Рјечник

sr У граду   »   ur ‫شہر میں‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [پچیس]‬

pachees

‫شہر میں‬

[shehar mein]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫م---ا---شن ---- چ-ہ---ہو-‬ ‫___ ا_____ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- --------------------------- ‫میں اسٹیشن جانا چاہتا ہوں‬ 0
m--he -t----- jan----i m____ s______ j___ h__ m-j-e s-a-i-n j-n- h-i ---------------------- mujhe station jana hai
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫--ں--وائ----ے-ج-ن--چا--- ہ--‬ ‫___ ہ____ ا__ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ------------------------------ ‫میں ہوائی اڈے جانا چاہتا ہوں‬ 0
mu-h- a--port -----h-i m____ a______ j___ h__ m-j-e a-r-o-t j-n- h-i ---------------------- mujhe airport jana hai
Хтео / хтела бих до центра града. ‫م-- -----ے وس---یں-جانا-چاہ-----ں‬ ‫___ ش__ ک_ و__ م__ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ----------------------------------- ‫میں شہر کے وسط میں جانا چاہتا ہوں‬ 0
m--h-----har -e---j--a-hai m____ s_____ m___ j___ h__ m-j-e s-e-a- m-i- j-n- h-i -------------------------- mujhe shehar mein jana hai
Како да идем до железничке станице? ‫میں -سٹ--ن-کی-ے پ-نچ-ں-گ-؟‬ ‫___ ا_____ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ---------------------------- ‫میں اسٹیشن کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m--- st---o-----s----a-ucho-- g-? m___ s______ k_____ p________ g__ m-i- s-a-i-n k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein station kaisay pahuchoon ga?
Како да идем до аеродрома? ‫----ہ-----ا-- ک--ے --ن-و--گا؟‬ ‫___ ہ____ ا__ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------- ‫میں ہوائی اڈے کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m-in -ir-o-t--ai-a--pa--cho---g-? m___ a______ k_____ p________ g__ m-i- a-r-o-t k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein airport kaisay pahuchoon ga?
Како да идем до центра града? ‫م-ں ش-ر-کے---ط---ں کیسے پہن-------‬ ‫___ ش__ ک_ و__ م__ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------------ ‫میں شہر کے وسط میں کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
mei- s--h----ei- k--s-y -ahuc--o- -a? m___ s_____ m___ k_____ p________ g__ m-i- s-e-a- m-i- k-i-a- p-h-c-o-n g-? ------------------------------------- mein shehar mein kaisay pahuchoon ga?
Требам такси. ‫--ھے---ک-ٹیک-ی -ا--ے‬ ‫____ ا__ ٹ____ چ_____ ‫-ج-ے ا-ک ٹ-ک-ی چ-ہ-ے- ---------------------- ‫مجھے ایک ٹیکسی چاہئے‬ 0
mu------xy ----i-e m____ t___ c______ m-j-e t-x- c-a-i-e ------------------ mujhe taxy chahiye
Требам план града. ‫مجھے-شہر-ک----ک-نقش--چاہ-ے‬ ‫____ ش__ ک_ ا__ ن___ چ_____ ‫-ج-ے ش-ر ک- ا-ک ن-ش- چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫مجھے شہر کا ایک نقشہ چاہئے‬ 0
m--h--she-ar ka na-s-a-c---iye m____ s_____ k_ n_____ c______ m-j-e s-e-a- k- n-q-h- c-a-i-e ------------------------------ mujhe shehar ka naqsha chahiye
Требам хотел. ‫--ھ----ک -وٹ---ا---‬ ‫____ ا__ ہ___ چ_____ ‫-ج-ے ا-ک ہ-ٹ- چ-ہ-ے- --------------------- ‫مجھے ایک ہوٹل چاہئے‬ 0
