Рјечник

sr У граду   »   zh 在城里

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25[二十五]

25 [Èrshíwǔ]

在城里

zài chéng lǐ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. 我 要 ---车- 去 。 我 要 到 火__ 去 。 我 要 到 火-站 去 。 ------------- 我 要 到 火车站 去 。 0
wǒ---- d-- -u-chē zhà- q-. w_ y__ d__ h_____ z___ q__ w- y-o d-o h-ǒ-h- z-à- q-. -------------------------- wǒ yào dào huǒchē zhàn qù.
Хтео / хтела бих до аеродрома. 我 - - --场 --。 我 要 到 飞__ 去 。 我 要 到 飞-场 去 。 ------------- 我 要 到 飞机场 去 。 0
Wǒ -ào-----f--jī c--n- --. W_ y__ d__ f____ c____ q__ W- y-o d-o f-i-ī c-ǎ-g q-. -------------------------- Wǒ yào dào fēijī chǎng qù.
Хтео / хтела бих до центра града. 我 要 ------- 。 我 要 到 市__ 去 。 我 要 到 市-心 去 。 ------------- 我 要 到 市中心 去 。 0
Wǒ-y---d---shì--hōng--- -ù. W_ y__ d__ s__ z_______ q__ W- y-o d-o s-ì z-ō-g-ī- q-. --------------------------- Wǒ yào dào shì zhōngxīn qù.
Како да идем до железничке станице? 到-火---怎- 走-? 到 火__ 怎_ 走 ? 到 火-站 怎- 走 ? ------------ 到 火车站 怎么 走 ? 0
D-----ǒch----à--z-nme----? D__ h_____ z___ z____ z___ D-o h-ǒ-h- z-à- z-n-e z-u- -------------------------- Dào huǒchē zhàn zěnme zǒu?
Како да идем до аеродрома? 到 飞---怎--走-? 到 飞__ 怎_ 走 ? 到 飞-场 怎- 走 ? ------------ 到 飞机场 怎么 走 ? 0
Dà- f-ijī -hǎ-- zě--e -ǒ-? D__ f____ c____ z____ z___ D-o f-i-ī c-ǎ-g z-n-e z-u- -------------------------- Dào fēijī chǎng zěnme zǒu?
Како да идем до центра града? 到-市---怎么-走-? 到 市__ 怎_ 走 ? 到 市-心 怎- 走 ? ------------ 到 市中心 怎么 走 ? 0
D-- -hì--hō-gxī---ěn-e--ǒ-? D__ s__ z_______ z____ z___ D-o s-ì z-ō-g-ī- z-n-e z-u- --------------------------- Dào shì zhōngxīn zěnme zǒu?
Требам такси. 我-需- 一---租- 。 我 需_ 一_ 出__ 。 我 需- 一- 出-车 。 ------------- 我 需要 一辆 出租车 。 0
W---ū-ào -ī---àn---hūz--c--. W_ x____ y_ l____ c____ c___ W- x-y-o y- l-à-g c-ū-ū c-ē- ---------------------------- Wǒ xūyào yī liàng chūzū chē.
Требам план града. 我 需---- -- -图-。 我 需_ 一_ 城_ 地_ 。 我 需- 一- 城- 地- 。 --------------- 我 需要 一张 城市 地图 。 0
W- xū-ào -ī zh--- chén---ì-dì--. W_ x____ y_ z____ c_______ d____ W- x-y-o y- z-ā-g c-é-g-h- d-t-. -------------------------------- Wǒ xūyào yī zhāng chéngshì dìtú.
Требам хотел. 我---- ---。 我 要 住 宾_ 。 我 要 住 宾- 。 ---------- 我 要 住 宾馆 。 0
Wǒ-yào -hù bī-guǎn. W_ y__ z__ b_______ W- y-o z-ù b-n-u-n- ------------------- Wǒ yào zhù bīnguǎn.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. 我-- --一辆 车-。 我 要 租 一_ 车 。 我 要 租 一- 车 。 ------------ 我 要 租 一辆 车 。 0
