Рјечник

sr У граду   »   hi शहर में

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

२५ [पच्चीस]

25 [pachchees]

शहर में

[shahar mein]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. मै- स----- जान- ---ता /--ाह-- -ूँ मैं स्___ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं स-ट-श- ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ --------------------------------- मैं स्टेशन जाना चाहता / चाहती हूँ 0
m--n st-shan -aa-a--h-a---a /-chaahat-e-h-on m___ s______ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Хтео / хтела бих до аеродрома. म-ं-ह-ाई अड-ड---ा-- च--त--/----त- ह-ँ मैं ह__ अ__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं ह-ा- अ-्-े ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------- मैं हवाई अड्डे जाना चाहता / चाहती हूँ 0
m-in--av-e---d-e j-an---h-ah--- --ch--ha-e- -oon m___ h_____ a___ j____ c_______ / c________ h___ m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Хтео / хтела бих до центра града. मै- --- ज-ना च---ा---च-हत- ह-ँ मैं श__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं श-र ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------ मैं शहर जाना चाहता / चाहती हूँ 0
main---aha- -aa----h-------/-c--a---ee---on m___ s_____ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Како да идем до железничке станице? मै---्ट--- कै-- --ऊँ? मैं स्___ कै_ जा__ म-ं स-ट-श- क-स- ज-ऊ-? --------------------- मैं स्टेशन कैसे जाऊँ? 0
ma-- -tes--- -------a-on? m___ s______ k____ j_____ m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Како да идем до аеродрома? म-ं------अ--ड- क-स- ज-ऊँ? मैं ह__ अ__ कै_ जा__ म-ं ह-ा- अ-्-े क-स- ज-ऊ-? ------------------------- मैं हवाई अड्डे कैसे जाऊँ? 0
ma---havae--ad-- ka--e j-oo-? m___ h_____ a___ k____ j_____ m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Како да идем до центра града? म-- शह--कैस--जाऊ-? मैं श__ कै_ जा__ म-ं श-र क-स- ज-ऊ-? ------------------ मैं शहर कैसे जाऊँ? 0
m-i----a-a- -a--e--aoon? m___ s_____ k____ j_____ m-i- s-a-a- k-i-e j-o-n- ------------------------ main shahar kaise jaoon?
Требам такси. म----एक ट-क्स---ाह-ए मु_ ए_ टै__ चा__ म-झ- ए- ट-क-स- च-ह-ए -------------------- मुझे एक टैक्सी चाहिए 0
mu-he-e---aik-e---h--hie m____ e_ t______ c______ m-j-e e- t-i-s-e c-a-h-e ------------------------ mujhe ek taiksee chaahie
Требам план града. मु-े-श-र का--क -क-शा-----ए मु_ श__ का ए_ न__ चा__ म-झ- श-र क- ए- न-्-ा च-ह-ए -------------------------- मुझे शहर का एक नक्शा चाहिए 0
mujh-----h-r-ka-e- --ks-a -h-a--e m____ s_____ k_ e_ n_____ c______ m-j-e s-a-a- k- e- n-k-h- c-a-h-e --------------------------------- mujhe shahar ka ek naksha chaahie
Требам хотел. मुझे-एक ह--ल--ाहिए मु_ ए_ हो__ चा__ म-झ- ए- ह-ट- च-ह-ए ------------------ मुझे एक होटल चाहिए 0
m-j-e e- -otal-c-aa-ie m____ e_ h____ c______ m-j-e e- h-t-l c-a-h-e ---------------------- mujhe ek hotal chaahie
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. मुझ- एक गाड़--कि--ये ---ल--ी-है मु_ ए_ गा_ कि__ प_ ले_ है म-झ- ए- ग-ड-ी क-र-य- प- ल-न- ह- ------------------------------- मुझे एक गाड़ी किराये पर लेनी है 0
mu----e- ---d-- -ir---e---r-len---hai m____ e_ g_____ k______ p__ l____ h__ m-j-e e- g-a-e- k-r-a-e p-r l-n-e h-i ------------------------------------- mujhe ek gaadee kiraaye par lenee hai
Овде је моја кредитна картица. य---ेर- -्--ड-ट का-----ै य_ मे_ क्___ का__ है य- म-र- क-र-ड-ट क-र-ड ह- ------------------------ यह मेरा क्रेडिट कार्ड है 0
ya- ---a-k-edi- kaar- hai y__ m___ k_____ k____ h__ y-h m-r- k-e-i- k-a-d h-i ------------------------- yah mera kredit kaard hai
Овде је моја возачка дозвола. यह -े----ाइस--्- -ै य_ मे_ ला____ है य- म-र- ल-इ-ै-्- ह- ------------------- यह मेरा लाइसैन्स है 0
y-h mer--la--ai-- hai y__ m___ l_______ h__ y-h m-r- l-i-a-n- h-i --------------------- yah mera laisains hai
Шта се има видети у граду? शह- मे- -ेख-े --यक-क--- है? श__ में दे__ ला__ क्_ है_ श-र म-ं द-ख-े ल-य- क-य- ह-? --------------------------- शहर में देखने लायक क्या है? 0
s---ar-m--- d-k-ane-l-a----ky- h--? s_____ m___ d______ l_____ k__ h___ s-a-a- m-i- d-k-a-e l-a-a- k-a h-i- ----------------------------------- shahar mein dekhane laayak kya hai?
Идите у стари град. आप-प-राने शह--म----ाइए आ_ पु__ श__ में जा__ आ- प-र-न- श-र म-ं ज-इ- ---------------------- आप पुराने शहर में जाइए 0
a---pu-a-n--sha--- --in --ie a__ p______ s_____ m___ j___ a-p p-r-a-e s-a-a- m-i- j-i- ---------------------------- aap puraane shahar mein jaie
Направите обилазак града. आप -ह---्-- ----ए आ_ श______ की__ आ- श-र-र-श- क-ज-ए ----------------- आप शहरदर्शन कीजिए 0
a-- s--h-rad--s--n --e--e a__ s_____________ k_____ a-p s-a-a-a-a-s-a- k-e-i- ------------------------- aap shaharadarshan keejie
Идите до луке. आ- प-र्----इए आ_ पो__ जा__ आ- प-र-ट ज-इ- ------------- आप पोर्ट जाइए 0
a-----rt ja-e a__ p___ j___ a-p p-r- j-i- ------------- aap port jaie
Направите обилазак лукe. आप-पो--टद-्शन--ी-िए आ_ पो______ की__ आ- प-र-ट-र-श- क-ज-ए ------------------- आप पोर्टदर्शन कीजिए 0
aap --r-a---shan --ejie a__ p___________ k_____ a-p p-r-a-a-s-a- k-e-i- ----------------------- aap portadarshan keejie
Које још знаменитости постоје? इसके-अल----औ--क्-ा ---ने -ायक-ह-? इ__ अ__ औ_ क्_ दे__ ला__ है_ इ-क- अ-ा-ा औ- क-य- द-ख-े ल-य- ह-? --------------------------------- इसके अलावा और क्या देखने लायक है? 0
i-a-- ala-v----r-kya---kh------aya- -ai? i____ a_____ a__ k__ d______ l_____ h___ i-a-e a-a-v- a-r k-a d-k-a-e l-a-a- h-i- ---------------------------------------- isake alaava aur kya dekhane laayak hai?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!