Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   lv Pagātne 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [astoņdesmit trīs]

Pagātne 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
telefonirati piezv-nīt piezvanīt p-e-v-n-t --------- piezvanīt 0
Ja sam telefonirao / telefonirala. Es -un--u p--te-e---u. Es runāju pa telefonu. E- r-n-j- p- t-l-f-n-. ---------------------- Es runāju pa telefonu. 0
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Es runā------t-le--n-------lai--. Es runāju pa telefonu visu laiku. E- r-n-j- p- t-l-f-n- v-s- l-i-u- --------------------------------- Es runāju pa telefonu visu laiku. 0
pitati j--tāt jautāt j-u-ā- ------ jautāt 0
Ja sam pitao / pitala. E--jautā-u. Es jautāju. E- j-u-ā-u- ----------- Es jautāju. 0
Ja sam uvijek pitao / pitala. Es-v-------j--tāj-. Es vienmēr jautāju. E- v-e-m-r j-u-ā-u- ------------------- Es vienmēr jautāju. 0
ispričati st---īt stāstīt s-ā-t-t ------- stāstīt 0
Ja sam ispričao / ispričala. Es -tās----. Es stāstīju. E- s-ā-t-j-. ------------ Es stāstīju. 0
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Es-izstā--īju ---u-s-āstu. Es izstāstīju visu stāstu. E- i-s-ā-t-j- v-s- s-ā-t-. -------------------------- Es izstāstīju visu stāstu. 0
učiti māc-ties mācīties m-c-t-e- -------- mācīties 0
Ja sam učio / učila. E- mā--j--. Es mācījos. E- m-c-j-s- ----------- Es mācījos. 0
Ja sam učio / učila cijelo veče. E- --cī-os v-su va-a--. Es mācījos visu vakaru. E- m-c-j-s v-s- v-k-r-. ----------------------- Es mācījos visu vakaru. 0
raditi str--āt strādāt s-r-d-t ------- strādāt 0
Ja sam radio / radila. Es str-dā--. Es strādāju. E- s-r-d-j-. ------------ Es strādāju. 0
Ja sam radio / radila cijeli dan. Es st-ādā-- v-su--ie-u. Es strādāju visu dienu. E- s-r-d-j- v-s- d-e-u- ----------------------- Es strādāju visu dienu. 0
jesti ēst ēst ē-t --- ēst 0
Ja sam jeo / jela. E--p--d-. Es paēdu. E- p-ē-u- --------- Es paēdu. 0
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. E- a-ē------- --i-nu. Es apēdu visu ēdienu. E- a-ē-u v-s- ē-i-n-. --------------------- Es apēdu visu ēdienu. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!