Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   he ‫אתמול – היום – מחר‬

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

‫10 [עשר]‬

10 [esser]

‫אתמול – היום – מחר‬

etmol – hayom – maxar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Jučer je bila subota. ‫א--ו--------ם--ב-.‬ ‫_____ ה__ י__ ש____ ‫-ת-ו- ה-ה י-ם ש-ת-‬ -------------------- ‫אתמול היה יום שבת.‬ 0
et--l --y-h yom sha---. e____ h____ y__ s______ e-m-l h-y-h y-m s-a-a-. ----------------------- etmol hayah yom shabat.
Jučer sam bio / bila u kinu. ‫---ול ה-ית--בק----ע-‬ ‫_____ ה____ ב________ ‫-ת-ו- ה-י-י ב-ו-נ-ע-‬ ---------------------- ‫אתמול הייתי בקולנוע.‬ 0
etm-----it- --qol-o-a. e____ h____ b_________ e-m-l h-i-i b-q-l-o-a- ---------------------- etmol haiti baqolno'a.
Film je bio interesantan. ‫ה--ט ----מ-נ---.‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ס-ט ה-ה מ-נ-י-.- ------------------ ‫הסרט היה מעניין.‬ 0
h--er-t--ayah -e'anien. h______ h____ m________ h-s-r-t h-y-h m-'-n-e-. ----------------------- haseret hayah me'anien.
Danas je nedjelja. ‫-יו----ם-רא--ן.‬ ‫____ י__ ר______ ‫-י-ם י-ם ר-ש-ן-‬ ----------------- ‫היום יום ראשון.‬ 0
h------o---i-s-on. h____ y__ r_______ h-y-m y-m r-'-h-n- ------------------ hayom yom ri'shon.
Danas ne radim. ‫ה----א-י-ל----ב--/ ת.‬ ‫____ א__ ל_ ע___ / ת__ ‫-י-ם א-י ל- ע-ב- / ת-‬ ----------------------- ‫היום אני לא עובד / ת.‬ 0
h---- a--------e----ed-t. h____ a__ l_ o___________ h-y-m a-i l- o-e-/-v-d-t- ------------------------- hayom ani lo oved/ovedet.
Ostajem kod kuće. ‫-ני-נשא------בב-ת-‬ ‫___ נ___ / ת ב_____ ‫-נ- נ-א- / ת ב-י-.- -------------------- ‫אני נשאר / ת בבית.‬ 0
a---n--ha'-----h----- -ab--t. a__ n________________ b______ a-i n-s-a-r-n-s-e-r-t b-b-i-. ----------------------------- ani nisha'r/nishe'ret babait.
Sutra je ponedjeljak. ‫מחר י---שנ-.‬ ‫___ י__ ש____ ‫-ח- י-ם ש-י-‬ -------------- ‫מחר יום שני.‬ 0
maxar-y--------. m____ y__ s_____ m-x-r y-m s-e-i- ---------------- maxar yom sheni.
Sutra ponovo radim. ‫מחר-אנ--חוזר --- לעבודה-‬ ‫___ א__ ח___ / ת ל_______ ‫-ח- א-י ח-ז- / ת ל-ב-ד-.- -------------------------- ‫מחר אני חוזר / ת לעבודה.‬ 0
ma--r -n--x---r/-oz-ret-----v----. m____ a__ x____________ l_________ m-x-r a-i x-z-r-x-z-r-t l-'-v-d-h- ---------------------------------- maxar ani xozer/xozeret la'avodah.
Ja radim u birou. ‫א-י -ובד / ת -----.‬ ‫___ ע___ / ת ב______ ‫-נ- ע-ב- / ת ב-ש-ד-‬ --------------------- ‫אני עובד / ת במשרד.‬ 0
a-----e---ve-----e----rad. a__ o__________ b_________ a-i o-e-/-v-d-t b-m-s-r-d- -------------------------- ani oved/ovedet bemissrad.
Ko je to? ‫-י-זה-‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זה?‬ 0
mi----? m_ z___ m- z-h- ------- mi zeh?
To je Petar. ‫-----טר.‬ ‫___ פ____ ‫-ה- פ-ר-‬ ---------- ‫זהו פטר.‬ 0
ze---p--e-. z___ p_____ z-h- p-t-r- ----------- zehu peter.
Petar je student. ‫-טר ס-וד-ט-‬ ‫___ ס_______ ‫-ט- ס-ו-נ-.- ------------- ‫פטר סטודנט.‬ 0
pet-------ent. p____ s_______ p-t-r s-u-e-t- -------------- peter student.
Ko je to? ‫-י זו?‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זו?‬ 0
mi z-? m_ z__ m- z-? ------ mi zo?
To je Marta. ‫ז----ת--‬ ‫__ מ_____ ‫-ו מ-ת-.- ---------- ‫זו מרתה.‬ 0
zo--art-h. z_ m______ z- m-r-a-. ---------- zo martah.
Marta je sekretarica. ‫מר-ה-היא -זכ-ר-.‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ר-ה ה-א מ-כ-ר-.- ------------------ ‫מרתה היא מזכירה.‬ 0
mart-- -- --zk--a-. m_____ h_ m________ m-r-a- h- m-z-i-a-. ------------------- martah hi mazkirah.
Petаr i Marta su prijatelji. ‫-טר ומ-ת---ם-חברי-.‬ ‫___ ו____ ה_ ח______ ‫-ט- ו-ר-ה ה- ח-ר-ם-‬ --------------------- ‫פטר ומרתה הם חברים.‬ 0
pe-er -mar--h he- -av-r-m. p____ u______ h__ x_______ p-t-r u-a-t-h h-m x-v-r-m- -------------------------- peter umartah hem xaverim.
Petаr je Martin prijatelj. ‫פט--ה-א--חבר-של --ת-.‬ ‫___ ה__ ה___ ש_ מ_____ ‫-ט- ה-א ה-ב- ש- מ-ת-.- ----------------------- ‫פטר הוא החבר של מרתה.‬ 0
p--er----h---v------- -artah. p____ h_ h______ s___ m______ p-t-r h- h-x-v-r s-e- m-r-a-. ----------------------------- peter hu haxaver shel martah.
Marta je Petrova prijateljica. ‫מר----י- ה---------ט-.‬ ‫____ ה__ ה____ ש_ פ____ ‫-ר-ה ה-א ה-ב-ה ש- פ-ר-‬ ------------------------ ‫מרתה היא החברה של פטר.‬ 0
martah hi ha-a--rah s-el---ter. m_____ h_ h________ s___ p_____ m-r-a- h- h-x-v-r-h s-e- p-t-r- ------------------------------- martah hi haxaverah shel peter.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!