Рјечник

sr На путу   »   sv På väg

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [trettiosju]

På väg

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Он се вози мотором. Han---er---- mo-or----l-. H__ å___ m__ m___________ H-n å-e- m-d m-t-r-y-e-n- ------------------------- Han åker med motorcykeln. 0
Он се вози бициклом. H-----e- me- c-ke-n. H__ å___ m__ c______ H-n å-e- m-d c-k-l-. -------------------- Han åker med cykeln. 0
Он иде пешке. H-n g-- -ill fo-s. H__ g__ t___ f____ H-n g-r t-l- f-t-. ------------------ Han går till fots. 0
Он путује бродом. Ha--å-----ed--ar--get. H__ å___ m__ f________ H-n å-e- m-d f-r-y-e-. ---------------------- Han åker med fartyget. 0
Он се вози чамцем. Ha---k----ed båt--. H__ å___ m__ b_____ H-n å-e- m-d b-t-n- ------------------- Han åker med båten. 0
Он плива. H---s--mar. H__ s______ H-n s-m-a-. ----------- Han simmar. 0
Да ли је овде опасно? Är-det-f-r-igt ---? Ä_ d__ f______ h___ Ä- d-t f-r-i-t h-r- ------------------- Är det farligt här? 0
Да ли је опасно сам стопирати? Ä--d-- ----------t-li--- en-a-? Ä_ d__ f______ a__ l____ e_____ Ä- d-t f-r-i-t a-t l-f-a e-s-m- ------------------------------- Är det farligt att lifta ensam? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? Ä--det--a--ig--a---g- u--oc- g- p---ä------? Ä_ d__ f______ a__ g_ u_ o__ g_ p_ n________ Ä- d-t f-r-i-t a-t g- u- o-h g- p- n-t-e-n-? -------------------------------------------- Är det farligt att gå ut och gå på nätterna? 0
Погрешили смо пут. V--har kö---vil-e. V_ h__ k___ v_____ V- h-r k-r- v-l-e- ------------------ Vi har kört vilse. 0
На погрешном смо путу. V--ha- k-mmi- p- f-l-v-g. V_ h__ k_____ p_ f__ v___ V- h-r k-m-i- p- f-l v-g- ------------------------- Vi har kommit på fel väg. 0
Морамо се вратити. V- m---- ----------k-. V_ m____ å__ t________ V- m-s-e å-a t-l-b-k-. ---------------------- Vi måste åka tillbaka. 0
Где се овде може паркирати? Va- k-----n--ar---a h--? V__ k__ m__ p______ h___ V-r k-n m-n p-r-e-a h-r- ------------------------ Var kan man parkera här? 0
Има ли овде паркиралиште? F-nn- de- n-go--p----ri-g--l--s --r? F____ d__ n____ p______________ h___ F-n-s d-t n-g-n p-r-e-i-g-p-a-s h-r- ------------------------------------ Finns det någon parkeringsplats här? 0
Колико дуго се овде може паркирати? H-- -ä-g- k---ma--p--k--a-här? H__ l____ k__ m__ p______ h___ H-r l-n-e k-n m-n p-r-e-a h-r- ------------------------------ Hur länge kan man parkera här? 0
Да ли скијате? Å--- -i ---dor? Å___ n_ s______ Å-e- n- s-i-o-? --------------- Åker ni skidor? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Å-er-ni-upp--e---kidl-f--n? Å___ n_ u__ m__ s__________ Å-e- n- u-p m-d s-i-l-f-e-? --------------------------- Åker ni upp med skidliften? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? K----a- --n--s--d-r---r? K__ m__ l___ s_____ h___ K-n m-n l-n- s-i-o- h-r- ------------------------ Kan man låna skidor här? 0

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!