Рјечник

sr У граду   »   mr शहरात

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

२५ [पंचवीस]

25 [Pan̄cavīsa]

शहरात

śaharāta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. मल- स्ट-------ा--े --े. म_ स्____ जा__ आ__ म-ा स-ट-श-ल- ज-य-े आ-े- ----------------------- मला स्टेशनला जायचे आहे. 0
ma----ṭ-śan-lā-j---cē ---. m___ s________ j_____ ā___ m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Хтео / хтела бих до аеродрома. मला-विम--त-ावर -ा-चे आ-े. म_ वि______ जा__ आ__ म-ा व-म-न-ळ-व- ज-य-े आ-े- ------------------------- मला विमानतळावर जायचे आहे. 0
Mal- v-māna----v--a --y-c- --ē. M___ v_____________ j_____ ā___ M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Хтео / хтела бих до центра града. मला -हराच-या -ध-यव--ती----ाणी----चे-आह-. म_ श____ म_____ ठि__ जा__ आ__ म-ा श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- ज-य-े आ-े- ---------------------------------------- मला शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी जायचे आहे. 0
M-l---aharā-yā--a--y-va-t---hi--ṇ- -----ē-ā--. M___ ś________ m__________ ṭ______ j_____ ā___ M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Како да идем до железничке станице? मी --ट-श--- कसा /---ी-ज--? मी स्____ क_ / क_ जा__ म- स-ट-श-ल- क-ा / क-ी ज-ऊ- -------------------------- मी स्टेशनला कसा / कशी जाऊ? 0
M--sṭ-ś--a-- ----/-kaś- jā'-? M_ s________ k____ k___ j____ M- s-ē-a-a-ā k-s-/ k-ś- j-'-? ----------------------------- Mī sṭēśanalā kasā/ kaśī jā'ū?
Како да идем до аеродрома? मी-विम-नतळावर कसा---क-ी-जा-? मी वि______ क_ / क_ जा__ म- व-म-न-ळ-व- क-ा / क-ी ज-ऊ- ---------------------------- मी विमानतळावर कसा / कशी जाऊ? 0
M---imānat-ḷ--a-a-------k--- --'ū? M_ v_____________ k____ k___ j____ M- v-m-n-t-ḷ-v-r- k-s-/ k-ś- j-'-? ---------------------------------- Mī vimānataḷāvara kasā/ kaśī jā'ū?
Како да идем до центра града? म---हरा---ा-मध-यवर्-ी-----णी--सा---कशी ज-ऊ? मी श____ म_____ ठि__ क_ / क_ जा__ म- श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- क-ा / क-ी ज-ऊ- ------------------------------------------- मी शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी कसा / कशी जाऊ? 0
M--ś---r-c-ā mad-ya-a--ī ṭhik--- --s-- --ś- --'-? M_ ś________ m__________ ṭ______ k____ k___ j____ M- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī k-s-/ k-ś- j-'-? ------------------------------------------------- Mī śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī kasā/ kaśī jā'ū?
Требам такси. म-- -क टॅक-स--प-ह-जे. म_ ए_ टॅ__ पा___ म-ा ए- ट-क-स- प-ह-ज-. --------------------- मला एक टॅक्सी पाहिजे. 0
M--ā -k----------hi--. M___ ē__ ṭ____ p______ M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Требам план града. म-ा--हरा-ा---ाशा पा--ज-. म_ श___ न__ पा___ म-ा श-र-च- न-ा-ा प-ह-ज-. ------------------------ मला शहराचा नकाशा पाहिजे. 0
M-l--ś-ha-ā---nakāś--pāhi-ē. M___ ś_______ n_____ p______ M-l- ś-h-r-c- n-k-ś- p-h-j-. ---------------------------- Malā śaharācā nakāśā pāhijē.
Требам хотел. मल- एक-हॉट-- --ह---. म_ ए_ हॉ__ पा___ म-ा ए- ह-ट-ल प-ह-ज-. -------------------- मला एक हॉटेल पाहिजे. 0
