Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   lv Vakar – šodien – rīt

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [desmit]

Vakar – šodien – rīt

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Jučer je bila subota. V---- b--a -est----a. V____ b___ s_________ V-k-r b-j- s-s-d-e-a- --------------------- Vakar bija sestdiena. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. V--ar-------u --no. V____ e_ b___ k____ V-k-r e- b-j- k-n-. ------------------- Vakar es biju kino. 0
Film je bio interesantan. F---a-bija --tere-an-a. F____ b___ i___________ F-l-a b-j- i-t-r-s-n-a- ----------------------- Filma bija interesanta. 0
Danas je nedjelja. Šod--n-----vēt-iena. Š_____ i_ s_________ Š-d-e- i- s-ē-d-e-a- -------------------- Šodien ir svētdiena. 0
Danas ne radim. Šo---n--- n--t-ādā-u. Š_____ e_ n__________ Š-d-e- e- n-s-r-d-j-. --------------------- Šodien es nestrādāju. 0
Ostajem kod kuće. Es--al--k--m----. E_ p______ m_____ E- p-l-e-u m-j-s- ----------------- Es palieku mājās. 0
Sutra je ponedjeljak. R----r -irmd--n-. R__ i_ p_________ R-t i- p-r-d-e-a- ----------------- Rīt ir pirmdiena. 0
Sutra ponovo radim. Rī- e---t--l---r--ā-u. R__ e_ a____ s________ R-t e- a-k-l s-r-d-š-. ---------------------- Rīt es atkal strādāšu. 0
Ja radim u birou. E--strādā-u ---ojā. E_ s_______ b______ E- s-r-d-j- b-r-j-. ------------------- Es strādāju birojā. 0
Ko je to? Ka---a--i-? K__ t__ i__ K-s t-s i-? ----------- Kas tas ir? 0
To je Petar. Ta---r-Pēte-i-. T__ i_ P_______ T-s i- P-t-r-s- --------------- Tas ir Pēteris. 0
Petar je student. P--e--s-i- --ud--t-. P______ i_ s________ P-t-r-s i- s-u-e-t-. -------------------- Pēteris ir students. 0
Ko je to? Kas tā --? K__ t_ i__ K-s t- i-? ---------- Kas tā ir? 0
To je Marta. T---r ---ta. T_ i_ M_____ T- i- M-r-a- ------------ Tā ir Marta. 0
Marta je sekretarica. M-r-a--r -------r-. M____ i_ s_________ M-r-a i- s-k-e-ā-e- ------------------- Marta ir sekretāre. 0
Petаr i Marta su prijatelji. P-t-r-- un -a-t---- d--u-i. P______ u_ M____ i_ d______ P-t-r-s u- M-r-a i- d-a-g-. --------------------------- Pēteris un Marta ir draugi. 0
Petаr je Martin prijatelj. P---ri--i- Ma---- -rau-s. P______ i_ M_____ d______ P-t-r-s i- M-r-a- d-a-g-. ------------------------- Pēteris ir Martas draugs. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-rta-ir P-t--- dr--d-e-e. M____ i_ P_____ d_________ M-r-a i- P-t-r- d-a-d-e-e- -------------------------- Marta ir Pētera draudzene. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + letonski (1-100) MP3 letonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!