Рјечник

sr На путу   »   uk В дорозі

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [тридцять сім]

37 [trydtsyatʹ sim]

В дорозі

V dorozi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Он се вози мотором. Він-їд- н--м-т-ц--л-. В__ ї__ н_ м_________ В-н ї-е н- м-т-ц-к-і- --------------------- Він їде на мотоциклі. 0
V-n ïd- n--m-t-t-y--i. V__ ï__ n_ m__________ V-n i-d- n- m-t-t-y-l-. ----------------------- Vin ïde na mototsykli.
Он се вози бициклом. В-н--де ----е-осипеді. В__ ї__ н_ в__________ В-н ї-е н- в-л-с-п-д-. ---------------------- Він їде на велосипеді. 0
V-- ---e n- ve-os--e--. V__ ï__ n_ v__________ V-n i-d- n- v-l-s-p-d-. ----------------------- Vin ïde na velosypedi.
Он иде пешке. Він -де-пі---. В__ й__ п_____ В-н й-е п-ш-и- -------------- Він йде пішки. 0
Vi- y-de-p-shky. V__ y̆__ p______ V-n y-d- p-s-k-. ---------------- Vin y̆de pishky.
Он путује бродом. Він -ли---на-ко--б-і. В__ п____ н_ к_______ В-н п-и-е н- к-р-б-і- --------------------- Він пливе на кораблі. 0
Vin -l----n--kor-b-i. V__ p____ n_ k_______ V-n p-y-e n- k-r-b-i- --------------------- Vin plyve na korabli.
Он се вози чамцем. Ві--п-иве--а ч-в-і. В__ п____ н_ ч_____ В-н п-и-е н- ч-в-і- ------------------- Він пливе на човні. 0
Vi- p---- -- c-o-ni. V__ p____ n_ c______ V-n p-y-e n- c-o-n-. -------------------- Vin plyve na chovni.
Он плива. Він пл--е. В__ п_____ В-н п-и-е- ---------- Він пливе. 0
Vi- -ly-e. V__ p_____ V-n p-y-e- ---------- Vin plyve.
Да ли је овде опасно? Ч- т-- --б--п-ч-о? Ч_ т__ н__________ Ч- т-т н-б-з-е-н-? ------------------ Чи тут небезпечно? 0
C-- -u- -ebezpe-hn-? C__ t__ n___________ C-y t-t n-b-z-e-h-o- -------------------- Chy tut nebezpechno?
Да ли је опасно сам стопирати? Чи-н--ез----о----ом- - са-і----до--жу--т-? Ч_ н_________ с_____ / с____ п____________ Ч- н-б-з-е-н- с-м-м- / с-м-й п-д-р-ж-в-т-? ------------------------------------------ Чи небезпечно самому / самій подорожувати? 0
C-- -e--z-ech---s-momu-/-sam-y̆-po---o-hu-a-y? C__ n__________ s_____ / s____ p_____________ C-y n-b-z-e-h-o s-m-m- / s-m-y- p-d-r-z-u-a-y- ---------------------------------------------- Chy nebezpechno samomu / samiy̆ podorozhuvaty?
Да ли је опасно шетати ноћу? Чи-н---зп--н---н-чі----о---/ --м-- -ул-т-? Ч_ н_________ в____ с_____ / с____ г______ Ч- н-б-з-е-н- в-о-і с-м-м- / с-м-й г-л-т-? ------------------------------------------ Чи небезпечно вночі самому / самій гуляти? 0
Ch- -eb--p-ch-- -noc----am--- / s-miy̆ hul--t-? C__ n__________ v_____ s_____ / s____ h_______ C-y n-b-z-e-h-o v-o-h- s-m-m- / s-m-y- h-l-a-y- ----------------------------------------------- Chy nebezpechno vnochi samomu / samiy̆ hulyaty?
Погрешили смо пут. М- заб--к-ли. М_ з_________ М- з-б-у-а-и- ------------- Ми заблукали. 0
M- ----ukaly. M_ z_________ M- z-b-u-a-y- ------------- My zablukaly.
На погрешном смо путу. М- -а-н---а------м- ш----. М_ н_ н____________ ш_____ М- н- н-п-а-и-ь-о-у ш-я-у- -------------------------- Ми на неправильному шляху. 0
My na nep-------o-u-s--ya-h-. M_ n_ n____________ s________ M- n- n-p-a-y-ʹ-o-u s-l-a-h-. ----------------------------- My na nepravylʹnomu shlyakhu.
Морамо се вратити. Ми-пови-ні-п-в-р--тис-. М_ п______ п___________ М- п-в-н-і п-в-р-у-и-я- ----------------------- Ми повинні повернутися. 0
M- ------- pov-r---y---. M_ p______ p____________ M- p-v-n-i p-v-r-u-y-y-. ------------------------ My povynni povernutysya.
Где се овде може паркирати? Д- мо-----------п-р-уват-с-? Д_ м____ т__ п______________ Д- м-ж-а т-т п-и-а-к-в-т-с-? ---------------------------- Де можна тут припаркуватися? 0
D--mozhn- t-t-p--p-rk-v---s--? D_ m_____ t__ p_______________ D- m-z-n- t-t p-y-a-k-v-t-s-a- ------------------------------ De mozhna tut pryparkuvatysya?
Има ли овде паркиралиште? Ч--- -ут м-сц- дл- п-р---ки? Ч_ є т__ м____ д__ п________ Ч- є т-т м-с-е д-я п-р-о-к-? ---------------------------- Чи є тут місце для парковки? 0
C-- -- -ut mi-ts- dly- ---k-v-y? C__ y_ t__ m_____ d___ p________ C-y y- t-t m-s-s- d-y- p-r-o-k-? -------------------------------- Chy ye tut mistse dlya parkovky?
Колико дуго се овде може паркирати? Я- д--го ---н- -ут с-о-т-? Я_ д____ м____ т__ с______ Я- д-в-о м-ж-а т-т с-о-т-? -------------------------- Як довго можна тут стояти? 0
Y-k ---h- -o--n- t-t-s---a-y? Y__ d____ m_____ t__ s_______ Y-k d-v-o m-z-n- t-t s-o-a-y- ----------------------------- Yak dovho mozhna tut stoyaty?
Да ли скијате? Ви кат---е-- на---жах? В_ к________ н_ л_____ В- к-т-є-е-ь н- л-ж-х- ---------------------- Ви катаєтесь на лижах? 0
Vy ----yet-sʹ ----y--akh? V_ k_________ n_ l_______ V- k-t-y-t-s- n- l-z-a-h- ------------------------- Vy katayetesʹ na lyzhakh?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Ви-їде-е ----иж-ому лі----вг---? В_ ї____ н_ л______ л____ в_____ В- ї-е-е н- л-ж-о-у л-ф-і в-о-у- -------------------------------- Ви їдете на лижному ліфті вгору? 0
V- i-dete ---ly-hno----i--i---o-u? V_ ï____ n_ l_______ l____ v_____ V- i-d-t- n- l-z-n-m- l-f-i v-o-u- ---------------------------------- Vy ïdete na lyzhnomu lifti vhoru?
Могу ли се овде изнајмити скије? Т----ожна -зяти ---і-в---ока-? Т__ м____ в____ л___ в п______ Т-т м-ж-а в-я-и л-ж- в п-о-а-? ------------------------------ Тут можна взяти лижі в прокат? 0
T-t---zh-- --yat--lyz-i-v --ok-t? T__ m_____ v_____ l____ v p______ T-t m-z-n- v-y-t- l-z-i v p-o-a-? --------------------------------- Tut mozhna vzyaty lyzhi v prokat?

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!