Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   mk Вчера – денес – утре

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

[Vchyera – dyenyes – ootrye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Jučer je bila subota. В---а-беш--с---т-. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
Vch-era-byesh----abo--. V______ b______ s______ V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Jučer sam bio / bila u kinu. В-е------ в- ки--. В____ б__ в_ к____ В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
Vc--e-- by-v v- -i--. V______ b___ v_ k____ V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Film je bio interesantan. Ф-лмот --ше -н-е---ен. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
F---ot -y-s--e-i-t-er---y--. F_____ b______ i____________ F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Danas je nedjelja. Д---с-е-неде-а. Д____ е н______ Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
Dy---e--ye n-edy-la. D______ y_ n________ D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Danas ne radim. Дене---е-----т--. Д____ н_ р_______ Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
Dy--yes---e--a-otam. D______ n__ r_______ D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Ostajem kod kuće. Јас----а---ам д-м-. Ј__ о________ д____ Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Ј-s ostan-ova----m-. Ј__ o_________ d____ Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Sutra je ponedjeljak. Ут---- ---е-е-ник. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
O-trye-y- ponyedye---k. O_____ y_ p____________ O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Sutra ponovo radim. Ја- у-ре----то--о ----т-м. Ј__ у___ п_______ р_______ Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Ј-s---t--- -ov-or---ra--tam. Ј__ o_____ p_______ r_______ Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ja radim u birou. Ј-- -а---ам-во-ка--еларија. Ј__ р______ в_ к___________ Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Ј-- ra---am vo-kan--y--a----. Ј__ r______ v_ k_____________ Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Ko je to? К-ј е---а? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K-ј-y--ov-? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
To je Petar. Ов- е-П--а-. О__ е П_____ О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
O-a-----y-t--. O__ y_ P______ O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Petar je student. П------ -ту---т. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
Pyeta- ye --oo--en-. P_____ y_ s_________ P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Ko je to? Кој-е---а? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Koј ----v-? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
To je Marta. О-а-- --рт-. О__ е М_____ О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ov- ye -a-ta. O__ y_ M_____ O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Marta je sekretarica. М---а-е -е-р-тар--. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
Ma-ta -e -------t----. M____ y_ s____________ M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Petаr i Marta su prijatelji. П-т-- и -а------ --и--т---. П____ и М____ с_ п_________ П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
P-e-ar --Ma-ta -ye priјaty-l-. P_____ i M____ s__ p__________ P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Petаr je Martin prijatelj. П--ар ------ат-л-- -- М-р--. П____ е п_________ н_ М_____ П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
Pye------ ----a--e--t-n---arta. P_____ y_ p__________ n_ M_____ P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Marta je Petrova prijateljica. М--та - -р-ј-т---ат- ---Пе-ар. М____ е п___________ н_ П_____ М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
M--ta-y--pri-aty-lk-ta-n---yetar. M____ y_ p____________ n_ P______ M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!