Рјечник

sr У граду   »   px Na cidade

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [vinte e cinco]

Na cidade

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. G---ar-- -e -----est-ção-ferro--ár-a. G_______ d_ i_ à e______ f___________ G-s-a-i- d- i- à e-t-ç-o f-r-o-i-r-a- ------------------------------------- Gostaria de ir à estação ferroviária. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Go--ar-- d- ir--o-a-r---rt-. G_______ d_ i_ a_ a_________ G-s-a-i- d- i- a- a-r-p-r-o- ---------------------------- Gostaria de ir ao aeroporto. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Gos--ria -e--r--- ce-t-o. G_______ d_ i_ a_ c______ G-s-a-i- d- i- a- c-n-r-. ------------------------- Gostaria de ir ao centro. 0
Како да идем до железничке станице? Com- c--go à e----ã-? C___ c____ à e_______ C-m- c-e-o à e-t-ç-o- --------------------- Como chego à estação? 0
Како да идем до аеродрома? C-mo --e-o -- aer-po--o? C___ c____ a_ a_________ C-m- c-e-o a- a-r-p-r-o- ------------------------ Como chego ao aeroporto? 0
Како да идем до центра града? C-mo -he-o--o-ce-t--? C___ c____ a_ c______ C-m- c-e-o a- c-n-r-? --------------------- Como chego ao centro? 0
Требам такси. Eu-p-e------e--- --xi. E_ p______ d_ u_ t____ E- p-e-i-o d- u- t-x-. ---------------------- Eu preciso de um táxi. 0
Требам план града. E- -re-iso-d--u- m-pa. E_ p______ d_ u_ m____ E- p-e-i-o d- u- m-p-. ---------------------- Eu preciso de um mapa. 0
Требам хотел. Eu-p-e---- d- um-ho-el. E_ p______ d_ u_ h_____ E- p-e-i-o d- u- h-t-l- ----------------------- Eu preciso de um hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. G-st-ria-d--aluga- u- car--. G_______ d_ a_____ u_ c_____ G-s-a-i- d- a-u-a- u- c-r-o- ---------------------------- Gostaria de alugar um carro. 0
Овде је моја кредитна картица. Aqui--stá-- me--c----- d- c----to. A___ e___ o m__ c_____ d_ c_______ A-u- e-t- o m-u c-r-ã- d- c-é-i-o- ---------------------------------- Aqui está o meu cartão de crédito. 0
Овде је моја возачка дозвола. A--i---tá-a --n-a c--t-i-- ----a--lit-ç-o. A___ e___ a m____ c_______ d_ h___________ A-u- e-t- a m-n-a c-r-e-r- d- h-b-l-t-ç-o- ------------------------------------------ Aqui está a minha carteira de habilitação. 0
Шта се има видети у граду? O-q-e-h- -ara s- v-- -- c--a-e? O q__ h_ p___ s_ v__ n_ c______ O q-e h- p-r- s- v-r n- c-d-d-? ------------------------------- O que há para se ver na cidade? 0
Идите у стари град. V- ao----t-- --s--ri-o da ci---e. V_ a_ c_____ h________ d_ c______ V- a- c-n-r- h-s-ó-i-o d- c-d-d-. --------------------------------- Vá ao centro histórico da cidade. 0
Направите обилазак града. V--fa-e---- passe-o -ela-c---de. V_ f____ u_ p______ p___ c______ V- f-z-r u- p-s-e-o p-l- c-d-d-. -------------------------------- Vá fazer um passeio pela cidade. 0
Идите до луке. Vá -o p--to. V_ a_ p_____ V- a- p-r-o- ------------ Vá ao porto. 0
Направите обилазак лукe. V--f--er-u--pas-e-- ---o --r--. V_ f____ u_ p______ p___ p_____ V- f-z-r u- p-s-e-o p-l- p-r-o- ------------------------------- Vá fazer um passeio pelo porto. 0
Које још знаменитости постоје? Q-e-a-r--õ-s-t-r--t--as -á mais? Q__ a_______ t_________ h_ m____ Q-e a-r-ç-e- t-r-s-i-a- h- m-i-? -------------------------------- Que atrações turísticas há mais? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (BR) (1-100) МП3 португалски (BR) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!