Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

[Vchora – sʹohodni – zavtra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Jučer je bila subota. В-ор- б-ла су--т-. В____ б___ с______ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
Vch-ra -ula-sub---. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Jučer sam bio / bila u kinu. В--------у- - б--а-у к--о. В____ я б__ / б___ у к____ В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
Vch-ra--- buv-- b--a u k-n-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Film je bio interesantan. Ф---м був--і-авий. Ф____ б__ ц_______ Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
Fi--m buv------v-y-. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Danas je nedjelja. Сьог--ні -е----. С_______ н______ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
S--ho----n--il-a. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Danas ne radim. Сьог--ні-я н- п-а-юю. С_______ я н_ п______ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
Sʹ-h-dn- -- ne-pra---uy-. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Ostajem kod kuće. Я за-иша-с- в----. Я з________ в_____ Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
YA---l----y---a---o--. Y_ z___________ v_____ Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.
Sutra je ponedjeljak. З-в-------е-----. З_____ п_________ З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
Zav--a p---dil-k. Z_____ p_________ Z-v-r- p-n-d-l-k- ----------------- Zavtra ponedilok.
Sutra ponovo radim. Завт-----зн-в----ац-ю. З_____ я з____ п______ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Zav-ra-y- znovu -r-ts--yu. Z_____ y_ z____ p_________ Z-v-r- y- z-o-u p-a-s-u-u- -------------------------- Zavtra ya znovu pratsyuyu.
Ja radim u birou. Я--------в----сі. Я п_____ в о_____ Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
Y---r-tsyuy- --o--s-. Y_ p________ v o_____ Y- p-a-s-u-u v o-i-i- --------------------- YA pratsyuyu v ofisi.
Ko je to? Хт----? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
K--- ts-? K___ t___ K-t- t-e- --------- Khto tse?
To je Petar. Ц- Пет--. Ц_ П_____ Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
T-e-P--r-. T__ P_____ T-e P-t-o- ---------- Tse Petro.
Petar je student. П--ро –---у--н-. П____ – с_______ П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
Petr--- s-u---t. P____ – s_______ P-t-o – s-u-e-t- ---------------- Petro – student.
Ko je to? Хт--ц-? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Kht----e? K___ t___ K-t- t-e- --------- Khto tse?
To je Marta. Ц- ---та. Ц_ М_____ Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
Ts- M--t-. T__ M_____ T-e M-r-a- ---------- Tse Marta.
Marta je sekretarica. Ма-та-- --к-етар--. М____ – с__________ М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
Ma-------e-r-t-rk-. M____ – s__________ M-r-a – s-k-e-a-k-. ------------------- Marta – sekretarka.
Petаr i Marta su prijatelji. Пе--о----арта---друзі. П____ і М____ – д_____ П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Petro i M-rt--– -----. P____ i M____ – d_____ P-t-o i M-r-a – d-u-i- ---------------------- Petro i Marta – druzi.
Petаr je Martin prijatelj. П-т-- --д--го-------. П____ є д_____ М_____ П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
P--r--y---ru-o- M-r-y. P____ y_ d_____ M_____ P-t-o y- d-u-o- M-r-y- ---------------------- Petro ye druhom Marty.
Marta je Petrova prijateljica. М--та-- ---ру--ю -е---. М____ є п_______ П_____ М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
M--t--y---odru--y- Pet-a. M____ y_ p________ P_____ M-r-a y- p-d-u-o-u P-t-a- ------------------------- Marta ye podruhoyu Petra.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!