-e istgâh-e ghatâr beravam.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫من-می---اهم--ه-ف-ودگ-ه ب---.‬ ‫من می-خواهم به فرودگاه بروم.‬ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- ف-و-گ-ه ب-و-.- ------------------------------ ‫من می‌خواهم به فرودگاه بروم.‬ 0
m-n--ik-â--m----f-r-dg-h-bera-a-. man mikhâham be forudgâh beravam. m-n m-k-â-a- b- f-r-d-â- b-r-v-m- --------------------------------- man mikhâham be forudgâh beravam.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫من م-‌---هم به----- شهر --و--‬ ‫من می-خواهم به مرکز شهر بروم.‬ ‫-ن م-‌-و-ه- ب- م-ک- ش-ر ب-و-.- ------------------------------- ‫من می‌خواهم به مرکز شهر بروم.‬ 0
m-n --khâ--------ark---e-s--h- be---am. man mikhâham be markaz-e shahr beravam. m-n m-k-â-a- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- --------------------------------------- man mikhâham be markaz-e shahr beravam.
Како да идем до железничке станице? ‫----و-- به ایستگ-- ---ر--رو-؟‬ ‫چه جوری به ایستگاه قطار بروم؟‬ ‫-ه ج-ر- ب- ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-؟- ------------------------------- ‫چه جوری به ایستگاه قطار بروم؟‬ 0
c-e----i ---i-t------g--târ berava-? che-juri be istgâh-e ghatâr beravam? c-e-j-r- b- i-t-â--- g-a-â- b-r-v-m- ------------------------------------ che-juri be istgâh-e ghatâr beravam?
Како да идем до аеродрома? ‫چه----ی به-ف--دگا--بر---‬ ‫چه جوری به فرودگاه بروم؟‬ ‫-ه ج-ر- ب- ف-و-گ-ه ب-و-؟- -------------------------- ‫چه جوری به فرودگاه بروم؟‬ 0
c---j--i-----o--dgâ-----a--m? che-juri be forudgâh beravam? c-e-j-r- b- f-r-d-â- b-r-v-m- ----------------------------- che-juri be forudgâh beravam?
Како да идем до центра града? ‫-- جوری به--ر-ز-ش-ر بروم؟‬ ‫چه جوری به مرکز شهر بروم؟‬ ‫-ه ج-ر- ب- م-ک- ش-ر ب-و-؟- --------------------------- ‫چه جوری به مرکز شهر بروم؟‬ 0
c-----ri -- mar-az-e shahr---r-va-? che-juri be markaz-e shahr beravam? c-e-j-r- b- m-r-a--- s-a-r b-r-v-m- ----------------------------------- che-juri be markaz-e shahr beravam?
Требам такси. ‫-ن-ا-------ه-یک ---سی د---.‬ ‫من احتیاج به یک تاکسی دارم.‬ ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ت-ک-ی د-ر-.- ----------------------------- ‫من احتیاج به یک تاکسی دارم.‬ 0
man -e--ek t--i e---âj--âra-. man be yek tâxi ehtiâj dâram. m-n b- y-k t-x- e-t-â- d-r-m- ----------------------------- man be yek tâxi ehtiâj dâram.
Требам план града. ‫من------ج-به -ک ن-ش- -ا-م-‬ ‫من احتیاج به یک نقشه دارم.‬ ‫-ن ا-ت-ا- ب- ی- ن-ش- د-ر-.- ---------------------------- ‫من احتیاج به یک نقشه دارم.‬ 0
man--e---k ---h-she e-t-âj d-r--. man be yek nagh-she ehtiâj dâram. m-n b- y-k n-g---h- e-t-â- d-r-m- --------------------------------- man be yek nagh-she ehtiâj dâram.
Требам хотел. ‫من ب--یک -تل احت--ج---رم.‬ ‫من به یک هتل احتیاج دارم.‬ ‫-ن ب- ی- ه-ل ا-ت-ا- د-ر-.- --------------------------- ‫من به یک هتل احتیاج دارم.‬ 0
m-- -e --- hote- -ht-âj--âram. man be yek hotel ehtiâj dâram. m-n b- y-k h-t-l e-t-â- d-r-m- ------------------------------ man be yek hotel ehtiâj dâram.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫م---ی-خو------ -ت---ی- ک-ای- --م-‬ ‫من می-خواهم یک اتومبیل کرایه کنم.‬ ‫-ن م-‌-و-ه- ی- ا-و-ب-ل ک-ا-ه ک-م-‬ ----------------------------------- ‫من می‌خواهم یک اتومبیل کرایه کنم.‬ 0
ma--mi--âha- --k --o-o-i---erâ----o---. man mikhâham yek otomobil kerâye konam. m-n m-k-â-a- y-k o-o-o-i- k-r-y- k-n-m- --------------------------------------- man mikhâham yek otomobil kerâye konam.