W- y---z--y--l---- c--. W_ y__ z_ y_ l____ c___ W- y-o z- y- l-à-g c-ē- ----------------------- Wǒ yào zū yī liàng chē.
Овде је моја кредитна картица. 这是 -- -用卡 。 这_ 我_ 信__ 。 这- 我- 信-卡 。 ----------- 这是 我的 信用卡 。 0
Z---sh- -ǒ d- ---y-n-k-. Z__ s__ w_ d_ x_________ Z-è s-ì w- d- x-n-ò-g-ǎ- ------------------------ Zhè shì wǒ de xìnyòngkǎ.
Овде је моја возачка дозвола. 这---- -驶证/驾照 。 这_ 我_ 驾_____ 。 这- 我- 驾-证-驾- 。 -------------- 这是 我的 驾驶证/驾照 。 0
Z---sh---- -------h---hèn-/ --àzhào. Z__ s__ w_ d_ j_____ z_____ j_______ Z-è s-ì w- d- j-à-h- z-è-g- j-à-h-o- ------------------------------------ Zhè shì wǒ de jiàshǐ zhèng/ jiàzhào.
Шта се има видети у граду? 这-城-- --什--景-- -- 参- ？ 这 城__ 有 什_ 景__ 可_ 参_ ？ 这 城-里 有 什- 景-儿 可- 参- ？ ---------------------- 这 城市里 有 什么 景点儿 可以 参观 ？ 0
Zhè -hé--sh--li-yǒ- sh--me -ǐ----ǎ- -r ---- --n-u--? Z__ c_______ l_ y__ s__ m_ j_______ e_ k___ c_______ Z-è c-é-g-h- l- y-u s-é m- j-n-d-ǎ- e- k-y- c-n-u-n- ---------------------------------------------------- Zhè chéngshì li yǒu shé me jǐngdiǎn er kěyǐ cānguān?
Идите у стари град. 您-去-古----。 您 去 古_ 吧 。 您 去 古- 吧 。 ---------- 您 去 古城 吧 。 0
N---qù -----ng--a. N__ q_ g______ b__ N-n q- g-c-é-g b-. ------------------ Nín qù gǔchéng ba.
Направите обилазак града. 您-可---车-环城 一游 。 您 可_ 乘_ 环_ 一_ 。 您 可- 乘- 环- 一- 。 --------------- 您 可以 乘车 环城 一游 。 0
Ní--kěy-----n---hē h--- c-én---ī-y-u. N__ k___ c____ c__ h___ c____ y_ y___ N-n k-y- c-é-g c-ē h-á- c-é-g y- y-u- ------------------------------------- Nín kěyǐ chéng chē huán chéng yī yóu.
Идите до луке. 您-去-港- 吧-。 您 去 港_ 吧 。 您 去 港- 吧 。 ---------- 您 去 港口 吧 。 0
N-- -- --ngkǒ- b-. N__ q_ g______ b__ N-n q- g-n-k-u b-. ------------------ Nín qù gǎngkǒu ba.
Направите обилазак лукe. 您 -着 港口 走一走 。 您 沿_ 港_ 走__ 。 您 沿- 港- 走-走 。 ------------- 您 沿着 港口 走一走 。 0
Ní- -án--e--ǎngkǒ----u--ī --u. N__ y_____ g______ z__ y_ z___ N-n y-n-h- g-n-k-u z-u y- z-u- ------------------------------ Nín yánzhe gǎngkǒu zǒu yī zǒu.
Које још знаменитости постоје? 除此之外 -有-什么 名--- ？ 除___ 还_ 什_ 名___ ？ 除-之- 还- 什- 名-古- ？ ----------------- 除此之外 还有 什么 名胜古迹 ？ 0
Ch-----zh---à--h-i-y-u shé-me mín---è-- gǔjī? C__ c_ z__ w__ h__ y__ s__ m_ m________ g____ C-ú c- z-ī w-i h-i y-u s-é m- m-n-s-è-g g-j-? --------------------------------------------- Chú cǐ zhī wài hái yǒu shé me míngshèng gǔjī?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!