Рјечник

sr На путу   »   fa ‫در راه‬

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

‫37 [سی و هفت]‬

‫37 [si va haft]‬‬‬

‫در راه‬

‫dar raah‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Он се вози мотором. ‫او-(مر-) ----وت-رسیکل--حر-----‌-ن-.‬ ‫__ (____ ب_ م_________ ح___ م______ ‫-و (-ر-) ب- م-ت-ر-ی-ل- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------------- ‫او (مرد) با موتورسیکلت حرکت می‌کند.‬ 0
‫-- -mor-- ba -o---rsi---t -ar-a---i--o--d--‬‬ ‫__ (_____ b_ m___________ h_____ m___________ ‫-o (-o-d- b- m-o-o-s-k-e- h-r-a- m---o-a-.-‬- ---------------------------------------------- ‫oo (mord) ba mootorsiklet harkat mi-konad.‬‬‬
Он се вози бициклом. ‫او--م-د) با ---------کت -ی--ند.‬ ‫__ (____ ب_ د_____ ح___ م______ ‫-و (-ر-) ب- د-چ-خ- ح-ک- م-‌-ن-.- --------------------------------- ‫او (مرد) با دوچرخه حرکت می‌کند.‬ 0
‫-- -mo--- ---dochar--------ka---i---nad.-‬‬ ‫__ (_____ b_ d_________ h_____ m___________ ‫-o (-o-d- b- d-c-a-k-e- h-r-a- m---o-a-.-‬- -------------------------------------------- ‫oo (mord) ba docharkheh harkat mi-konad.‬‬‬
Он иде пешке. ‫-و (---) پ-اده---‌-و-.‬ ‫__ (____ پ____ م______ ‫-و (-ر-) پ-ا-ه م-‌-و-.- ------------------------ ‫او (مرد) پیاده می‌رود.‬ 0
‫---(mor-) --yaa-e---i----d.‬-‬ ‫__ (_____ p_______ m__________ ‫-o (-o-d- p-y-a-e- m---o-d-‬-‬ ------------------------------- ‫oo (mord) piyaadeh mi-rood.‬‬‬
Он путује бродом. ‫او---ر-)-ب--کشت---ر-ت-م---ن--‬ ‫__ (____ ب_ ک___ ح___ م______ ‫-و (-ر-) ب- ک-ت- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------- ‫او (مرد) با کشتی حرکت می‌کند.‬ 0
‫----m--d)--a ----t---a-----mi----a--‬‬‬ ‫__ (_____ b_ k_____ h_____ m___________ ‫-o (-o-d- b- k-s-t- h-r-a- m---o-a-.-‬- ---------------------------------------- ‫oo (mord) ba keshti harkat mi-konad.‬‬‬
Он се вози чамцем. ‫ا- --ر-- -- قا-ق ح-کت--ی‌-ند.‬ ‫__ (____ ب_ ق___ ح___ م______ ‫-و (-ر-) ب- ق-ی- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------- ‫او (مرد) با قایق حرکت می‌کند.‬ 0
‫-o---ord--ba-g-aaye-h h-r--t-mi-k-na-.‬-‬ ‫__ (_____ b_ g_______ h_____ m___________ ‫-o (-o-d- b- g-a-y-g- h-r-a- m---o-a-.-‬- ------------------------------------------ ‫oo (mord) ba ghaayegh harkat mi-konad.‬‬‬
Он плива. ‫ا---مرد--شنا -ی----.‬ ‫__ (____ ش__ م______ ‫-و (-ر-) ش-ا م-‌-ن-.- ---------------------- ‫او (مرد) شنا می‌کند.‬ 0