m---e-h-te---hah--e m____ h____ c______ m-j-e h-t-l c-a-i-e ------------------- mujhe hotel chahiye
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫-یں --ک گا-- ک-ای- پر---ن------- ہوں‬ ‫___ ا__ گ___ ک____ پ_ ل___ چ____ ہ___ ‫-ی- ا-ک گ-ڑ- ک-ا-ہ پ- ل-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- -------------------------------------- ‫میں ایک گاڑی کرایہ پر لینا چاہتا ہوں‬ 0
mei--aik ga--i--ir-y----- l------a-t- hon m___ a__ g____ k_____ p__ l___ c_____ h__ m-i- a-k g-a-i k-r-y- p-r l-n- c-a-t- h-n ----------------------------------------- mein aik gaari kiraya par lena chahta hon
Овде је моја кредитна картица. ‫یہ م-را-کریڈٹ ک----ہ-‬ ‫__ م___ ک____ ک___ ہ__ ‫-ہ م-ر- ک-ی-ٹ ک-ر- ہ-‬ ----------------------- ‫یہ میرا کریڈٹ کارڈ ہے‬ 0
yeh m-ra --dt--a---hai y__ m___ c___ c___ h__ y-h m-r- c-d- c-r- h-i ---------------------- yeh mera crdt card hai
Овде је моја возачка дозвола. ‫ی- م-ر--ڈرائیو-- -ائس-- ہے‬ ‫__ م___ ڈ_______ ل_____ ہ__ ‫-ہ م-ر- ڈ-ا-ی-ن- ل-ئ-ن- ہ-‬ ---------------------------- ‫یہ میرا ڈرائیونگ لائسنس ہے‬ 0
ye--me---licenc- --i y__ m___ l______ h__ y-h m-r- l-c-n-e h-i -------------------- yeh mera licence hai
Шта се има видети у граду? ‫شہر می- د-کھ-ے--- -----ی-----‬ ‫___ م__ د_____ ک_ ل__ ک__ ہ___ ‫-ہ- م-ں د-ک-ن- ک- ل-ے ک-ا ہ-؟- ------------------------------- ‫شہر میں دیکھنے کے لئے کیا ہے؟‬ 0
s--har-m----de-h--y----l--e k-a--ai? s_____ m___ d______ k_ l___ k__ h___ s-e-a- m-i- d-k-n-y k- l-y- k-a h-i- ------------------------------------ shehar mein dekhnay ke liye kya hai?
Идите у стари град. ‫-- --ا-------م-- جا--ں‬ ‫__ پ____ ش__ م__ ج_____ ‫-پ پ-ا-ے ش-ر م-ں ج-ئ-ں- ------------------------ ‫آپ پرانے شہر میں جائیں‬ 0
a-- -uran-y--h-h-- m--n a__ p______ s_____ m___ a-p p-r-n-y s-e-a- m-i- ----------------------- aap puranay shehar mein
Направите обилазак града. ‫شہ- -یں-گ-و--ں‬ ‫___ م__ گ______ ‫-ہ- م-ں گ-و-ی-‬ ---------------- ‫شہر میں گھومیں‬ 0
s------me-n -hu---n s_____ m___ g______ s-e-a- m-i- g-u-a-n ------------------- shehar mein ghumain
Идите до луке. ‫-ند-گا- پ--ج-ئیں‬ ‫_______ پ_ ج_____ ‫-ن-ر-ا- پ- ج-ئ-ں- ------------------ ‫بندرگاہ پر جائیں‬ 0
ba-d-----h---r b_________ p__ b-n-a-g-a- p-r -------------- bandargaah par
Направите обилазак лукe. ‫-ن--گ----- سیر کری-‬ ‫_______ ک_ س__ ک____ ‫-ن-ر-ا- ک- س-ر ک-ی-‬ --------------------- ‫بندرگاہ کی سیر کریں‬ 0
b--da-ga---ki----r --ren b_________ k_ s___ k____ b-n-a-g-a- k- s-i- k-r-n ------------------------ bandargaah ki sair karen
Које још знаменитости постоје? ‫---ک---ل----دیکھنے--ی --- ----چ-زی----ں؟‬ ‫__ ک_ ع____ د_____ ک_ ک__ ک__ چ____ ہ____ ‫-س ک- ع-ا-ہ د-ک-ن- ک- ک-ا ک-ا چ-ز-ں ہ-ں-‬ ------------------------------------------ ‫اس کے علاوہ دیکھنے کی کیا کیا چیزیں ہیں؟‬ 0
i--k- i-awa --a-de-hna- ki--y--c-e-ze h--n? i_ k_ i____ k__ d______ k_ k__ c_____ h____ i- k- i-a-a k-a d-k-n-y k- k-a c-e-z- h-i-? ------------------------------------------- is ke ilawa kya dekhnay ki kya cheeze hain?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!