M-----k- --ṭ--a p-h--ē. M___ ē__ h_____ p______ M-l- ē-a h-ṭ-l- p-h-j-. ----------------------- Malā ēka hŏṭēla pāhijē.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. मला--क-गाड---ा-्-ा-- -्य---ी-आह-. म_ ए_ गा_ भा___ घ्___ आ__ म-ा ए- ग-ड- भ-ड-य-न- घ-य-य-ी आ-े- --------------------------------- मला एक गाडी भाड्याने घ्यायची आहे. 0
M-lā---a-gā-- b-āḍyān- g-yāy--ī--h-. M___ ē__ g___ b_______ g_______ ā___ M-l- ē-a g-ḍ- b-ā-y-n- g-y-y-c- ā-ē- ------------------------------------ Malā ēka gāḍī bhāḍyānē ghyāyacī āhē.
Овде је моја кредитна картица. हे-माझ- क्-े-ी- कार-ड-आ-े. हे मा_ क्___ का__ आ__ ह- म-झ- क-र-ड-ट क-र-ड आ-े- -------------------------- हे माझे क्रेडीट कार्ड आहे. 0
H--m---ē-k--ḍ-ṭa--ā--- āh-. H_ m____ k______ k____ ā___ H- m-j-ē k-ē-ī-a k-r-a ā-ē- --------------------------- Hē mājhē krēḍīṭa kārḍa āhē.
Овде је моја возачка дозвола. हा -ा-- ------ आ--. हा मा_ प___ आ__ ह- म-झ- प-व-न- आ-े- ------------------- हा माझा परवाना आहे. 0
H---āj-ā paravān- āhē. H_ m____ p_______ ā___ H- m-j-ā p-r-v-n- ā-ē- ---------------------- Hā mājhā paravānā āhē.
Шта се има видети у граду? शह--- ब-ण------खे --य ---? श___ ब______ का_ आ__ श-र-त ब-ण-य-स-र-े क-य आ-े- -------------------------- शहरात बघण्यासारखे काय आहे? 0
Śaha---- ---haṇ-ās--akhē-k-ya---ē? Ś_______ b______________ k___ ā___ Ś-h-r-t- b-g-a-y-s-r-k-ē k-y- ā-ē- ---------------------------------- Śaharāta baghaṇyāsārakhē kāya āhē?
Идите у стари град. आप- शह---्या---न्-ा-भाग-ल---े- -्या. आ__ श____ जु__ भा__ भे_ द्__ आ-ण श-र-च-य- ज-न-य- भ-ग-ल- भ-ट द-य-. ------------------------------------ आपण शहराच्या जुन्या भागाला भेट द्या. 0
Ā-aṇa ś-h-rācyā-ju--yā--h--ā-ā-b-ē---d-ā. Ā____ ś________ j_____ b______ b____ d___ Ā-a-a ś-h-r-c-ā j-n-y- b-ā-ā-ā b-ē-a d-ā- ----------------------------------------- Āpaṇa śaharācyā jun'yā bhāgālā bhēṭa dyā.
Направите обилазак града. आ-- -ह-दर्-नाल--ज-. आ__ श_______ जा_ आ-ण श-र-र-श-ा-ा ज-. ------------------- आपण शहरदर्शनाला जा. 0
Ā--ṇa -a--r--a--a-ālā-j-. Ā____ ś______________ j__ Ā-a-a ś-h-r-d-r-a-ā-ā j-. ------------------------- Āpaṇa śaharadarśanālā jā.
Идите до луке. आ-- ------- ज-. आ__ बं____ जा_ आ-ण ब-द-ा-र ज-. --------------- आपण बंदरावर जा. 0
Āpaṇa ---d-rā--ra -ā. Ā____ b__________ j__ Ā-a-a b-n-a-ā-a-a j-. --------------------- Āpaṇa bandarāvara jā.
Направите обилазак лукe. आपण-बंदरद--शन---ा. आ__ बं______ क__ आ-ण ब-द-द-्-न क-ा- ------------------ आपण बंदरदर्शन करा. 0
Āp-ṇ- --n-a-a-a--a-a-k--ā. Ā____ b_____________ k____ Ā-a-a b-n-a-a-a-ś-n- k-r-. -------------------------- Āpaṇa bandaradarśana karā.
Које још знаменитости постоје? या-च-या--्य--रि-्--------स--ख-य-----ी-जा---आ-ेत---? यां__ व्_____ ब_______ आ__ जा_ आ__ का_ य-ं-्-ा व-य-ि-ि-्- ब-ण-य-स-र-्-ा आ-ख- ज-ग- आ-े- क-? --------------------------------------------------- यांच्या व्यतिरिक्त बघण्यासारख्या आणखी जागा आहेत का? 0
Y-n--y----atir-kta b-gha--ā-ār-khy--āṇ------āgā-ā-ē-a-kā? Y_____ v_________ b_______________ ā_____ j___ ā____ k__ Y-n-c-ā v-a-i-i-t- b-g-a-y-s-r-k-y- ā-a-h- j-g- ā-ē-a k-? --------------------------------------------------------- Yān̄cyā vyatirikta baghaṇyāsārakhyā āṇakhī jāgā āhēta kā?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + марати (1-100) МП3 марати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!