Рјечник

sr У граду   »   fr En ville

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vingt-cinq]

En ville

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. J--v----a-s--l-er - -- gare. J_ v_______ a____ à l_ g____ J- v-u-r-i- a-l-r à l- g-r-. ---------------------------- Je voudrais aller à la gare. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Je--oud------ll-- -----é-oport. J_ v_______ a____ à l__________ J- v-u-r-i- a-l-r à l-a-r-p-r-. ------------------------------- Je voudrais aller à l’aéroport. 0
Хтео / хтела бих до центра града. J- voud-ai--a-ler --ns-l- c--t-e-ville. J_ v_______ a____ d___ l_ c____________ J- v-u-r-i- a-l-r d-n- l- c-n-r---i-l-. --------------------------------------- Je voudrais aller dans le centre-ville. 0
Како да идем до железничке станице? C-m---t -a-s-je à -a ---e ? C______ v______ à l_ g___ ? C-m-e-t v-i---e à l- g-r- ? --------------------------- Comment vais-je à la gare ? 0
Како да идем до аеродрома? C---ent -ais-j- -------o--r--? C______ v______ à l_________ ? C-m-e-t v-i---e à l-a-r-p-r- ? ------------------------------ Comment vais-je à l’aéroport ? 0
Како да идем до центра града? C-m-----vai--j- d--s--e ce-tre--ille ? C______ v______ d___ l_ c___________ ? C-m-e-t v-i---e d-n- l- c-n-r---i-l- ? -------------------------------------- Comment vais-je dans le centre-ville ? 0
Требам такси. J’a- --s-in ---- t---. J___ b_____ d___ t____ J-a- b-s-i- d-u- t-x-. ---------------------- J’ai besoin d’un taxi. 0
Требам план града. J-ai-bes--n-d--- -lan de la---ll-. J___ b_____ d___ p___ d_ l_ v_____ J-a- b-s-i- d-u- p-a- d- l- v-l-e- ---------------------------------- J’ai besoin d’un plan de la ville. 0
Требам хотел. J-a--b---in-d--n--ô--l. J___ b_____ d___ h_____ J-a- b-s-i- d-u- h-t-l- ----------------------- J’ai besoin d’un hôtel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Je v--dr-is---uer --- v---u-e. J_ v_______ l____ u__ v_______ J- v-u-r-i- l-u-r u-e v-i-u-e- ------------------------------ Je voudrais louer une voiture. 0
Овде је моја кредитна картица. Vo--- -a-c-r-e-de-crédit. V____ m_ c____ d_ c______ V-i-i m- c-r-e d- c-é-i-. ------------------------- Voici ma carte de crédit. 0
Овде је моја возачка дозвола. Vo--i---- ---m---d- c-nd-i-e. V____ m__ p_____ d_ c________ V-i-i m-n p-r-i- d- c-n-u-r-. ----------------------------- Voici mon permis de conduire. 0
Шта се има видети у граду? Que ---t-i- --site- -an---a vi-le ? Q__ f______ v______ d___ l_ v____ ? Q-e f-u---l v-s-t-r d-n- l- v-l-e ? ----------------------------------- Que faut-il visiter dans la ville ? 0
Идите у стари град. A--e- d--s-l- ----lle-v-l--. A____ d___ l_ v______ v_____ A-l-z d-n- l- v-e-l-e v-l-e- ---------------------------- Allez dans la vieille ville. 0
Направите обилазак града. F--t-s--ne---s-t- --i--e. F_____ u__ v_____ g______ F-i-e- u-e v-s-t- g-i-é-. ------------------------- Faites une visite guidée. 0
Идите до луке. A-l------por-. A____ a_ p____ A-l-z a- p-r-. -------------- Allez au port. 0
Направите обилазак лукe. Fai--s u- ---r-du-port. F_____ u_ t___ d_ p____ F-i-e- u- t-u- d- p-r-. ----------------------- Faites un tour du port. 0
Које још знаменитости постоје? Q-elle- --t--s attr-c--ons t-u-ist--u-----a-t--- --co-e-? Q______ a_____ a__________ t___________ y_______ e_____ ? Q-e-l-s a-t-e- a-t-a-t-o-s t-u-i-t-q-e- y-a-t-i- e-c-r- ? --------------------------------------------------------- Quelles autres attractions touristiques y-a-t-il encore ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!