Рјечник

sr У граду   »   ur ‫شہر میں‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [پچیس]‬

pachees

‫شہر میں‬

[shehar mein]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫--ں-----ش- ج--ا------ ---‬ ‫میں اسٹیشن جانا چاہتا ہوں‬ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- --------------------------- ‫میں اسٹیشن جانا چاہتا ہوں‬ 0
muj-- --ation --n---ai mujhe station jana hai m-j-e s-a-i-n j-n- h-i ---------------------- mujhe station jana hai
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫--- --ا-- اڈے جا-- چا-ت-----‬ ‫میں ہوائی اڈے جانا چاہتا ہوں‬ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ------------------------------ ‫میں ہوائی اڈے جانا چاہتا ہوں‬ 0
m-----a---o-- -a-a h-i mujhe airport jana hai m-j-e a-r-o-t j-n- h-i ---------------------- mujhe airport jana hai
Хтео / хтела бих до центра града. ‫--ں--ہ- -ے-----م-ں-جانا-چ--ت---وں‬ ‫میں شہر کے وسط میں جانا چاہتا ہوں‬ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ----------------------------------- ‫میں شہر کے وسط میں جانا چاہتا ہوں‬ 0
mu-h- she--- m-----an- hai mujhe shehar mein jana hai m-j-e s-e-a- m-i- j-n- h-i -------------------------- mujhe shehar mein jana hai
Како да идем до железничке станице? ‫--ں اسٹ--- --سے-پ---و- گا؟‬ ‫میں اسٹیشن کیسے پہنچوں گا؟‬ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ---------------------------- ‫میں اسٹیشن کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m------a-ion--ai----p---c-oo---a? mein station kaisay pahuchoon ga? m-i- s-a-i-n k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein station kaisay pahuchoon ga?
Како да идем до аеродрома? ‫--ں ہو----ا------ے پ----ں --؟‬ ‫میں ہوائی اڈے کیسے پہنچوں گا؟‬ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------- ‫میں ہوائی اڈے کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m--- airpo-t kaisay p-hu----n -a? mein airport kaisay pahuchoon ga? m-i- a-r-o-t k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein airport kaisay pahuchoon ga?
Како да идем до центра града? ‫م-ں-شہ- کے --ط میں -یسے -ہ-چو--گ-؟‬ ‫میں شہر کے وسط میں کیسے پہنچوں گا؟‬ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------------ ‫میں شہر کے وسط میں کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m--- --eha- me-n-kai--y-p-h-c--on-ga? mein shehar mein kaisay pahuchoon ga? m-i- s-e-a- m-i- k-i-a- p-h-c-o-n g-? ------------------------------------- mein shehar mein kaisay pahuchoon ga?
Требам такси. ‫--ھے---ک ٹ-کسی----ئے‬ ‫مجھے ایک ٹیکسی چاہئے‬ ‫-ج-ے ا-ک ٹ-ک-ی چ-ہ-ے- ---------------------- ‫مجھے ایک ٹیکسی چاہئے‬ 0
mu--e--a-y ---h-ye mujhe taxy chahiye m-j-e t-x- c-a-i-e ------------------ mujhe taxy chahiye
Требам план града. ‫-جھے ش----- ا-- نقش--چا--ے‬ ‫مجھے شہر کا ایک نقشہ چاہئے‬ ‫-ج-ے ش-ر ک- ا-ک ن-ش- چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫مجھے شہر کا ایک نقشہ چاہئے‬ 0
m-j-e s-e--r ka --qs----ha-iye mujhe shehar ka naqsha chahiye m-j-e s-e-a- k- n-q-h- c-a-i-e ------------------------------ mujhe shehar ka naqsha chahiye
