Рјечник

sr У граду   »   ky Шаарда

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [жыйырма беш]

25 [jıyırma beş]

Шаарда

[Şaarda]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. М-н--окзал-а ба--шым к--ек. М__ в_______ б______ к_____ М-н в-к-а-г- б-р-ш-м к-р-к- --------------------------- Мен вокзалга барышым керек. 0
M---v-kzal-- -a--şı-----e-. M__ v_______ b______ k_____ M-n v-k-a-g- b-r-ş-m k-r-k- --------------------------- Men vokzalga barışım kerek.
Хтео / хтела бих до аеродрома. М-н-а-----р--о -ар-----керек. М__ а_________ б______ к_____ М-н а-р-п-р-к- б-р-ш-м к-р-к- ----------------------------- Мен аэропортко барышым керек. 0
Men a-r--or-k---a---ı- k-r-k. M__ a_________ b______ k_____ M-n a-r-p-r-k- b-r-ş-m k-r-k- ----------------------------- Men aeroportko barışım kerek.
Хтео / хтела бих до центра града. Мен-ш-а-дын ------уна-ба-ы-ы-----ек. М__ ш______ б________ б______ к_____ М-н ш-а-д-н б-р-о-у-а б-р-ш-м к-р-к- ------------------------------------ Мен шаардын борборуна барышым керек. 0
M---ş--r-ı- bo-bo-un- b-rış-- k-r-k. M__ ş______ b________ b______ k_____ M-n ş-a-d-n b-r-o-u-a b-r-ş-m k-r-k- ------------------------------------ Men şaardın borboruna barışım kerek.
Како да идем до железничке станице? По-зд---а-ция-ына--ан----же-се---оло-? П____ с__________ к_____ ж_____ б_____ П-е-д с-а-ц-я-ы-а к-н-и- ж-т-е- б-л-т- -------------------------------------- Поезд станциясына кантип жетсем болот? 0
Poe-----ants-y------ka---p-j-tsem b----? P____ s____________ k_____ j_____ b_____ P-e-d s-a-t-i-a-ı-a k-n-i- j-t-e- b-l-t- ---------------------------------------- Poezd stantsiyasına kantip jetsem bolot?
Како да идем до аеродрома? А-р--орт----ант----е---- б-л-т? А_________ к_____ ж_____ б_____ А-р-п-р-к- к-н-и- ж-т-е- б-л-т- ------------------------------- Аэропортко кантип жетсем болот? 0
A-r-po--k--ka--i----t--m-----t? A_________ k_____ j_____ b_____ A-r-p-r-k- k-n-i- j-t-e- b-l-t- ------------------------------- Aeroportko kantip jetsem bolot?
Како да идем до центра града? Ша--дын бо-бо---а------п-ж---ем ---от? Ш______ б________ к_____ ж_____ б_____ Ш-а-д-н б-р-о-у-а к-н-и- ж-т-е- б-л-т- -------------------------------------- Шаардын борборуна кантип жетсем болот? 0
Ş--r-ı-----b----- kan-i- je-sem -olot? Ş______ b________ k_____ j_____ b_____ Ş-a-d-n b-r-o-u-a k-n-i- j-t-e- b-l-t- -------------------------------------- Şaardın borboruna kantip jetsem bolot?
Требам такси. М--а так-и---р-к. М___ т____ к_____ М-г- т-к-и к-р-к- ----------------- Мага такси керек. 0
Ma---t--si-ker-k. M___ t____ k_____ M-g- t-k-i k-r-k- ----------------- Maga taksi kerek.
Требам план града. Маг- шаа--ын -а--ас- к----. М___ ш______ к______ к_____ М-г- ш-а-д-н к-р-а-ы к-р-к- --------------------------- Мага шаардын картасы керек. 0
M-ga-ş--rd----a-tas--k-re-. M___ ş______ k______ k_____ M-g- ş-a-d-n k-r-a-ı k-r-k- --------------------------- Maga şaardın kartası kerek.
Требам хотел. Ма---м-й-анк--- -е-ек. М___ м_________ к_____ М-г- м-й-а-к-н- к-р-к- ---------------------- Мага мейманкана керек. 0
