Рјечник

sr У граду   »   nl In de stad

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vijfentwintig]

In de stad

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ik w-l -raag ---r---- -ta-io-. I_ w__ g____ n___ h__ s_______ I- w-l g-a-g n-a- h-t s-a-i-n- ------------------------------ Ik wil graag naar het station. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ik -il -ra-g na-- -e lu---h-v-n. I_ w__ g____ n___ d_ l__________ I- w-l g-a-g n-a- d- l-c-t-a-e-. -------------------------------- Ik wil graag naar de luchthaven. 0
Хтео / хтела бих до центра града. I- -----raag n--r h-- --nt--m -a- -- s-ad. I_ w__ g____ n___ h__ c______ v__ d_ s____ I- w-l g-a-g n-a- h-t c-n-r-m v-n d- s-a-. ------------------------------------------ Ik wil graag naar het centrum van de stad. 0
Како да идем до железничке станице? H----om------j -et-s---i-n? H__ k__ i_ b__ h__ s_______ H-e k-m i- b-j h-t s-a-i-n- --------------------------- Hoe kom ik bij het station? 0
Како да идем до аеродрома? H-- -o---- -ij d- l---thave-? H__ k__ i_ b__ d_ l__________ H-e k-m i- b-j d- l-c-t-a-e-? ----------------------------- Hoe kom ik bij de luchthaven? 0
Како да идем до центра града? Hoe -om -- in -e------ru--van d- ----? H__ k__ i_ i_ h__ c______ v__ d_ s____ H-e k-m i- i- h-t c-n-r-m v-n d- s-a-? -------------------------------------- Hoe kom ik in het centrum van de stad? 0
Требам такси. I----- --- --xi --d--. I_ h__ e__ t___ n_____ I- h-b e-n t-x- n-d-g- ---------------------- Ik heb een taxi nodig. 0
Требам план града. Ik--e- -en plat---r-n---o-i-. I_ h__ e__ p__________ n_____ I- h-b e-n p-a-t-g-o-d n-d-g- ----------------------------- Ik heb een plattegrond nodig. 0
Требам хотел. I- heb e-n-h-----nod-g. I_ h__ e__ h____ n_____ I- h-b e-n h-t-l n-d-g- ----------------------- Ik heb een hotel nodig. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Ik w-----aag -en a--o-h-r-n. I_ w__ g____ e__ a___ h_____ I- w-l g-a-g e-n a-t- h-r-n- ---------------------------- Ik wil graag een auto huren. 0
Овде је моја кредитна картица. Hi-r-i--mi--------et-a-r-. H___ i_ m___ k____________ H-e- i- m-j- k-e-i-t-a-r-. -------------------------- Hier is mijn kredietkaart. 0
Овде је моја возачка дозвола. Hier i- m----rijb-----. H___ i_ m___ r_________ H-e- i- m-j- r-j-e-i-s- ----------------------- Hier is mijn rijbewijs. 0
Шта се има видети у граду? W-t -s -r-i- de----d te z-en? W__ i_ e_ i_ d_ s___ t_ z____ W-t i- e- i- d- s-a- t- z-e-? ----------------------------- Wat is er in de stad te zien? 0
Идите у стари град. Ga-naa- d--o-d--bi--en-t--. G_ n___ d_ o___ b__________ G- n-a- d- o-d- b-n-e-s-a-. --------------------------- Ga naar de oude binnenstad. 0
Направите обилазак града. Ma-k e-- -----ro--rit. M___ e__ s____________ M-a- e-n s-a-s-o-d-i-. ---------------------- Maak een stadsrondrit. 0
Идите до луке. Ga ---- -- ha---. G_ n___ d_ h_____ G- n-a- d- h-v-n- ----------------- Ga naar de haven. 0
Направите обилазак лукe. M--k--e- -o--v-art i---e ha--n. M___ e__ r________ i_ d_ h_____ M-a- e-n r-n-v-a-t i- d- h-v-n- ------------------------------- Maak een rondvaart in de haven. 0
Које још знаменитости постоје? W-l-e -----e------ns-aa-d--heden-z-j- ----eh--v----ze? W____ a_____ b__________________ z___ e_ b______ d____ W-l-e a-d-r- b-z-e-s-a-r-i-h-d-n z-j- e- b-h-l-e d-z-? ------------------------------------------------------ Welke andere bezienswaardigheden zijn er behalve deze? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + холандски (1-100) МП3 холандски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!