Овде је моја кредитна картица. ‫ا-- ک--ت-اع---ری -ن ا-ت‬ ‫این کارت اعتباری من است‬ ‫-ی- ک-ر- ا-ت-ا-ی م- ا-ت- ------------------------- ‫این کارت اعتباری من است‬ 0
in--â---- e-e--ebâ----e---- -st in kârt-e e-e-tebâri-ye man ast i- k-r--- e-e-t-b-r---e m-n a-t ------------------------------- in kârt-e e-e-tebâri-ye man ast
Овде је моја возачка дозвола. ‫این--و-هی -ا-- ران-د-ی من است.‬ ‫این گواهی نامه رانندگی من است.‬ ‫-ی- گ-ا-ی ن-م- ر-ن-د-ی م- ا-ت-‬ -------------------------------- ‫این گواهی نامه رانندگی من است.‬ 0
i- gav-h-nâme-ye----a---gi----man---t. in gavâhinâme-ye rânandegi-ye man ast. i- g-v-h-n-m---e r-n-n-e-i-y- m-n a-t- -------------------------------------- in gavâhinâme-ye rânandegi-ye man ast.
Шта се има видети у граду? ‫د- ‫این-شه---- -یزی -رای-دید- -ج-د --رد؟‬ ‫در ‫این شهر چه چیزی برای دیدن وجود دارد؟‬ ‫-ر ‫-ی- ش-ر چ- چ-ز- ب-ا- د-د- و-و- د-ر-؟- ------------------------------------------ ‫در ‫این شهر چه چیزی برای دیدن وجود دارد؟‬ 0
da- ---hr -h----i-i -a-âye-d-da--vojud--â--d? dar shahr che chizi barâye didan vojud dârad? d-r s-a-r c-e c-i-i b-r-y- d-d-n v-j-d d-r-d- --------------------------------------------- dar shahr che chizi barâye didan vojud dârad?
Идите у стари град. ‫-ه-ب----ق--- --- ب-و--.‬ ‫به بافت قدیم شهر بروید.‬ ‫-ه ب-ف- ق-ی- ش-ر ب-و-د-‬ ------------------------- ‫به بافت قدیم شهر بروید.‬ 0
b- -âfte--had-m- --ah- -e----d. be bâfte ghadime shahr beravid. b- b-f-e g-a-i-e s-a-r b-r-v-d- ------------------------------- be bâfte ghadime shahr beravid.
Направите обилазак града. ‫با تو--در ش-- -گ--ی--‬ ‫با تور در شهر بگردید.‬ ‫-ا ت-ر د- ش-ر ب-ر-ی-.- ----------------------- ‫با تور در شهر بگردید.‬ 0
yek-gard-sh--â--oo---a- sha-- -njâ- -ahid. yek gardesh bâ toor dar shahr anjâm dahid. y-k g-r-e-h b- t-o- d-r s-a-r a-j-m d-h-d- ------------------------------------------ yek gardesh bâ toor dar shahr anjâm dahid.
Идите до луке. ‫-ه --د- --وی--‬ ‫به بندر بروید.‬ ‫-ه ب-د- ب-و-د-‬ ---------------- ‫به بندر بروید.‬ 0
be---n--r---ra-id. be bandar beravid. b- b-n-a- b-r-v-d- ------------------ be bandar beravid.
Направите обилазак лукe. ‫-ا---ر-گ-ت- -- -ند- -زنید.‬ ‫با تور گشتی در بندر بزنید.‬ ‫-ا ت-ر گ-ت- د- ب-د- ب-ن-د-‬ ---------------------------- ‫با تور گشتی در بندر بزنید.‬ 0
ga--es------ ba-d---k-n-d. gardeshi dar bandar konid. g-r-e-h- d-r b-n-a- k-n-d- -------------------------- gardeshi dar bandar konid.
Које још знаменитости постоје? ‫آ-ا --یدنی--ای --گری هم-هس--‬ ‫آیا ‫دیدنی های دیگری هم هست؟‬ ‫-ی- ‫-ی-ن- ه-ی د-گ-ی ه- ه-ت-‬ ------------------------------ ‫آیا ‫دیدنی های دیگری هم هست؟‬ 0
di-ani---y- -ig--i-h-- voju- -âr--d? didani-hâye digari ham vojud dârand? d-d-n---â-e d-g-r- h-m v-j-d d-r-n-? ------------------------------------ didani-hâye digari ham vojud dârand?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!