M--- --y-a--a-----rek. M___ m_________ k_____ M-g- m-y-a-k-n- k-r-k- ---------------------- Maga meymankana kerek.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. М-н-ма--н--- иж-------л-ы- -е--т. М__ м_______ и______ а____ к_____ М-н м-ш-н-н- и-а-а-а а-г-м к-л-т- --------------------------------- Мен машинени ижарага алгым келет. 0
M-n----in-----ja-aga-al--- kelet. M__ m_______ i______ a____ k_____ M-n m-ş-n-n- i-a-a-a a-g-m k-l-t- --------------------------------- Men maşineni ijaraga algım kelet.
Овде је моја кредитна картица. М-н- м--и-----дит-и- --рт-м. М___ м____ к________ к______ М-н- м-н-н к-е-и-т-к к-р-а-. ---------------------------- Мына менин кредиттик картам. 0
M--- men-n-k-e-itt-- -a--am. M___ m____ k________ k______ M-n- m-n-n k-e-i-t-k k-r-a-. ---------------------------- Mına menin kredittik kartam.
Овде је моја возачка дозвола. Мын- ме--н --д-оч-лук-к--өлүгү-. М___ м____ а_________ к_________ М-н- м-н-н а-д-о-у-у- к-б-л-г-м- -------------------------------- Мына менин айдоочулук күбөлүгүм. 0
M-na -en---ay--o-ul-- --bö-üg-m. M___ m____ a_________ k_________ M-n- m-n-n a-d-o-u-u- k-b-l-g-m- -------------------------------- Mına menin aydooçuluk kübölügüm.
Шта се има видети у граду? Ша--да эм-е-и кө-үү-ө ---от? Ш_____ э_____ к______ б_____ Ш-а-д- э-н-н- к-р-ү-ө б-л-т- ---------------------------- Шаарда эмнени көрүүгө болот? 0
Şa--d--em-e-i-kö---gö------? Ş_____ e_____ k______ b_____ Ş-a-d- e-n-n- k-r-ü-ö b-l-t- ---------------------------- Şaarda emneni körüügö bolot?
Идите у стари град. Э-к- -аар-а---р-ң--. Э___ ш_____ б_______ Э-к- ш-а-г- б-р-ң-з- -------------------- Эски шаарга барыңыз. 0
Esk- --a----bar-ŋız. E___ ş_____ b_______ E-k- ş-a-g- b-r-ŋ-z- -------------------- Eski şaarga barıŋız.
Направите обилазак града. Ш-ар--ою--а------рс---а-ба-ыңы-. Ш___ б_____ э__________ б_______ Ш-а- б-ю-ч- э-с-у-с-я-а б-р-ң-з- -------------------------------- Шаар боюнча экскурсияга барыңыз. 0
Ş-ar-bo------ek-k--s----a b-r--ı-. Ş___ b______ e___________ b_______ Ş-a- b-y-n-a e-s-u-s-y-g- b-r-ŋ-z- ---------------------------------- Şaar boyunça ekskursiyaga barıŋız.
Идите до луке. Пор-к- бары-ыз. П_____ б_______ П-р-к- б-р-ң-з- --------------- Портко барыңыз. 0
P-rtk---arıŋ--. P_____ b_______ P-r-k- b-r-ŋ-z- --------------- Portko barıŋız.
Направите обилазак лукe. По-т-т--уна ба---ы-. П___ т_____ б_______ П-р- т-р-н- б-р-ң-з- -------------------- Порт туруна барыңыз. 0
Port t---na -a-ıŋ--. P___ t_____ b_______ P-r- t-r-n- b-r-ŋ-z- -------------------- Port turuna barıŋız.
Које још знаменитости постоје? Мында- т-ш----, к-ндай---оз---рл-- ---? М_____ т_______ к_____ к___ ж_____ б___ М-н-а- т-ш-а-ы- к-н-а- к-о- ж-р-е- б-р- --------------------------------------- Мындан тышкары, кандай кооз жерлер бар? 0
M---a------a------nd----o---j----- ba-? M_____ t_______ k_____ k___ j_____ b___ M-n-a- t-ş-a-ı- k-n-a- k-o- j-r-e- b-r- --------------------------------------- Mından tışkarı, kanday kooz jerler bar?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!