Knjiga fraza

bs U gradu   »   ar ‫في المدينة‬

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

‫25 [خمسة وعشرون]

25 [khmasat waeashruna]

‫في المدينة‬

Fī al-madīna

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. ‫--د -ل--اب --- م-ط- ا-ق---. ‫___ ا_____ إ__ م___ ا______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ط- ا-ق-ا-. ---------------------------- ‫أود الذهاب إلى محطة القطار. 0
ʾ-d-u--l-dh-h-b-ʾ--- -aḥaṭṭ-t--l-q--ā-. ʾ____ a________ ʾ___ m_______ a________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- m-ḥ-ṭ-a- a---i-ā-. --------------------------------------- ʾUdhu al-dhahāb ʾilā maḥaṭṭat al-qiṭār.
Htio / htjela bih do aerodroma. ‫-----لذ--- إ-ى---مط--. ‫___ ا_____ إ__ ا______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ا-. ----------------------- ‫أود الذهاب إلى المطار. 0
ʾUd-- -l-dh--ā--ʾi-ā-al-ma-ā-. ʾ____ a________ ʾ___ a________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- a---a-ā-. ------------------------------ ʾUdhu al-dhahāb ʾilā al-maṭār.
Htio / htjela bih do centra grada. ‫-و-------- إل- م--ز-ال-دي--. ‫___ ا_____ إ__ م___ ا_______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة- ----------------------------- ‫أود الذهاب إلى مركز المدينة. 0
ʾU-h---l-dh--ā- -ilā m-rk-z al----īn-. ʾ____ a________ ʾ___ m_____ a_________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- m-r-a- a---a-ī-a- -------------------------------------- ʾUdhu al-dhahāb ʾilā markaz al-madīna.
Kako da dođem do željezničke stanice? ‫ك---أ-ل إ-----طة--لقط-ر؟ ‫___ أ__ إ__ م___ ا______ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ط- ا-ق-ا-؟ ------------------------- ‫كيف أصل إلى محطة القطار؟ 0
Ka-f--ʾ-----ʾ-l---aḥ--ṭat--l---ṭ-r? K____ ʾ____ ʾ___ m_______ a________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- m-ḥ-ṭ-a- a---i-ā-? ----------------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā maḥaṭṭat al-qiṭār?
Kako da dođem do aerodroma? ‫ك---أص- --ى المطار؟ ‫___ أ__ إ__ ا______ ‫-ي- أ-ل إ-ى ا-م-ا-؟ -------------------- ‫كيف أصل إلى المطار؟ 0
Ka-fa-ʾaṣ---ʾ-l--a----ṭār? K____ ʾ____ ʾ___ a________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- a---a-ā-? -------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā al-maṭār?
Kako da dođem do centra grada? ‫--- أ-ل-إلى--رك------ينة؟ ‫___ أ__ إ__ م___ ا_______ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة- -------------------------- ‫كيف أصل إلى مركز المدينة؟ 0
K---a--a-il ʾi-ā---r-az-a--m---n-? K____ ʾ____ ʾ___ m_____ a_________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- m-r-a- a---a-ī-a- ---------------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā markaz al-madīna?
Trebam taksi. ‫أ--اج -لى-سي-رة-أجرة. ‫_____ إ__ س____ أ____ ‫-ح-ا- إ-ى س-ا-ة أ-ر-. ---------------------- ‫أحتاج إلى سيارة أجرة. 0
ʾ-ḥ--ju-ʾ-l---a-y-r----ujra. ʾ______ ʾ___ s_______ ʾ_____ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- s-y-ā-a- ʾ-j-a- ---------------------------- ʾAḥtāju ʾilā sayyārat ʾujra.
Trebam plan grada. أحت----لى--ر-طة----د-نة. أ____ إ__ خ____ ا_______ أ-ت-ج إ-ى خ-ي-ة ا-م-ي-ة- ------------------------ أحتاج إلى خريطة المدينة. 0
ʾA-t-j- -il- -ha--ṭ---al---d--a. ʾ______ ʾ___ k_______ a_________ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- k-a-ī-a- a---a-ī-a- -------------------------------- ʾAḥtāju ʾilā kharīṭat al-madīna.
