Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   lv Jūtas

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [piecdesmit seši]

Jūtas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Biti raspoložen v-l-t-es v_______ v-l-t-e- -------- vēlēties 0
Raspoloženi smo. M------am--s. M__ v________ M-s v-l-m-e-. ------------- Mēs vēlamies. 0
Nismo raspoloženi. M-s -e--l-m-e-. M__ n__________ M-s n-v-l-m-e-. --------------- Mēs nevēlamies. 0
Bojati se b--d----s b________ b-i-ī-i-s --------- baidīties 0
Ja se bojim. E- -aidos. E_ b______ E- b-i-o-. ---------- Es baidos. 0
Ja se ne bojim. Es n---i---. E_ n________ E- n-b-i-o-. ------------ Es nebaidos. 0
Imati vremena b-------am b__ l_____ b-t l-i-a- ---------- būt laikam 0
On ima vremena. V-ņ-m--- ---k-. V____ i_ l_____ V-ņ-m i- l-i-s- --------------- Viņam ir laiks. 0
On nema vremena. V---m na--lai--. V____ n__ l_____ V-ņ-m n-v l-i-a- ---------------- Viņam nav laika. 0
Dosađivati se būt---r-a--ī-i b__ g_________ b-t g-r-a-c-g- -------------- būt garlaicīgi 0
Ona se dosađuje. V--ai -- -ar-a-c--i. V____ i_ g__________ V-ņ-i i- g-r-a-c-g-. -------------------- Viņai ir garlaicīgi. 0
Ona se ne dosađuje. Viņai-n---g-rl-icīgi. V____ n__ g__________ V-ņ-i n-v g-r-a-c-g-. --------------------- Viņai nav garlaicīgi. 0
Biti gladan b-t --s-l---am b__ i_________ b-t i-s-l-u-a- -------------- būt izsalkušam 0
Jeste li gladni? V-i J-s ---- i-sal-u-i? V__ J__ e___ i_________ V-i J-s e-a- i-s-l-u-i- ----------------------- Vai Jūs esat izsalkuši? 0
Vi niste gladni? Va- Jūs----s-- izs---uš-? V__ J__ n_____ i_________ V-i J-s n-e-a- i-s-l-u-i- ------------------------- Vai Jūs neesat izsalkuši? 0
Biti žedan būt -------š-m b__ i_________ b-t i-s-ā-u-a- -------------- būt izslāpušam 0
Oni su žedni. Viņi-i- izs-āp---. V___ i_ i_________ V-ņ- i- i-s-ā-u-i- ------------------ Viņi ir izslāpuši. 0
Oni nisu žedni. Vi---na- i---ā--ši. V___ n__ i_________ V-ņ- n-v i-s-ā-u-i- ------------------- Viņi nav izslāpuši. 0

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!