‫-- (------s-------i--ona--‬-‬ ‫__ (_____ s_____ m___________ ‫-o (-o-d- s-e-a- m---o-a-.-‬- ------------------------------ ‫oo (mord) shenaa mi-konad.‬‬‬
Да ли је овде опасно? ‫-ین-ا ج-- -ط-نا-ی ا-ت؟‬ ‫_____ ج__ خ______ ا____ ‫-ی-ج- ج-ی خ-ر-ا-ی ا-ت-‬ ------------------------ ‫اینجا جای خطرناکی است؟‬ 0
‫-en-aa jaa-- kh--a--aak- -----‬‬ ‫______ j____ k__________ a______ ‫-e-j-a j-a-e k-a-a-n-a-i a-t-‬-‬ --------------------------------- ‫eenjaa jaaye khatarnaaki ast?‬‬‬
Да ли је опасно сам стопирати? ‫آ-ا-تنه--ی-ق-م زدن خ---اک-اس-؟‬ ‫___ ت_____ ق__ ز__ خ_____ ا____ ‫-ی- ت-ه-ی- ق-م ز-ن خ-ر-ا- ا-ت-‬ -------------------------------- ‫آیا تنهایی قدم زدن خطرناک است؟‬ 0
‫--y- tanhaa-i---a----zad-n k-a--r-a-k -s-?--‬ ‫____ t_______ g_____ z____ k_________ a______ ‫-a-a t-n-a-y- g-a-a- z-d-n k-a-a-n-a- a-t-‬-‬ ---------------------------------------------- ‫aaya tanhaayi ghadam zadan khatarnaak ast?‬‬‬
Да ли је опасно шетати ноћу? ‫-یا---اد- روی -ر شب --ر--ک--ست-‬ ‫___ پ____ ر__ د_ ش_ خ_____ ا____ ‫-ی- پ-ا-ه ر-ی د- ش- خ-ر-ا- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫آیا پیاده روی در شب خطرناک است؟‬ 0
‫aay- ---a--eh---o-e---r---a--kha-arnaak--s----‬ ‫____ p_______ r____ d__ s___ k_________ a______ ‫-a-a p-y-a-e- r-o-e d-r s-a- k-a-a-n-a- a-t-‬-‬ ------------------------------------------------ ‫aaya piyaadeh rooye dar shab khatarnaak ast?‬‬‬
Погрешили смо пут. ‫---راه ر--(با-ماش--- ا-تب-ه------ا-م-‬ ‫__ ر__ ر_ (__ م_____ ا_____ ر___ ا____ ‫-ا ر-ه ر- (-ا م-ش-ن- ا-ت-ا- ر-ت- ا-م-‬ --------------------------------------- ‫ما راه را (با ماشین) اشتباه رفته ایم.‬ 0
‫m- ---h--a (-a----shi-) esht--a-- rafte--i-.--‬ ‫__ r___ r_ (__ m_______ e________ r_____ i_____ ‫-a r-a- r- (-a m-a-h-n- e-h-e-a-h r-f-e- i-.-‬- ------------------------------------------------ ‫ma raah ra (ba maashin) eshtebaah rafteh im.‬‬‬
На погрешном смо путу. ‫-ا در م-ی- ا--------تی-.‬ ‫__ د_ م___ ا_____ ه______ ‫-ا د- م-ی- ا-ت-ا- ه-ت-م-‬ -------------------------- ‫ما در مسیر اشتباه هستیم.‬ 0
‫ma-dar mas----s-te---h -as-i--‬-‬ ‫__ d__ m____ e________ h_________ ‫-a d-r m-s-r e-h-e-a-h h-s-i-.-‬- ---------------------------------- ‫ma dar masir eshtebaah hastim.‬‬‬
Морамо се вратити. ‫-ما ب--- برگرد---‬ ‫ م_ ب___ ب________ ‫ م- ب-ی- ب-گ-د-م-‬ ------------------- ‫ ما باید برگردیم.‬ 0
‫ m---a---d--a--ar-i-.‬-‬ ‫ m_ b_____ b____________ ‫ m- b-a-a- b-r-a-d-m-‬-‬ ------------------------- ‫ ma baayad bargardim.‬‬‬