Trebam hotel. أ---ج -ل---ندق. أ____ إ__ ف____ أ-ت-ج إ-ى ف-د-. --------------- أحتاج إلى فندق. 0
ʾA--āju-ʾi-ā--u----. ʾ______ ʾ___ f______ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- f-n-u-. -------------------- ʾAḥtāju ʾilā funduq.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ‫--يد -ن أس-أجر س-ا--. ‫____ أ_ أ_____ س_____ ‫-ر-د أ- أ-ت-ج- س-ا-ة- ---------------------- ‫أريد أن أستأجر سيارة. 0
ʾ-r-d- --- ----aʾjir -a----a. ʾ_____ ʾ__ ʾ________ s_______ ʾ-r-d- ʾ-n ʾ-s-a-j-r s-y-ā-a- ----------------------------- ʾUrīdu ʾan ʾastaʾjir sayyāra.
Ovdje je moja kreditna kartica. ‫-ذ- بط---ي الا---ا-ية. ‫___ ب_____ ا__________ ‫-ذ- ب-ا-ت- ا-ا-ت-ا-ي-. ----------------------- ‫هذه بطاقتي الائتمانية. 0
Hā--ih--bi-āqa-- al-ʾ-ʾti-ān--y-. H______ b_______ a_______________ H-d-i-i b-ṭ-q-t- a---i-t-m-n-y-a- --------------------------------- Hādhihi biṭāqatī al-ʾiʾtimāniyya.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ‫ه-- رخص- -ل-يا-ة-خا-ت-. ‫___ ر___ ا______ خ_____ ‫-ذ- ر-ص- ا-ق-ا-ة خ-ص-ي- ------------------------ ‫هذه رخصة القيادة خاصتي. 0
H--hi-- -u-h-a--a----yā-a-k--ṣ---. H______ r______ a________ k_______ H-d-i-i r-k-s-t a---i-ā-a k-ā-a-ī- ---------------------------------- Hādhihi rukhsat al-qiyāda khāṣatī.
Šta se ima vidjeti u gradu? ‫ما---ج--ر بر---- ف- ا--د-ن-؟ ‫__ ا_____ ب_____ ف_ ا_______ ‫-ا ا-ج-ي- ب-ؤ-ت- ف- ا-م-ي-ة- ----------------------------- ‫ما الجدير برؤيته في المدينة؟ 0
M--al--a--r-b---ʾy-ti-i--ī-a--m-dī--? M_ a_______ b__________ f_ a_________ M- a---a-ī- b-r-ʾ-a-i-i f- a---a-ī-a- ------------------------------------- Mā al-jadīr biruʾyatihi fī al-madīna?
Idite u stari grad. ‫ا-ه--إ----لمدين--القدي-ة. ‫____ إ__ ا______ ا_______ ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ي-ة ا-ق-ي-ة- -------------------------- ‫اذهب إلى المدينة القديمة. 0
ʾ-dhh-- ʾilā--l-m--ī-a-al------a. ʾ______ ʾ___ a________ a_________ ʾ-d-h-b ʾ-l- a---a-ī-a a---a-ī-a- --------------------------------- ʾIdhhab ʾilā al-madīna al-qadīma.
Napravite obilazak grada. ‫-م--جو-- في -لمدي-ة. ‫__ ب____ ف_ ا_______ ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ي-ة- --------------------- ‫قم بجولة في المدينة. 0
Q-m-bija-l- -- ---madīna. Q__ b______ f_ a_________ Q-m b-j-w-a f- a---a-ī-a- ------------------------- Qum bijawla fī al-madīna.
Idite do luke. ا----إل- -لم--ا-. ا___ إ__ ا_______ ا-ه- إ-ى ا-م-ن-ء- ----------------- اذهب إلى الميناء. 0
ʾ-d-ha--ʾ--- al-mīnā-. ʾ______ ʾ___ a________ ʾ-d-h-b ʾ-l- a---ī-ā-. ---------------------- ʾIdhhab ʾilā al-mīnāʾ.
Napravite obilazak luke. قم-ب--لة--ي -ل-ي-اء. ق_ ب____ ف_ ا_______ ق- ب-و-ة ف- ا-م-ن-ء- -------------------- قم بجولة في الميناء. 0
Qu-----a-la fī--l--ī-ā-. Q__ b______ f_ a________ Q-m b-j-w-a f- a---ī-ā-. ------------------------ Qum bijawla fī al-mīnāʾ.
Koje još znamenitosti postoje? م--ه- ال-عا-م ا-سيا-ي--ا--خ-ى -نا-؟ م_ ه_ ا______ ا_______ ا_____ ه____ م- ه- ا-م-ا-م ا-س-ا-ي- ا-أ-ر- ه-ا-؟ ----------------------------------- ما هي المعالم السياحية الأخرى هناك؟ 0
Mā h--a------ʿ-l----l--iyā--y-a----ʾu---a--u-ā--? M_ h___ a_________ a___________ a________ h______ M- h-y- a---a-ā-i- a---i-ā-i-y- a---u-h-a h-n-k-? ------------------------------------------------- Mā hiya al-maʿālim al-siyāḥiyya al-ʾukhra hunāka?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!