Рјечник

sr На путу   »   ru В дороге

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [тридцать семь]

37 [tridtsatʹ semʹ]

В дороге

[V doroge]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Он се вози мотором. О---де--на м--оц-к-е. О_ е___ н_ м_________ О- е-е- н- м-т-ц-к-е- --------------------- Он едет на мотоцикле. 0
O--yedet -a -o-ot-ikl-. O_ y____ n_ m__________ O- y-d-t n- m-t-t-i-l-. ----------------------- On yedet na mototsikle.
Он се вози бициклом. О- ед-т--а-в-ло---еде. О_ е___ н_ в__________ О- е-е- н- в-л-с-п-д-. ---------------------- Он едет на велосипеде. 0
On---de- n- -e-os-pe--. O_ y____ n_ v__________ O- y-d-t n- v-l-s-p-d-. ----------------------- On yedet na velosipede.
Он иде пешке. Он----т пешк--. О_ и___ п______ О- и-ё- п-ш-о-. --------------- Он идёт пешком. 0
On --ë- -e-h--m. O_ i___ p_______ O- i-ë- p-s-k-m- ---------------- On idët peshkom.
Он путује бродом. О- плывё- -а-паро----. О_ п_____ н_ п________ О- п-ы-ё- н- п-р-х-д-. ---------------------- Он плывёт на пароходе. 0
On -ly-ët n-----o--o-e. O_ p_____ n_ p_________ O- p-y-ë- n- p-r-k-o-e- ----------------------- On plyvët na parokhode.
Он се вози чамцем. Он пл--ё---а -одке. О_ п_____ н_ л_____ О- п-ы-ё- н- л-д-е- ------------------- Он плывёт на лодке. 0
O----y-ët na lo-ke. O_ p_____ n_ l_____ O- p-y-ë- n- l-d-e- ------------------- On plyvët na lodke.
Он плива. Он пл--ё-. О_ п______ О- п-ы-ё-. ---------- Он плывёт. 0
O- p-y-ët. O_ p______ O- p-y-ë-. ---------- On plyvët.
Да ли је овде опасно? Зд-сь -п-сн-? З____ о______ З-е-ь о-а-н-? ------------- Здесь опасно? 0
Zd-s- -pa---? Z____ o______ Z-e-ʹ o-a-n-? ------------- Zdesʹ opasno?
Да ли је опасно сам стопирати? О-н-м---у-еше---о--т- оп-сн-? О_____ п_____________ о______ О-н-м- п-т-ш-с-в-в-т- о-а-н-? ----------------------------- Одному путешествовать опасно? 0
Od-omu pu--s--stv-va-ʹ o--s--? O_____ p______________ o______ O-n-m- p-t-s-e-t-o-a-ʹ o-a-n-? ------------------------------ Odnomu puteshestvovatʹ opasno?
Да ли је опасно шетати ноћу? Но------а-но --ди-ь--уля--? Н____ о_____ х_____ г______ Н-ч-ю о-а-н- х-д-т- г-л-т-? --------------------------- Ночью опасно ходить гулять? 0
No-hʹ-- o-------ho-i---gu-ya-ʹ? N______ o_____ k______ g_______ N-c-ʹ-u o-a-n- k-o-i-ʹ g-l-a-ʹ- ------------------------------- Nochʹyu opasno khoditʹ gulyatʹ?
Погрешили смо пут. М- за-лу-ил-сь. М_ з___________ М- з-б-у-и-и-ь- --------------- Мы заблудились. 0
My zablu-i-i--. M_ z___________ M- z-b-u-i-i-ʹ- --------------- My zabludilisʹ.
На погрешном смо путу. Мы-----и н- --д-. М_ п____ н_ т____ М- п-ш-и н- т-д-. ----------------- Мы пошли не туда. 0
M- -o-h---ne -u--. M_ p_____ n_ t____ M- p-s-l- n- t-d-. ------------------ My poshli ne tuda.
Морамо се вратити. Н-до ра--о-ач-ват-ся. Н___ р_______________ Н-д- р-з-о-а-и-а-ь-я- --------------------- Надо разворачиваться. 0
N-d- r-z--rac-i-atʹ---. N___ r_________________ N-d- r-z-o-a-h-v-t-s-a- ----------------------- Nado razvorachivatʹsya.
Где се овде може паркирати? Где-з-е-- -о--о ---па--оват---? Г__ з____ м____ п______________ Г-е з-е-ь м-ж-о п-и-а-к-в-т-с-? ------------------------------- Где здесь можно припарковаться? 0
Gd- z-e-- m-z----pr-p---ova-----? G__ z____ m_____ p_______________ G-e z-e-ʹ m-z-n- p-i-a-k-v-t-s-a- --------------------------------- Gde zdesʹ mozhno priparkovatʹsya?
Има ли овде паркиралиште? З-е-ь-есть --то-то--к-? З____ е___ а___________ З-е-ь е-т- а-т-с-о-н-а- ----------------------- Здесь есть автостоянка? 0
Z-es- --st- -v-os-oyank-? Z____ y____ a____________ Z-e-ʹ y-s-ʹ a-t-s-o-a-k-? ------------------------- Zdesʹ yestʹ avtostoyanka?
Колико дуго се овде може паркирати? Ка--до-го --е-ь м-жн- -т-я-ь? К__ д____ з____ м____ с______ К-к д-л-о з-е-ь м-ж-о с-о-т-? ----------------------------- Как долго здесь можно стоять? 0
Ka---ol-- ---s- m--h-- sto-atʹ? K__ d____ z____ m_____ s_______ K-k d-l-o z-e-ʹ m-z-n- s-o-a-ʹ- ------------------------------- Kak dolgo zdesʹ mozhno stoyatʹ?
Да ли скијате? Вы--а----есь-н---ы--х? В_ к________ н_ л_____ В- к-т-е-е-ь н- л-ж-х- ---------------------- Вы катаетесь на лыжах? 0
V-----aye-esʹ-n---yzh---? V_ k_________ n_ l_______ V- k-t-y-t-s- n- l-z-a-h- ------------------------- Vy katayetesʹ na lyzhakh?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? В- по-ь--етесь --дъ-мнико---чт--ы -о-нят--я-н--ерх? В_ п__________ п___________ ч____ п________ н______ В- п-л-з-е-е-ь п-д-ё-н-к-м- ч-о-ы п-д-я-ь-я н-в-р-? --------------------------------------------------- Вы пользуетесь подъёмником, чтобы подняться наверх? 0
Vy--olʹ--y-te-- -od---mnik--- c-tob---o-ny-t-s-- -averk-? V_ p___________ p____________ c_____ p__________ n_______ V- p-l-z-y-t-s- p-d-y-m-i-o-, c-t-b- p-d-y-t-s-a n-v-r-h- --------------------------------------------------------- Vy polʹzuyetesʹ podʺyëmnikom, chtoby podnyatʹsya naverkh?
Могу ли се овде изнајмити скије? Зд-сь --ж---взя-- --ж- -а -рока-? З____ м____ в____ л___ н_ п______ З-е-ь м-ж-о в-я-ь л-ж- н- п-о-а-? --------------------------------- Здесь можно взять лыжи на прокат? 0
Z-e---m--hn- ----t- ly-hi--a--r-k--? Z____ m_____ v_____ l____ n_ p______ Z-e-ʹ m-z-n- v-y-t- l-z-i n- p-o-a-? ------------------------------------ Zdesʹ mozhno vzyatʹ lyzhi na prokat?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!