Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   ar ‫التعارف‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [ثلاثة]‬

3 [thlath]

‫التعارف‬

[altaearuf]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Bog! / Bok! ‫-رح-ً--‬ ‫_______ ‫-ر-ب-ا-‬ --------- ‫مرحبًا!‬ 0
mrhb-na! m_______ m-h-a-a- -------- mrhbana!
Dobar dan! ‫----ً-!-- --ا-- ---د-‬ ‫______ / ن____ س_____ ‫-ر-ب-ا- / ن-ا-ك س-ي-!- ----------------------- ‫مرحبًا! / نهارك سعيد!‬ 0
m--b--a- /-nu----k sa--d! m_______ / n______ s_____ m-h-a-a- / n-h-r-k s-e-d- ------------------------- mrhbana! / nuharik saeid!
Kako ste? / Kako si? ‫كب--ا----؟-/ كي- ح-ل-؟‬ ‫___ ا_____ / ك__ ح_____ ‫-ب- ا-ح-ل- / ك-ف ح-ل-؟- ------------------------ ‫كبف الحال؟ / كيف حالك؟‬ 0
kb----lha-a--- kayf ----? k___ a______ / k___ h____ k-i- a-h-l-? / k-y- h-l-? ------------------------- kbif alhala? / kayf halk?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫هل---ت من--و--ب-؟‬ ‫__ أ__ م_ أ_______ ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ب-؟- ------------------- ‫هل أنت من أوروبا؟‬ 0
hl -a---m-n-'---u--? h_ '___ m__ '_______ h- '-n- m-n '-w-u-a- -------------------- hl 'ant min 'uwruba?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫ه- أن--------يك--‬ ‫__ أ__ م_ أ_______ ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ك-؟- ------------------- ‫هل أنت من أمريكا؟‬ 0
h-------m--------k-? h_ '___ m__ '_______ h- '-n- m-n '-m-i-a- -------------------- hl 'ant min 'amrika?
Jeste li Vi iz Azije? ‫-ل أنت--ن -س-ا-‬ ‫__ أ__ م_ أ_____ ‫-ل أ-ت م- أ-ي-؟- ----------------- ‫هل أنت من أسيا؟‬ 0
h-----t-min ----? h_ '___ m__ a____ h- '-n- m-n a-y-? ----------------- hl 'ant min asya?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫-- -ي ف-دق تق---‬ ‫__ أ_ ف___ ت_____ ‫-ي أ- ف-د- ت-ي-؟- ------------------ ‫في أي فندق تقيم؟‬ 0
fi---yi-----uq-t-qim? f_ '___ f_____ t_____ f- '-y- f-n-u- t-q-m- --------------------- fi 'ayi funduq taqim?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫م- متى -نت--نا؟‬ ‫__ م__ أ__ ه____ ‫-ذ م-ى أ-ت ه-ا-‬ ----------------- ‫مذ متى أنت هنا؟‬ 0
mdh-m--aa--an---u--? m__ m____ '___ h____ m-h m-t-a '-n- h-n-? -------------------- mdh mataa 'ant huna?
Koliko dugo ostajete? ‫-لى -ت- ستب-ى -‬ ‫___ م__ س____ ؟_ ‫-ل- م-ى س-ب-ى ؟- ----------------- ‫إلى متى ستبقى ؟‬ 0
'--la----taa-s-t------؟ '_____ m____ s_______ ؟ '-i-a- m-t-a s-t-b-a- ؟ ----------------------- 'iilaa mataa satabqaa ؟
Dopada li Vam se ovdje? ‫أتعج-- ا-إق--ة -ن--‬ ‫______ ا______ ه____ ‫-ت-ج-ك ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ --------------------- ‫أتعجبك الإقامة هنا؟‬ 0
ia--ej-b---a--i-----t-hu--? i_________ a_________ h____ i-t-e-a-u- a-'-i-a-a- h-n-? --------------------------- iatiejabuk al'iiqamat huna?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫أت--ي-ع---- -ن--‬ ‫_____ ع____ ه____ ‫-ت-ض- ع-ل-ك ه-ا-‬ ------------------ ‫أتقضي عطلتك هنا؟‬ 0
ata--d---u-l--u---u--? a______ e_______ h____ a-a-i-i e-t-a-u- h-n-? ---------------------- ataqidi eutlatuk huna?
Posjetite me jednom! ‫--ضل--ز--ر-ي!‬ ‫____ ب________ ‫-ف-ل ب-ي-ر-ي-‬ --------------- ‫تفضل بزيارتي!‬ 0
itaf--al b--a-ty! i_______ b_______ i-a-a-a- b-i-r-y- ----------------- itafadal bziarty!
Ovo je moja adresa. ‫ه-ا عنوا-- - ---ك عن-----‬ ‫___ ع_____ / إ___ ع_______ ‫-ذ- ع-و-ن- / إ-ي- ع-و-ن-.- --------------------------- ‫هذا عنواني / إليك عنواني.‬ 0
hd-- eu---n- - 'ii---k e-nw-n-. h___ e______ / '______ e_______ h-h- e-n-a-i / '-i-a-k e-n-a-i- ------------------------------- hdha eunwani / 'iilayk eunwani.
Hoćemo li se sutra vidjeti? هل--ن--ق--غدا ه_ س_____ غ__ ه- س-ل-ق- غ-ا ------------- هل سنلتقي غدا 0
hal-sana---qi g-a-aan h__ s________ g______ h-l s-n-l-a-i g-a-a-n --------------------- hal sanaltaqi ghadaan
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫--أ--،---ي------م-- --رى.‬ ‫______ ل__ ا_______ أ_____ ‫-ت-س-، ل-ي ا-ت-ا-ا- أ-ر-.- --------------------------- ‫متأسف، لدي التزامات أخرى.‬ 0
mt-'-s-a- lad-ya ai-----m-- --khraa. m________ l_____ a_________ '_______ m-a-a-f-, l-d-y- a-l-i-a-a- '-k-r-a- ------------------------------------ mta'asfa, ladaya ailtizamat 'ukhraa.
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫ود-----‬ ‫_______ ‫-د-ع-ً-‬ --------- ‫وداعاً!‬ 0
wdae-a-! w_______ w-a-a-n- -------- wdaeaan!
Doviđenja! ‫-لى ا--ق--‬ ‫___ ا______ ‫-ل- ا-ل-ا-‬ ------------ ‫إلى اللقاء‬ 0
'iil-------q-' '_____ a______ '-i-a- a-l-q-' -------------- 'iilaa alliqa'
Do uskoro! ‫أراك-ق-يباً!‬ ‫____ ق______ ‫-ر-ك ق-ي-ا-!- -------------- ‫أراك قريباً!‬ 0
a-a- ---baa-! a___ q_______ a-a- q-y-a-n- ------------- arak qrybaan!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!