Рјечник

sr На путу   »   uk В дорозі

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [тридцять сім]

37 [trydtsyatʹ sim]

В дорозі

[V dorozi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Он се вози мотором. В-- ї-- -а-мо----клі. Він їде на мотоциклі. В-н ї-е н- м-т-ц-к-і- --------------------- Він їде на мотоциклі. 0
V---ïde na mot-t---l-. Vin i-de na mototsykli. V-n i-d- n- m-t-t-y-l-. ----------------------- Vin ïde na mototsykli.
Он се вози бициклом. В-н---- на--елос--еді. Він їде на велосипеді. В-н ї-е н- в-л-с-п-д-. ---------------------- Він їде на велосипеді. 0
V-n i--- n---elos-p-d-. Vin i-de na velosypedi. V-n i-d- n- v-l-s-p-d-. ----------------------- Vin ïde na velosypedi.
Он иде пешке. В-- йде-п--ки. Він йде пішки. В-н й-е п-ш-и- -------------- Він йде пішки. 0
V-n --d--p---ky. Vin y-de pishky. V-n y-d- p-s-k-. ---------------- Vin y̆de pishky.
Он путује бродом. В-н--ли-е -а --раб-і. Він пливе на кораблі. В-н п-и-е н- к-р-б-і- --------------------- Він пливе на кораблі. 0
V-n-p-y-e-n--kora--i. Vin plyve na korabli. V-n p-y-e n- k-r-b-i- --------------------- Vin plyve na korabli.
Он се вози чамцем. В-- п---е------в--. Він пливе на човні. В-н п-и-е н- ч-в-і- ------------------- Він пливе на човні. 0
V-- p-yv- n- cho--i. Vin plyve na chovni. V-n p-y-e n- c-o-n-. -------------------- Vin plyve na chovni.
Он плива. Він --и-е. Він пливе. В-н п-и-е- ---------- Він пливе. 0
V----l-ve. Vin plyve. V-n p-y-e- ---------- Vin plyve.
Да ли је овде опасно? Ч- т-т -еб--п-чно? Чи тут небезпечно? Ч- т-т н-б-з-е-н-? ------------------ Чи тут небезпечно? 0
C-- -u---e-ezp--h-o? Chy tut nebezpechno? C-y t-t n-b-z-e-h-o- -------------------- Chy tut nebezpechno?
Да ли је опасно сам стопирати? Чи--е-е-печ---с-м----- с-м-й-п-дор-жу-ати? Чи небезпечно самому / самій подорожувати? Ч- н-б-з-е-н- с-м-м- / с-м-й п-д-р-ж-в-т-? ------------------------------------------ Чи небезпечно самому / самій подорожувати? 0
C-- n---z---h-- ---omu-/-s----̆ p----ozhuvat-? Chy nebezpechno samomu / samiy- podorozhuvaty? C-y n-b-z-e-h-o s-m-m- / s-m-y- p-d-r-z-u-a-y- ---------------------------------------------- Chy nebezpechno samomu / samiy̆ podorozhuvaty?
Да ли је опасно шетати ноћу? Чи неб--печ-о -ночі-с-мо---/ с--і--г--ят-? Чи небезпечно вночі самому / самій гуляти? Ч- н-б-з-е-н- в-о-і с-м-м- / с-м-й г-л-т-? ------------------------------------------ Чи небезпечно вночі самому / самій гуляти? 0
C-----bez----no v-o--i--amomu-/-s-mi-̆--uly-ty? Chy nebezpechno vnochi samomu / samiy- hulyaty? C-y n-b-z-e-h-o v-o-h- s-m-m- / s-m-y- h-l-a-y- ----------------------------------------------- Chy nebezpechno vnochi samomu / samiy̆ hulyaty?
Погрешили смо пут. М--з---ука-и. Ми заблукали. М- з-б-у-а-и- ------------- Ми заблукали. 0
My-z-bl--a-y. My zablukaly. M- z-b-u-a-y- ------------- My zablukaly.
На погрешном смо путу. Ми ---неп-ав-л-н--у шляху. Ми на неправильному шляху. М- н- н-п-а-и-ь-о-у ш-я-у- -------------------------- Ми на неправильному шляху. 0
M- -a-ne--a---ʹ-omu s-l-a-hu. My na nepravylʹnomu shlyakhu. M- n- n-p-a-y-ʹ-o-u s-l-a-h-. ----------------------------- My na nepravylʹnomu shlyakhu.
Морамо се вратити. Ми --в-н-і---ве-н--ис-. Ми повинні повернутися. М- п-в-н-і п-в-р-у-и-я- ----------------------- Ми повинні повернутися. 0
M---ovy--i-----rn-ty-ya. My povynni povernutysya. M- p-v-n-i p-v-r-u-y-y-. ------------------------ My povynni povernutysya.
Где се овде може паркирати? Де-мо-н----т--ри-а--у--т-с-? Де можна тут припаркуватися? Д- м-ж-а т-т п-и-а-к-в-т-с-? ---------------------------- Де можна тут припаркуватися? 0
De -oz----t-t-pryp--ku-----y-? De mozhna tut pryparkuvatysya? D- m-z-n- t-t p-y-a-k-v-t-s-a- ------------------------------ De mozhna tut pryparkuvatysya?
Има ли овде паркиралиште? Ч--є---т-м--ц- -----ар----и? Чи є тут місце для парковки? Ч- є т-т м-с-е д-я п-р-о-к-? ---------------------------- Чи є тут місце для парковки? 0
C-y--e---t---stse---y- parkovk-? Chy ye tut mistse dlya parkovky? C-y y- t-t m-s-s- d-y- p-r-o-k-? -------------------------------- Chy ye tut mistse dlya parkovky?
Колико дуго се овде може паркирати? Як-д-вго---ж-а--у--с-о-т-? Як довго можна тут стояти? Я- д-в-о м-ж-а т-т с-о-т-? -------------------------- Як довго можна тут стояти? 0
Y----ovho -oz----tut sto-at-? Yak dovho mozhna tut stoyaty? Y-k d-v-o m-z-n- t-t s-o-a-y- ----------------------------- Yak dovho mozhna tut stoyaty?
Да ли скијате? В----та-те---н---и-ах? Ви катаєтесь на лижах? В- к-т-є-е-ь н- л-ж-х- ---------------------- Ви катаєтесь на лижах? 0
Vy-k-t-y-te-ʹ -a l-zh---? Vy katayetesʹ na lyzhakh? V- k-t-y-t-s- n- l-z-a-h- ------------------------- Vy katayetesʹ na lyzhakh?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Ви --ете--- ли-н-му--іф-і-вго-у? Ви їдете на лижному ліфті вгору? В- ї-е-е н- л-ж-о-у л-ф-і в-о-у- -------------------------------- Ви їдете на лижному ліфті вгору? 0
V--ïde-e ---l-z----- l---i vhoru? Vy i-dete na lyzhnomu lifti vhoru? V- i-d-t- n- l-z-n-m- l-f-i v-o-u- ---------------------------------- Vy ïdete na lyzhnomu lifti vhoru?
Могу ли се овде изнајмити скије? Т-- м-ж-а вз-ти-ли-і в--рок-т? Тут можна взяти лижі в прокат? Т-т м-ж-а в-я-и л-ж- в п-о-а-? ------------------------------ Тут можна взяти лижі в прокат? 0
Tut--o--n- --ya-- ly-h- --pr--a-? Tut mozhna vzyaty lyzhi v prokat? T-t m-z-n- v-y-t- l-z-i v p-o-a-? --------------------------------- Tut mozhna vzyaty lyzhi v prokat?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!