Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   fa ‫دیروز – امروز – فردا‬

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

‫10 [ده]‬

10 [dah]

‫دیروز – امروز – فردا‬

[dirooz - emrooz - fardâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski perzijski Igra Više
Jučer je bila subota. ‫-ی----شنب---و--‬ ‫_____ ش___ ب____ ‫-ی-و- ش-ب- ب-د-‬ ----------------- ‫دیروز شنبه بود.‬ 0
d-r-o--s--n-e--u-. d_____ s_____ b___ d-r-o- s-a-b- b-d- ------------------ dirooz shanbe bud.
Jučer sam bio / bila u kinu. ‫-ی-وز --ن -ی----بو--.‬ ‫_____ ‫__ س____ ب_____ ‫-ی-و- ‫-ن س-ن-ا ب-د-.- ----------------------- ‫دیروز ‫من سینما بودم.‬ 0
m-n d-r--- si-emâ-b----. m__ d_____ s_____ b_____ m-n d-r-o- s-n-m- b-d-m- ------------------------ man dirooz sinemâ budam.
Film je bio interesantan. ‫-ی-م----ب---ود.‬ ‫____ ج____ ب____ ‫-ی-م ج-ل-ی ب-د-‬ ----------------- ‫فیلم جالبی بود.‬ 0
f-lm- -â--bi----. f____ j_____ b___ f-l-e j-l-b- b-d- ----------------- filme jâlebi bud.
Danas je nedjelja. ‫-م-----ک--به --ت.‬ ‫_____ ی_____ ا____ ‫-م-و- ی-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------- ‫امروز یکشنبه است.‬ 0
e-ro-- -e-----nb- -s-. e_____ y_________ a___ e-r-o- y-k-s-a-b- a-t- ---------------------- emrooz yek-shanbe ast.
Danas ne radim. ‫-ن -م--ز ک---ن--‌ک-م.‬ ‫__ ا____ ک__ ن_______ ‫-ن ا-ر-ز ک-ر ن-ی-ک-م-‬ ----------------------- ‫من امروز کار نمی‌کنم.‬ 0
ma----ro-- k-r--e-i---a-. m__ e_____ k__ n_________ m-n e-r-o- k-r n-m-k-n-m- ------------------------- man emrooz kâr nemikonam.
Ostajem kod kuće. ‫-ن ----- د- --ن--م------------).‬ ‫__ ا____ د_ خ___ م_____ (_______ ‫-ن ا-ر-ز د- خ-ن- م-‌-ا-م (-س-م-.- ---------------------------------- ‫من امروز در خانه می‌مانم (هستم).‬ 0
m-n------z-d-r k--n- -i-â-am. m__ e_____ d__ k____ m_______ m-n e-r-o- d-r k-â-e m-m-n-m- ----------------------------- man emrooz dar khâne mimânam.
Sutra je ponedjeljak. ‫فرد---وش-به-ا--.‬ ‫____ د_____ ا____ ‫-ر-ا د-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫فردا دوشنبه است.‬ 0
f-r-â -----an-e a-t. f____ d________ a___ f-r-â d---h-n-e a-t- -------------------- fardâ do-shanbe ast.
Sutra ponovo radim. ‫-ن-------وبا-- --- --‌--م.‬ ‫__ ف___ د_____ ک__ م______ ‫-ن ف-د- د-ب-ر- ک-ر م-‌-ن-.- ---------------------------- ‫من فردا دوباره کار می‌کنم.‬ 0
m-n fa-d- d-b-re -â---i-o-am. m__ f____ d_____ k__ m_______ m-n f-r-â d-b-r- k-r m-k-n-m- ----------------------------- man fardâ dobâre kâr mikonam.
Ja radim u birou. ‫من د- ----ه -ار م-‌کن-.‬ ‫__ د_ ا____ ک__ م______ ‫-ن د- ا-ا-ه ک-ر م-‌-ن-.- ------------------------- ‫من در اداره کار می‌کنم.‬ 0
man --- -dâr- k-- mik---m. m__ d__ e____ k__ m_______ m-n d-r e-â-e k-r m-k-n-m- -------------------------- man dar edâre kâr mikonam.
Ko je to? ‫ا-ن--ی-ت-‬ ‫___ ک_____ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
oo k-st? o_ k____ o- k-s-? -------- oo kist?
To je Petar. ‫ا-ن پ--- ---.‬ ‫___ پ___ ا____ ‫-ی- پ-ت- ا-ت-‬ --------------- ‫این پیتر است.‬ 0
o--p-te- a-t. o_ p____ a___ o- p-t-r a-t- ------------- oo peter ast.
Petar je student. ‫پی-ر --نشجو-----‬ ‫____ د_____ ا____ ‫-ی-ر د-ن-ج- ا-ت-‬ ------------------ ‫پیتر دانشجو است.‬ 0
p-t-- --nesh-u -s-. p____ d_______ a___ p-t-r d-n-s-j- a-t- ------------------- peter dâneshju ast.
Ko je to? ‫ای---یس-؟‬ ‫___ ک_____ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
oo -is-? o_ k____ o- k-s-? -------- oo kist?
To je Marta. ‫ا-ن-ما-تا-ا--.‬ ‫___ م____ ا____ ‫-ی- م-ر-ا ا-ت-‬ ---------------- ‫این مارتا است.‬ 0
o- --rtâ ast. o_ m____ a___ o- m-r-â a-t- ------------- oo mârtâ ast.
Marta je sekretarica. ‫ما-تا----ی ا-ت.‬ ‫_____ م___ ا____ ‫-ا-ت- م-ش- ا-ت-‬ ----------------- ‫مارتا منشی است.‬ 0
m-r-- mo--h- ---. m____ m_____ a___ m-r-â m-n-h- a-t- ----------------- mârtâ monshi ast.
Petаr i Marta su prijatelji. ‫-یتر - -ا-تا ---ه----س- ه--ند.‬ ‫____ و م____ ب_ ه_ د___ ه______ ‫-ی-ر و م-ر-ا ب- ه- د-س- ه-ت-د-‬ -------------------------------- ‫پیتر و مارتا با هم دوست هستند.‬ 0
pete- v- m--t- b- ha-----st--as-a-d. p____ v_ m____ b_ h__ d____ h_______ p-t-r v- m-r-â b- h-m d-o-t h-s-a-d- ------------------------------------ peter va mârtâ bâ ham doost hastand.
Petаr je Martin prijatelj. ‫-ی-- د-س-------ا--- اس-.‬ ‫____ د___ پ__ م____ ا____ ‫-ی-ر د-س- پ-ر م-ر-ا ا-ت-‬ -------------------------- ‫پیتر دوست پسر مارتا است.‬ 0
p--er--oo-t-p-s-r-e-----â ---. p____ d____ p______ m____ a___ p-t-r d-o-t p-s-r-e m-r-â a-t- ------------------------------ peter doost pesar-e mârtâ ast.
Marta je Petrova prijateljica. ‫-ا-تا ---- د--- پیتر--س--‬ ‫_____ د___ د___ پ___ ا____ ‫-ا-ت- د-س- د-ت- پ-ت- ا-ت-‬ --------------------------- ‫مارتا دوست دختر پیتر است.‬ 0
mâr-â do-s- d-------e---t-- -st. m____ d____ d________ p____ a___ m-r-â d-o-t d-c-t-r-e p-t-r a-t- -------------------------------- mârtâ doost dochtar-e peter ast.

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!