Где се овде може паркирати? ‫ا-نجا ک-- م-‌-و----ر- -رد-‬ ‫_____ ک__ م____ پ___ ک____ ‫-ی-ج- ک-ا م-‌-و- پ-ر- ک-د-‬ ---------------------------- ‫اینجا کجا می‌شود پارک کرد؟‬ 0
‫ee-j-a-k-jaa -----a-ad-p-a-k -ard?‬‬‬ ‫______ k____ m________ p____ k_______ ‫-e-j-a k-j-a m---h-v-d p-a-k k-r-?-‬- -------------------------------------- ‫eenjaa kojaa mi-shavad paark kard?‬‬‬
Има ли овде паркиралиште? ‫آ-ا ‫اینجا--ا--ی-گ--ست-‬ ‫___ ‫_____ پ______ ه____ ‫-ی- ‫-ی-ج- پ-ر-ی-گ ه-ت-‬ ------------------------- ‫آیا ‫اینجا پارکینگ هست؟‬ 0
‫aay--‫---------a-ki-- --s--‬‬--‬ ‫____ ‫______ p_______ h_________ ‫-a-a ‫-e-j-a p-a-k-n- h-s-?-‬-‬- --------------------------------- ‫aaya ‫eenjaa paarking hast?‬‬‬‬‬
Колико дуго се овде може паркирати? ‫-قدر م-‌ش-- ا---ا -ا------؟‬ ‫____ م____ ا____ پ___ ک____ ‫-ق-ر م-‌-و- ا-ن-ا پ-ر- ک-د-‬ ----------------------------- ‫چقدر می‌شود اینجا پارک کرد؟‬ 0
‫ch--hadr -i-shav-d--e-ja- ----k -ard?‬‬‬ ‫________ m________ e_____ p____ k_______ ‫-h-g-a-r m---h-v-d e-n-a- p-a-k k-r-?-‬- ----------------------------------------- ‫cheghadr mi-shavad eenjaa paark kard?‬‬‬
Да ли скијате? ‫ش-ا ا-ک- م--کنی--‬ ‫___ ا___ م_______ ‫-م- ا-ک- م-‌-ن-د-‬ ------------------- ‫شما اسکی می‌کنید؟‬ 0
‫---maa-ask- ---k---d?--‬ ‫______ a___ m___________ ‫-h-m-a a-k- m---o-i-?-‬- ------------------------- ‫shomaa aski mi-konid?‬‬‬
Возите ли се са скијашким лифтом горе? ‫ب-------یژ----ل----ا--ی----لا می‌روی-؟‬ ‫__ ت__ س__ (______ ا____ ب___ م_______ ‫-ا ت-ه س-ژ (-ا-ا-ر ا-ک-) ب-ل- م-‌-و-د-‬ ---------------------------------------- ‫با تله سیژ (بالابر اسکی) بالا می‌روید؟‬ 0
‫ba---leh---j--h -baal----- a-ki-------- mi-r----d---‬ ‫__ t____ s_____ (_________ a____ b_____ m____________ ‫-a t-l-h s-j-e- (-a-l-a-a- a-k-) b-a-a- m---o-e-d-‬-‬ ------------------------------------------------------ ‫ba taleh sijheh (baalaabar aski) baalaa mi-rooeed?‬‬‬
Могу ли се овде изнајмити скије? ‫--ا-می‌شود-ا--جا -و- -سکی -رایه کرد-‬ ‫___ م____ ا____ چ__ ا___ ک____ ک____ ‫-ی- م-‌-و- ا-ن-ا چ-ب ا-ک- ک-ا-ه ک-د-‬ -------------------------------------- ‫آیا می‌شود اینجا چوب اسکی کرایه کرد؟‬ 0
‫-ay---i---a-ad-e-nj-a-ch--b -ski-k----yeh ---d?-‬‬ ‫____ m________ e_____ c____ a___ k_______ k_______ ‫-a-a m---h-v-d e-n-a- c-o-b a-k- k-r-a-e- k-r-?-‬- --------------------------------------------------- ‫aaya mi-shavad eenjaa choob aski keraayeh kard?‬‬‬

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!