Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   mk Запознавање

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [три]

3 [tri]

Запознавање

[Zapoznavaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Bog! / Bok! З-раво! З______ З-р-в-! ------- Здраво! 0
Zd-av-! Z______ Z-r-v-! ------- Zdravo!
Dobar dan! Доб-р-де-! Д____ д___ Д-б-р д-н- ---------- Добар ден! 0
D-b-r dye-! D____ d____ D-b-r d-e-! ----------- Dobar dyen!
Kako ste? / Kako si? Ка-о---? К___ с__ К-к- с-? -------- Како си? 0
Ka----i? K___ s__ K-k- s-? -------- Kako si?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? До---те-ли ---Е---па? Д______ л_ о_ Е______ Д-а-а-е л- о- Е-р-п-? --------------------- Доаѓате ли од Европа? 0
Do--a--e-l--o- Ye---p-? D_______ l_ o_ Y_______ D-a-a-y- l- o- Y-v-o-a- ----------------------- Doaѓatye li od Yevropa?
Jeste li Vi iz Amerike? Доаѓ-те-л- -------и--? Д______ л_ о_ А_______ Д-а-а-е л- о- А-е-и-а- ---------------------- Доаѓате ли од Америка? 0
Doaѓaty- li od-A----i--? D_______ l_ o_ A________ D-a-a-y- l- o- A-y-r-k-? ------------------------ Doaѓatye li od Amyerika?
Jeste li Vi iz Azije? До---те ли--- Аз-ја? Д______ л_ о_ А_____ Д-а-а-е л- о- А-и-а- -------------------- Доаѓате ли од Азија? 0
D-aѓa-ye li------i--? D_______ l_ o_ A_____ D-a-a-y- l- o- A-i-a- --------------------- Doaѓatye li od Aziјa?
U kojem hotelu ste smješteni? В- --- х-тел жи--е-е? В_ к__ х____ ж_______ В- к-ј х-т-л ж-в-е-е- --------------------- Во кој хотел живеете? 0
V---oј---otyel -iv-eye---? V_ k__ k______ ʐ__________ V- k-ј k-o-y-l ʐ-v-e-e-y-? -------------------------- Vo koј khotyel ʐivyeyetye?
Koliko dugo ste već ovdje? Ко--- д---- -те веќ- овд-? К____ д____ с__ в___ о____ К-л-у д-л-о с-е в-ќ- о-д-? -------------------------- Колку долго сте веќе овде? 0
Ko------o---o-st-e vy-k--- ovdy-? K_____ d_____ s___ v______ o_____ K-l-o- d-l-u- s-y- v-e-j-e o-d-e- --------------------------------- Kolkoo dolguo stye vyekjye ovdye?
Koliko dugo ostajete? К-лк- до-г--ос-------е? К____ д____ о__________ К-л-у д-л-о о-т-н-в-т-? ----------------------- Колку долго останувате? 0
Ko--o- ---g-- o-t-noov-t-e? K_____ d_____ o____________ K-l-o- d-l-u- o-t-n-o-a-y-? --------------------------- Kolkoo dolguo ostanoovatye?
Dopada li Vam se ovdje? В- с- -опаѓ- л-----е? В_ с_ д_____ л_ о____ В- с- д-п-ѓ- л- о-д-? --------------------- Ви се допаѓа ли овде? 0
Vi--ye---p--a-l--o-dy-? V_ s__ d_____ l_ o_____ V- s-e d-p-ѓ- l- o-d-e- ----------------------- Vi sye dopaѓa li ovdye?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Дали --е овд- -а-одмо-? Д___ с__ о___ н_ о_____ Д-л- с-е о-д- н- о-м-р- ----------------------- Дали сте овде на одмор? 0
D-li---ye ov----na -d--r? D___ s___ o____ n_ o_____ D-l- s-y- o-d-e n- o-m-r- ------------------------- Dali stye ovdye na odmor?
Posjetite me jednom! По---е-е---! П_______ м__ П-с-т-т- м-! ------------ Посетете ме! 0
Po-y---e-y- mye! P__________ m___ P-s-e-y-t-e m-e- ---------------- Posyetyetye mye!
Ovo je moja adresa. Е-- ја ----т--адр-са. Е__ ј_ м_____ а______ Е-е ј- м-ј-т- а-р-с-. --------------------- Еве ја мојата адреса. 0
Ye-ye-јa -o-a-- ----e-a. Y____ ј_ m_____ a_______ Y-v-e ј- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ Yevye јa moјata adryesa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Ќе с- ---им- ли ---е? Ќ_ с_ в_____ л_ у____ Ќ- с- в-д-м- л- у-р-? --------------------- Ќе се видиме ли утре? 0
Kjye s-e ----my------o--y-? K___ s__ v______ l_ o______ K-y- s-e v-d-m-e l- o-t-y-? --------------------------- Kjye sye vidimye li ootrye?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Ж----- е,-имам--еќе н-ш-о исп--н--а-о. Ж__ м_ е_ и___ в___ н____ и___________ Ж-л м- е- и-а- в-ќ- н-ш-о и-п-а-и-а-о- -------------------------------------- Жал ми е, имам веќе нешто испланирано. 0
ʐa--m-------m-m---ekjye--y--hto--------rano. ʐ__ m_ y__ i___ v______ n______ i___________ ʐ-l m- y-, i-a- v-e-j-e n-e-h-o i-p-a-i-a-o- -------------------------------------------- ʐal mi ye, imam vyekjye nyeshto isplanirano.
Bok! / Bog! / Zbogom! Ч--! Ч___ Ч-о- ---- Чао! 0
Cha-! C____ C-a-! ----- Chao!
Doviđenja! Д-в----ање! Д__________ Д-в-д-в-њ-! ----------- Довидување! 0
Do-id--vaњ--! D____________ D-v-d-o-a-y-! ------------- Dovidoovaњye!
Do uskoro! До-на---р-! Д_ н_______ Д- н-с-о-о- ----------- До наскоро! 0
D- -a--o-o! D_ n_______ D- n-s-o-o- ----------- Do naskoro!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!