Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   sk Včera – dnes – zajtra

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [desať]

Včera – dnes – zajtra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Jučer je bila subota. Vč--a----a -o--t-. V____ b___ s______ V-e-a b-l- s-b-t-. ------------------ Včera bola sobota. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. Vče-a ----bol-v---n-. V____ s__ b__ v k____ V-e-a s-m b-l v k-n-. --------------------- Včera som bol v kine. 0
Film je bio interesantan. F-l- -ol -a-jím-v-. F___ b__ z_________ F-l- b-l z-u-í-a-ý- ------------------- Film bol zaujímavý. 0
Danas je nedjelja. Dn-s-je -e-eľ-. D___ j_ n______ D-e- j- n-d-ľ-. --------------- Dnes je nedeľa. 0
Danas ne radim. D--s -epr-c--e-. D___ n__________ D-e- n-p-a-u-e-. ---------------- Dnes nepracujem. 0
Ostajem kod kuće. Zos--n-m---m-. Z_______ d____ Z-s-a-e- d-m-. -------------- Zostanem doma. 0
Sutra je ponedjeljak. Z-j-r- ---po-d-lok. Z_____ j_ p________ Z-j-r- j- p-n-e-o-. ------------------- Zajtra je pondelok. 0
Sutra ponovo radim. Z--tra z-s- -r--uje-. Z_____ z___ p________ Z-j-r- z-s- p-a-u-e-. --------------------- Zajtra zasa pracujem. 0
Ja radim u birou. D--s-----u-e- v-------ár--. D___ p_______ v k__________ D-e- p-a-u-e- v k-n-e-á-i-. --------------------------- Dnes pracujem v kancelárii. 0
Ko je to? Kt- -- --? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kto je to? 0
To je Petar. T- je-P--e-. T_ j_ P_____ T- j- P-t-r- ------------ To je Peter. 0
Petar je student. P-t-r -e-š-u-e-t. P____ j_ š_______ P-t-r j- š-u-e-t- ----------------- Peter je študent. 0
Ko je to? Kto -e to? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kto je to? 0
To je Marta. T--j- -a--a. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Marta je sekretarica. M--t---- s---e-á-k-. M____ j_ s__________ M-r-a j- s-k-e-á-k-. -------------------- Marta je sekretárka. 0
Petаr i Marta su prijatelji. P--er - -a--a-s- -r-a-el--. P____ a M____ s_ p_________ P-t-r a M-r-a s- p-i-t-l-a- --------------------------- Peter a Marta sú priatelia. 0
Petаr je Martin prijatelj. P-ter--- Mart-n p--ate-. P____ j_ M_____ p_______ P-t-r j- M-r-i- p-i-t-ľ- ------------------------ Peter je Martin priateľ. 0
Marta je Petrova prijateljica. Ma--a -e Pet--v--pr-----ka. M____ j_ P______ p_________ M-r-a j- P-t-o-a p-i-t-ľ-a- --------------------------- Marta je Petrova priateľka. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + slovački (1-100) MP3 slovački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!