Требам хотел. ‫مج-ے -یک -وٹل-چا-ئے‬ ‫مجھے ایک ہوٹل چاہئے‬ ‫-ج-ے ا-ک ہ-ٹ- چ-ہ-ے- --------------------- ‫مجھے ایک ہوٹل چاہئے‬ 0
muj-- h-t-l--hah--e mujhe hotel chahiye m-j-e h-t-l c-a-i-e ------------------- mujhe hotel chahiye
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫م---ا-- گاڑی-ک--یہ----لی------ت---و-‬ ‫میں ایک گاڑی کرایہ پر لینا چاہتا ہوں‬ ‫-ی- ا-ک گ-ڑ- ک-ا-ہ پ- ل-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- -------------------------------------- ‫میں ایک گاڑی کرایہ پر لینا چاہتا ہوں‬ 0
m--n--i------i ---a---par----a cha-ta-hon mein aik gaari kiraya par lena chahta hon m-i- a-k g-a-i k-r-y- p-r l-n- c-a-t- h-n ----------------------------------------- mein aik gaari kiraya par lena chahta hon
Овде је моја кредитна картица. ‫ی--م----------کا-ڈ-ہ-‬ ‫یہ میرا کریڈٹ کارڈ ہے‬ ‫-ہ م-ر- ک-ی-ٹ ک-ر- ہ-‬ ----------------------- ‫یہ میرا کریڈٹ کارڈ ہے‬ 0
ye---e------t-c--d--ai yeh mera crdt card hai y-h m-r- c-d- c-r- h-i ---------------------- yeh mera crdt card hai
Овде је моја возачка дозвола. ‫----یر- -ر--ی--گ-ل-ئ-نس-ہ-‬ ‫یہ میرا ڈرائیونگ لائسنس ہے‬ ‫-ہ م-ر- ڈ-ا-ی-ن- ل-ئ-ن- ہ-‬ ---------------------------- ‫یہ میرا ڈرائیونگ لائسنس ہے‬ 0
y-- -er- -ic---e--ai yeh mera licence hai y-h m-r- l-c-n-e h-i -------------------- yeh mera licence hai
Шта се има видети у граду? ‫شہر--یں-----ن- -- --ے-ک-ا-ہے؟‬ ‫شہر میں دیکھنے کے لئے کیا ہے؟‬ ‫-ہ- م-ں د-ک-ن- ک- ل-ے ک-ا ہ-؟- ------------------------------- ‫شہر میں دیکھنے کے لئے کیا ہے؟‬ 0
she--r --in -ekh-ay-----i-e-k---h--? shehar mein dekhnay ke liye kya hai? s-e-a- m-i- d-k-n-y k- l-y- k-a h-i- ------------------------------------ shehar mein dekhnay ke liye kya hai?
Идите у стари град. ‫-پ-پرا---ش-ر میں--ا-ی-‬ ‫آپ پرانے شہر میں جائیں‬ ‫-پ پ-ا-ے ش-ر م-ں ج-ئ-ں- ------------------------ ‫آپ پرانے شہر میں جائیں‬ 0
aa--pu-a--y sh-ha----in aap puranay shehar mein a-p p-r-n-y s-e-a- m-i- ----------------------- aap puranay shehar mein
Направите обилазак града. ‫شہر --ں -ھ-م--‬ ‫شہر میں گھومیں‬ ‫-ہ- م-ں گ-و-ی-‬ ---------------- ‫شہر میں گھومیں‬ 0
sh-h-r-m-i- ghu---n shehar mein ghumain s-e-a- m-i- g-u-a-n ------------------- shehar mein ghumain
Идите до луке. ‫--درگ-ہ-پر جائیں‬ ‫بندرگاہ پر جائیں‬ ‫-ن-ر-ا- پ- ج-ئ-ں- ------------------ ‫بندرگاہ پر جائیں‬ 0
b-nd--g-a- -ar bandargaah par b-n-a-g-a- p-r -------------- bandargaah par
Направите обилазак лукe. ‫--در--ہ-ک--سی----یں‬ ‫بندرگاہ کی سیر کریں‬ ‫-ن-ر-ا- ک- س-ر ک-ی-‬ --------------------- ‫بندرگاہ کی سیر کریں‬ 0
ba--ar---h ki --i- ka--n bandargaah ki sair karen b-n-a-g-a- k- s-i- k-r-n ------------------------ bandargaah ki sair karen
Које још знаменитости постоје? ‫اس----علا-ہ--یکھنے ک- --ا ک-ا---زی------‬ ‫اس کے علاوہ دیکھنے کی کیا کیا چیزیں ہیں؟‬ ‫-س ک- ع-ا-ہ د-ک-ن- ک- ک-ا ک-ا چ-ز-ں ہ-ں-‬ ------------------------------------------ ‫اس کے علاوہ دیکھنے کی کیا کیا چیزیں ہیں؟‬ 0
i-----ila-- --- -e-hnay -i -ya ---e-- ha--? is ke ilawa kya dekhnay ki kya cheeze hain? i- k- i-a-a k-a d-k-n-y k- k-a c-e-z- h-i-? ------------------------------------------- is ke ilawa kya dekhnay ki kya cheeze hain?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!